Улога Пројектног Модела Рада у Настави Природе и Друштва

Abstract

У раду је истражен утицај пројектног модела рада на побољшање исхода учења у настави природе и друштва, у односу на традиционални модел наставе. Теоријски оквири рада били су усмерени на разматрање историјског аспекта про- јектне наставе и анализе њеног развоја – од почетних идеја, преко наставне методе засноване на идејама прогресивистичке педагогије, до модела наставе који се у ве- ликој мери темељи на конструктивистичком приступу образовању. Ради комплек- снијег сагледавања савременог приступа пројектној настави, детаљније су размот- рене њене конструктивистичке основе, с посебним освртом на елементе социокул- турне теорије Лава Виготског. Након прегледа неколико страних и домаћих модела пројектног рада, израђен је и анализиран пројектни модел рада који се може приме- нити у настави природе и друштва. У односу на постојеће моделе, чија структура углавном дословно прати етапе научног истраживања, предложена структура про- јектног модела рада у већој мери прати етапе наставног процеса и уважава специ- фичности наставе природе и друштва. Да би се утврдило у којој мери је до сада ова тема проучена и изазовна за даље истраживање, поред теоријских, анализирано је и више десетина радова емпиријског карактера, чији резултати указују на различите предности и недостатке пројектног модела наставног рада.

Имајући у виду да су исходи који настају реализацијом наставног процеса, па тако и пројектног модела рада у настави природе и друштва, различити и мно- гобројни, и да би прецизно утврђивање и мерење свих ефеката превазишло могу- ћности овог рада, определили смо се да истражујемо утицај овог модела на развој процедуралних знања и сарадничког понашања ученика у пројектним групама. Квалитет процедуралних знања ученика, у оквиру наставе природе и друштва, посматран је кроз усвојеност све три категорије – знања специфичних вештина и алгоритама (познавање редоследа истраживачких поступака), знања специфичних техника и метода (познавање начина прикупљања и обраде података и прикази- вања резултата) и знања критеријума за одређивање коришћења одговарајуће процедуре (познавање критеријума за примену одређених начина прикупљања и обраде података и презентације резултата истраживања). У те сврхе конструисани су и примењени иницијални и финални тест процедуралних знања. За оба теста су утврђене метријске карактеристике, које су показале да се можемо поуздати у ре- зултате добијене конструисаним иницијалним и финалним тестовима, и да ти ре- зултати могу послужити као кључни параметар за утврђивање утицаја пројектног модела рада у настави природе и друштва на развој процедуралних знања учени- ка. Утицај пројектног модела рада у настави природе и друштва на развој сарад- ничког понашања ученика је испитиван путем систематског посматрања, а да би се умањио могући утицај селективног посматрања и пратећег једностраног про- цењивања, у поступку вредновања сарадничког понашања примењена је и самоп- роцена од стране ученика експерименталне и контролне групе. С обзиром на не- довољну примену овог модела рада у настави природе и друштва, сматрало се битним да се испита и мишљење наставника о реализованом експерименталном програму, а које ће послужити за његово даље унапређивање и усавршавање.

Истраживање је реализовано током 2012. године на узорку од 142 ученика из шест одељења четвртог разреда основних школа „17. октобар“ и „Бошко Ђури- чић“ из Јагодине. Експериментална и контролна група се нису статистички зна- чајно разликовале у погледу вредности разматраних варијабли утврђених на ини- цијалном мерењу (пре реализације експерименталног програма). Резултати су показали да је код ученика експерименталних одељења усво- јеност све три категорије процедуралних знања на финалном мерењу била боља него код ученика контролне групе, што је потврђено постојањем статистички зна- чајне разлике у постигнућима на финалним тестовима процедуралних знања. Ре- зултати су такође показали да, у поређењу са традиционалним, пројектни модел рада у настави природе и друштва позитивно утиче на развој сарадничког пона- шања ученика у групама. На основу интервјуа са наставницама које су реализова- ле експериментални програм, закључено је да је пројектни модел рада доживљен и прихваћен као позитивна новина која се може ефикасно применити у настави природе и друштва.

Добијени подаци су указали да пројектни модел рада у настави природе и друштва може дати добре резултате уколико се добро операционализују теоријске поставке, пажљиво испланира реализација и изврше неопходне припреме ученика и одговарајућих ресурса.

Alternate abstract:

In this paper influence of the project model of work on upgrading learning outcomes in science, related to traditional learning model is researched. Theoretical frames of the paper were directed on analyzing the historical aspects of project model of work and it`s development, from initial idea over learning method based on a progressive pedagogy to learning model which is most based on the constructivist education approach. In order to analyze modern approach to project model of work more thoroughly, in more detail is analyzed it`s constructivist basis, with a review of sociocultural elements of Vygotsky`s theory. After the review of several domestic and foreign models of project works, it is built and detailed project based model which can be incorporated in science classes. Versus to the existing models, whose structure fallow the stages of science research, this model of project based work structure fallows stages of instruction and accepts all the specificities of teaching science. In order to determine how challenge is this topic for the further research, besides the theoretical also dozens empirical papers were analyzed, which results showed different lacks and benefits of project model of teaching.

Concerning the outcomes which appear in the teaching process, and therefore and in the project based work in science class, are various and numerous, in this paper it is decided to research impact of this model on the development of procedural knowledge and associate behavior of learners in project groups. Quality of procedural knowledge, within the science class, is viewed through adoption of all three categories, knowledge of specific skills and algorithms (knowing the configuration of science procedures), knowledge of specific technics and methods (knowing the ways of collecting and processing data and result presentation) and knowing the criterion for determination an appropriate procedure (knowing criteria for appliance certain ways for collecting and processing data and result presentation). In order to that, initial and final test of procedural knowledge are constructed. For both of the tests metric characteristics are made, which showed that we can rely on results gained on constructed initial and final tests, and that those results can be the key parameter for determination of influence of project based work in teaching science on development of learner`s procedural knowledge. Influence of project based work in science class on learner`s cooperative behavior is tested by systematic observation, and in order to diminish possible impact of selective observation and following one-way estimation, in evaluation process of cooperative behavior self-assessment is applied in experimental and control group. Considering the inefficient use of this work model in science classes, was important to analyze teacher`s opinion about realized experimental program, and which will be used for the further improvement and specialization.

Research was conducted in 2012, on the sample of 142 students in six classes of the fourth grade in elementary schools "17. Oktobar" and "Boško Đuričić" in Jagodina. Experimental and control group weren`t statistic relevant differ in values of analyzed variables determined on initial scale (before the realization of experimental program).

Results showed that for the experimental group student`s adoption of all three knowledge categories of procedural knowledge in final scaling were better than for the control group students, and that was confirmed by statistically significant difference in outcomes on the final procedural knowledge scaling. Results also showed that, in comparison to traditional model, project model of work in science class has positive impact on cooperative behavior of students in groups. According the interviews with teachers who realized the experimental program, it is concluded that the project model of work is accepted as positive new which can be efficiently applied in science class.

Derived data showed that project model of work in science class can give good results if theoretical postulates are well operationalized, realization is well planned and necessary student and resource preparation is made.