Средње плеистоцене лесно-палеоземљишне секвенце Војводине

Abstract

Детаљним теренским и лабораторијским истраживањима четири најважнија лесно-палеоземљишна профила у нашој земљи: Батајница – Дунав, Стари Сланкамен – Чот, Рума – циглана и три профила на Тителском лесном платоу, обухваћено је преко 160 mпрофила, а прикупљено је и лабораторијски обрађено преко 3.500 узорака, што до сада представља најобимније и најдетаљније истраживање лесно-палеоземљишних секвенци (ЛПС) у нашој земљи. Дат је детаљан литолошки и педолошки опис ЛПС, које су формиране у различитим палеогеографским условима. На основу резултата палеомагнетских истраживања која су обављена у две независне лабораторије и на два сета спесимена, прецизно је дефинисан положај последње пуне геомагнетне реверзије (бринес/матујама) која се одиграла пре 778 хиљада година. У исто време она представља званични границу између доњег и средњег плеистоцена. На основу позиције ове границе у доњем делу лесног хоризонта V-L9, формирана је нова интерпретација постојећег хроностратиграфског модела. Истраживањима особина стенског магнетизма, коришћењем параметара магнетне сусцептибилности и магнетне сусцептибилности зависне од фреквенце, формирана је јасна слика о палеоклиматским условима који су постојали током формирања слојева леса и образовања серије фосилних земљишта. Транзиција од екосистема суптропског појаса завршног дела доњег плеистоцена и почетног дела средњег плеистоцена, преко шума умереног појаса током средњег дела средњег плеистоцена, ка степским палеоземљиштима у каснијим периодима плеистоцена, јасно је осликана у типовима фосилних земљишта.

Alternate abstract:

Detailed field and laboratory studies of four major loess-paleosol sequences in our country: Batajnica-Danube, Stari Slankamen-Čot, Ruma-brickyard and three sub-profiles on the Titel loess plateau, is covered by over 160 m of sections and collected and laboratory analyzed over 3,500 samples, which so far is the most comprehensive and most detailed research of loess-paleosol sequences (LPS) in our country. A detail description of the lithological and pedological LPS, which are formed in different paleogeographical conditions, was presented. Based on the results of palaeomagnetic experiments which ware performed in two independent laboratories and on the two sets of specimen, the position of Matuyama/Brunhes boundary which took place 778 ka, was precisely defined. At the same time it is the official boundary between the Lower and Middle Pleistocene. Based on the position of this magnetic reversal in the lower part of loess horizons V-L9, a new interpretation of existing chronostratigraphic models was formed. Investigation of the rock magnetism properties, using the magnetic susceptibility and frequency dependent magnetic susceptibility, a clear picture of the paleoclimate conditions that existed during the formation of layers of LPS was formed. The transition from the subtropical zone ecosystems of the final part of the Lower Pleistocene and the initial portion of the Middle Pleistocene, through forests of temperate belt during the middle part of the Middle Pleistocene, to the steppe paleosol in the later periods of the Pleistocene, is reconstructed according different soil types.

Alternate abstract:

Detaljnim terenskim i laboratorijskim istraživanjima četiri najvažnija lesno-paleozemljišna profila u našoj zemlji: Batajnica – Dunav, Stari Slankamen – Čot, Ruma – ciglana i tri profila na Titelskom lesnom platou, obuhvaćeno je preko 160 mprofila, a prikupljeno je i laboratorijski obrađeno preko 3.500 uzoraka, što do sada predstavlja najobimnije i najdetaljnije istraživanje lesno-paleozemljišnih sekvenci (LPS) u našoj zemlji. Dat je detaljan litološki i pedološki opis LPS, koje su formirane u različitim paleogeografskim uslovima. Na osnovu rezultata paleomagnetskih istraživanja koja su obavljena u dve nezavisne laboratorije i na dva seta spesimena, precizno je definisan položaj poslednje pune geomagnetne reverzije (brines/matujama) koja se odigrala pre 778 hiljada godina. U isto vreme ona predstavlja zvanični granicu između donjeg i srednjeg pleistocena. Na osnovu pozicije ove granice u donjem delu lesnog horizonta V-L9, formirana je nova interpretacija postojećeg hronostratigrafskog modela. Istraživanjima osobina stenskog magnetizma, korišćenjem parametara magnetne susceptibilnosti i magnetne susceptibilnosti zavisne od frekvence, formirana je jasna slika o paleoklimatskim uslovima koji su postojali tokom formiranja slojeva lesa i obrazovanja serije fosilnih zemljišta. Tranzicija od ekosistema suptropskog pojasa završnog dela donjeg pleistocena i početnog dela srednjeg pleistocena, preko šuma umerenog pojasa tokom srednjeg dela srednjeg pleistocena, ka stepskim paleozemljištima u kasnijim periodima pleistocena, jasno je oslikana u tipovima fosilnih zemljišta.