Морфолошка својства и in vitro васкуларна реактивност прекобројне артерије у задњем сегменту артеријског прстена мозга код хуманог кадавера

Abstract

Морфолошки, задњи сегмент можданог артеријског прстена (CAC) граде парне задње комуникантне (АCoPs) и прекомуникантни делови задњих можданих артерија. Међутим, на фетусима и адултним кадаверима откривена је прекобројна (варијабилна) артерија, која је повод за макроморфолошко, микроморфолошко и фармаколошко испитивање у овој студији, као и услова под којима се јавља.

Макроморфолошко испитивање је спроведено на 388 мозгова хуманих кадавера до 95 година старости. Микроморфолошко испитивање је укључивало хематоксилин– еозин и модификовано Моватово пентахромско бојење. Фармаколошко испитивање је подразумевало испитивање васкуларног одговора свих aртерија задњег сегмента на ендогене и неке синтетске супстанце. Прекобројна артерија задњег сегмента CAC, означена као а. communicans intermedia(ACoI) може се јавити у два облика―морфолошки обликована (ACoI*), или као псеудо облик (p–ACoI*). Оба облика ACoI забележена су код 12,6% испитиваних кадавера. Испитивањем није утврђена статистички значајна веза између пола и појаве (p–)ACoI*. Прекобројна артерија се статистички значајно чешће јављала у случајевима са асиметричним задњим сегментом CAC и то чешће као p–ACoI*. ACoI* се јављала статистички значајно чешће приликом постојања истостране адултне, а p–ACoI* приликом постојања истостране феталне конфигурације задњег сегмента CAC. Прекобројна артерија је имала најмањи пречник и најмања одступања у пречнику у поређењу са суседним артеријама. Бочне гране имала је половина забележених (p–)ACoI* и двоструко више на левој страни. Нису утврђене разлике у грађи зида (p–)ACoI* у односу на остале артерије задњег сегмента CAC. Све промене у грађи зида артерија, сем промена на местима микроанеуризматских проширења, могле би да буду објашњене старосним променама. Током фармаколошког испитивања забележен је феномен вазомоције и нађене су разлике у одговорима испитиваних артерија, нарочито током третирања вазоконстрикторима. Претежна унилатерална појава ACoI* у задњем сегменту CAC адултне конфигурације, односно p–ACoI* у задњем сегменту феталне конфигурације, као и заједнички фармаколошки одговор, налик артеријама каротидног порекла, указује на утицај ембриолошких и хемодинамских васкуларних фактора током њиховог формирања.

Alternate abstract:

Morphologically, the posterior segment of the cerebral arterial circle (CAC) consist of two posterior communicating arteries (ACoPs) and precommunicating parts of the posterior cerebral arteries. In fetuses and adult cadavers, an excess (variable) artery is found, which is a cause for macromorphological, micromorphological and pharmacological investigation in this study, as well as the conditions under which it occurs. Macromorphological study was conducted on 388 brains of human cadavers up to 95 years of age. Micromorphological examination included hematoxylin–eosin and modified Movat pentahrome staining. Pharmacological study involved the examination of the vascular response of the arteries in the posterior segment of the CAC on the endogenous and some synthetic substances.

An excess artery in the posterior segment of the CAC, named as a. communicans intermedia (ACoI) occurs in two forms―morphologically stated (ACoI*), or as a pseudo form (p–ACoI*). The both forms of ACoI were observed in 12.6% of the examined cadavers. The investigation did not proved statistically significant relationship between gender and the occurrence of the (p–)ACoI*. An excess artery was noted significantly more frequent in cases with asymmetrical posterior segment of the CAC, more often as a p–ACoI*. ACoI* was noted significantly more frequent in cases with ipsilateral adult, and p–ACoI* in fetal configuration of the ipsilateral posterior segment of the CAC. An excess artery had the smallest diameter and the smallest deviation in diameter compared to the adjacent arteries. Side branches was recorded in half of the (p–)ACoI* and twice as often on the left side. There were no differences in the structure of the arterial wall of the (p–)ACoI* in comparison to other arteries of the posterior segment of the CAC. All changes in the structure of arterial walls, except in the level of microaneurismal enlargements, could be explained by ageing. During the pharmacological study, vasomotion was noted and differences in the vascular responses of the examined arteries were found, particularly during treatments by vasoconstrictors.

Predominant unilateral appearance of the ACoI* in the posterior segment of the CAC with adult configurations, or p–ACoI* in the posterior segment with fetal configuration, as well as common pharmacological response, more like the carotid arteries of origin, indicate the influence of embryological vascular and hemodynamic factors during their formation.