MENADZMENT U ORGANSKOJ BILJNOJ PROIZVODNJI

Monografijom "Menadzment u organskoj biljnoj proizvodnji" je na sistematican nacin predocen znacaj odrzivog koncepta, gde centralno mesto pripada prirodnim resursima i poljoprivrednoj proizvodnji. Bez racionalnog koriscenja prirodnih resursa nema odrzivog razvoja poljoprivrede, tako da monografija predstavlja pravi doprinos sirenju ekoloske organske proizvodnje zasnovane na principima ekologije, ekonomije, zdravlja i ravnopravnosti.

Prvim poglavljem monografije dati su pojmovi ekolologije, ekosfere i ekosistema, sa posebnim osvrtom na sistem nastaje poljoprivrednim delovanjem - agroekosistem. Ekosistem kao osnovna jedinica u ekosferi predstavlja skup delovanja biotopa (nezive komponente) i biocenoze (zive komponente), skup koji je dinamican i koji kao takav nije izolovan od drugih ekosistema, vec se sa njima integriste u slozene vece sisteme. Agroekosistem prestavljaprelazanpolozaj izmedu prirodnih i vestackihurbanih ekosistema, tesno povezan sa razvojem poljoprivrede i zavisan je od delovanja abiotickih i biotickih faktora, u kome su elementi (producenti organske materije, potrosaci i reducenti) povezani lancem ishrane. Kao zakljucak je navedeno da je usled narusavanja prirodne ravnoteze doslo do poremecaja ciklusa kruzenja materije, toka energije i raznovrsnosti biodiverziteta. Iako je sukcesija ekosistema u agroekosisteme sa aspekta poljoprivrede opravdana u cilju ocuvanja egzistencije ljudi; autori su istakli kao nepobitnu cinjenicu da su prirodni resursi ograniceni i da se usled intenzivnog koriscenja mogu nepovratno istrositi. Shodno tome centralno mesto zauzima koncept odrzivog razvoja - sinergija ekonomskog razvoja, ocuvanjazivotne sredine i drustvenog razvoja. Odrzivim iskoriscavanjem prirodnih resursa moguce je dugorocnije planiranje u poljoprivrednoj proizvodnji, uz ocuvanje resursa i stvaranje profita.

Drugim poglavljem, autori su dali prikaz strukture svih resursa u prirodi, koji na razlicite nacine nalaze svoje mesto u poljoprivrednoj upotrebi. Klasifikacijom resursi se dele na neobnovlj ive, obnovlj ive i potencij alno obnovlj ive resurse. Istaknuto j e daj e poslednj ih godina u svetu povecana upotreba energije iz obnovljivih izvora - solarna energija, energija verra, geotermalna energija i energija biomase. Energija dobijena iz biomase sluzi za racionalno i potpuno koriscenje svih nus proizvoda dobijenih poljoprivrednom proizvodnjom, kao i u drugim granama industri] e, cime se sprecava bespovratno gubljenje materije (bioproizvodi, biodizel, biogas, etanol) i cime se omogucava njihova sira upotreba. Prelazak na upotrebu energije iz drugih izvora, proizstice iz cinjenice daje dugogodisnjom intenzivnom upotrebom obnovlj ivih izvora energij e (vode, vazduha, biodiverziteta i zemlj ista) i primenom neadekvatnih agrotehnickih mera doslo degradacije, sa posebnim akcentom na resurs zemljista (erozija zemljista, zaslanjivanje zemljista, kontaminacija zemljista teskim metalima). Kao posledica dolazi do iskljucivanja poljoprivrednog zemljista iz poljoprivredne proizvodnje. U poglavlju je istaknuta vaznost resursa zemljista kao preduslova za razvoj ekoloske poljoprivrede, gde se sa konvencionalnog nacina poljoprivredne proizvodnje prelazi na odrzivu poljoprivredu, tj. na organsko ratarenje, gde se upotreba sintetickih neorganskih materija zamenjuje upotrebom materija organskog porekla, cime se sprecava degradacija zemljista.

Trecim poglavljem dati su principi organskog ratarenja, u kome se agroekosistem posmatra kao sistem gde su zastupljene sve tri vrste organizama i ekoloski procesi: kruzenje materije i protok energije. Prikazane su agrotehnicke mere i sistemi gajenja biljaka, gde se centralno mesto daje plodoredu, uz postovanje plodosmene (vremenskog smenjivanja useva) i poljosmene (prostorne smene useva) zarad povecanja plodnosti zemljista i proizvodnje dovoljnih kolicina hrane. Predocava se i znacaj upotrebe razlicitih kategorija organskih dubriva, narocito komposta, zelenisnog dubriva, zetvenih ostataka i biogenih dubriva, uz manju uoptrebu mineralnih dubriva. Prikazane su mere zastite bilj a u organskoj proizvodnj i, kojima se uz redovne mere nege smanjuje zagadenje zemljista.

Cetvrtim poglavljem data je metodologija gajenja povrtarskih useva primenom organske tehnologije; znacaj primene plodoreda, setve/sadnje, mera nege zastite (upotreba ekopreparata). Poglavljem je dat prikaz karateristika najvaznijih povrtarsih vrsta gajenih primenom principa organske proizvodnje (mrkva, krompir, crni luk, beli luk, grasak, boranija, pasulj, paradajz, paprika, krastavac), kao i uticaj ovakvog nacina gajenja na kvalitet dobijenih kultura.

Petim poglavljem predstavljen je znacaj semenarstva kao specificnog segmenta agroindustrijskog kompleksa, u kojoj je krajnji produkt dobijanje kvalitetnog semena, kao osnove biljne poljoprivredne proizvodnje. Prikazane su specificnosti organskog semenarstva, pravna regulativa i trenutno stanje trzista semena sa organskom oznakom.

Sestim poglavljem je predstavljen znacaj mikroorganizama u organskoj biljnoj proizvodnji, pocev od uloge u transformaciji organske materije i obezbedenju biljaka nranljivim materijama. Takode je predstavljen znacaj mikroorganizama u bioremedijaciji zemljista, voda, vazduha, tacnije uloga mikroorganizama u metabolisanju toksicnih jedinjenja. Predstavljen je znacaj pojedinih grupa mikroorganizama u organskoj proizvodnji, tj. koriscenje biodubriva koji su stimulatori biljnog porasta u procesu biofertilizacije. Prikazane su pozitivne karakteristike mikroorganizama ispoljene u primeni biopesticida i organskim dubrivima.

Poslednjim, sedmim poglavljem dat je uvid u procès sertifikacije prema zakonskom regulativma koje vaze u nasoj zemlj i, uz naglasavanje znacaj a ovog procesa u proizvodnji i kasnijoj distibuciji semena sa organskim predznakom. Predstavljeno je trenutno trziste organskim proizvodima, kako u svetu, tako i kod nas, kao i prostorau rasirenost ovog vida u Republici Srbiji. Zakljuceno je da na teritoriji nase zemlje postoje realni potencijali za povecanje povrsina pod ovim vidom proizvodnje, sto bi u mnogome potpomoglo konkurentnost domace poljoprivrede.

Kroz prikazana poglavlja, moze se zakljuciti da monografija objedinjuje sve segmente koji uvode u procès organskog ratarenja, istice sve prednosti, ali i iznosi sve reaine problème prilikom prelaska na ovakav nacin proizvodnje i kao takva predstavlja svojevrstan doprinos naucnoj i strucnoj javnosti.

B. Sc., Marijana Jovanovic, istrazivac saradnik

Institut za ekonomiku poljoprivrede

Volgina 15, 11060 Beograd

Republika Srbija

E-mail: [email protected]