Архитектонска конкурсна пракса и питање аутономије архитектуре

Abstract

Питање о могућности архитектонске аутономије поставља се у контескту истраживања специфичности архитектонске конкурсне праксе. Предмет истраживања је конкурсна пракса у Србији, у југословенском културном простору. Циљ спроведеног истраживања је да се научно испитају, критички сагледају и објасне ограничења и могућности архитектонске дициплине, архитектонске праксе и дела да делују аутономно и критички у односу на општи културолошки оквир, друштвено-политички и економски контекст у коме настају. Циљ је и да се на основу резултата спроведеног истраживања научно објасни место и улога архитектонске конкурсне праксе у процесима манифестовања и изградње дисциплинарне аутономије архитектуре.

Истраживачки проблем је обjaшњен у првом поглављу где се истражују могуће манифестације архитектонске аутономије у пољу конкурсне праксе. Приказују се механизми институције архитектонског конкурса и испитују стандардни или уобичајени односи међу укљученим странама, форма комуникације, улога конкурсног цртежа, архитеконкси пројекат као медиј, формирање вредносних мерила, и други аспекти. Да би се објасниле специфичности конкурсне праксе у Србији, и њене различите фазе и форме, даје се увид у развој локалне архитектонске сцене – образовање архитеката, деловање струковних удружења, доношење важних закона и правилника, као и преглед најважнијих конкурса предметног периода.

У другом делу рада приказане су студије случаја по неколико архитектонских конкурса везаних за три београдске локације – Теразијску терасу, Трг републике и Трг Славија, који су одржани у периоду од двадесетих до деведесетих година прошлог века. Након архитектонске анализе појединачних архитеконских решења и компаративне анализе серије пројеката и концепата, уз анализу садржаја текстуалног материјала примарних извора, изводе се закључци о појединачним конкурсним ситуацијама и стању архитектонске сцене у односу на проблем аутономије архитектуре.

Alternate abstract:

The issue of possible autonomy of architecture is raised in the context of researching the particularities of architectural competition practice. The subject of the research is the competition practice in Serbia, within the Yugoslav cultural space. The aim of the research is to examine and explain both scientifically and critically, the limitations and possibilities of the architectural discipline, practice, and work to act autonomously and critically in relation to the general cultural framework and economic and social context in which they arise. Another aim is to use the obtained scientific results to explain the position and role of the architectural competition practice in the process of building and manifesting a disciplinary autonomy of architecture.

The research problem is explained in the first chapter, where possible manifestations of architectural autonomy in the field of competition practice are investigated. The mechanisms of the institution of architectural competition are presented and standard relations between key actors are examined, such as the form of communication, the role of competition drawings, architectural design as a medium, the establishment of a value premise, and other aspects. In order to explain the particularities of the competition practice in Serbia, along with its various stages and forms, the paper provides an insight into the development of the local architectural scene – education of architects, operations of professional associations, adoption of relevant laws and rulebooks. The paper also gives an overview of the most important competitions in the observed period.

The second part of the paper shows case studies pertaining to several architectural competitions for three locations in Belgrade – Terazije Terrace, Republic Square, and Slavija Square, held between the 1920’s and 1990’s of the previous century.

After the analysis of individual architectural solutions and a comparative analysis of a series of projects and concepts, together with the analysis of textual contents of the primary sources, the paper provides, conclusions are drawn in relation to the realities of individual competitions and general state of the architectural scene relative to the issue of the autonomy of architecture.