Извештавање О Заштити Животне Средине Нормативни И Рачуноводствени Аспекти

Abstract

Предузећа су део друштва у коме обављају своје пословне активности, па самим тим, ппоред остваривања економских циљева, морају водити рачуна о утицају својих активности на животну средину и друштво, односно неопходно је да се понашају на друштвено одговоран и прихватљив начин, чиме могу остварити и одређене користи. Услед очигледних промена у природном окружењу (као што су климатске промене и последице тих промена, несташица воде, загађење ваздуха, деградација екосистема и истањивање озонског омотача) и материјалних последица глобалног стила живота" по животну средину, дошло је до пораста свести у многим земљама и друштвима да животна средина и њени ресурси представљају главне елементе који су суштински неопходни за будућност човечанства. Тај пораст свести довео је са једне стране до регулаторних активности националних и међународних институција, а са друге стране до забринутости јавности у погледу питања заштите животне средине. Као последица тога концепт одрживог развоја друштва је широко и глобално прихваћен као основа националне и међународне политике почетком 90-тих година прошлог века. Ова више или манье глобална посвећеност и убеђење скренула је, између осталог, пажњу на утицај пословних активности предузећа на животну средину и друштво и довела до концепта према коме вредност предузећа не треба одмеравати само на основу финансијских перформанси већ и на основу еколошких и друштвених перформанси пословања, узимајући у обзир и позитивне и негативне утицаје на природно и друштвено окружење. Овај концепт перформанси назива се трострука основа перформанси и све више је предмет разматрања главних стејкхолдера предузећа (као што су снабдевачи капитала, добављачи, купци и друштво уопште). Предузећатреба да одговоре на очекивања њихових стејкхолдера тако што ће утицаје својих пословних активности на животну средину и друштво укључити у њихове системе стратешког и оперативног менаџмента, у процес доношења одлука, као и у њихове системе екстерног финансијског и нефинансијског извештавања. Укључивање тих ефеката у систем екстерног финансијског и нефинансијског извештавана, односно проширење традиционалног модела екстерног финансијског извештавања нефинансијским информацијама је од посебног значаја, јер корпоративно извештавање јесте пресудно за процену вредности предузећа од стране стејкхолдера и самим тим за будући (финансијски) успех предузећа. Информације о еколошким аспектимапословања предузећа су најпре обелоданяване као саставни део годишњег извештаја, затим кратко као део тез друштвеног извештавања, потом у виду самосталног извештаја о заштити животне средине, извештаја о одрживом развоју, и у новије време У оквиру интегрисаног извештаја. Како би се дефинисала садржина и форма наведених извештаја развијен је велики број смерница и упутстава, као и регулаторних захтева за извештавање од стране европских и међународних организација и институција. На нивоу ЕУ посебно се истичу Систем за управљање заштитом животне средине и шема провере установлен од стране Европске комисије. Препорука Европске комисије за признавање, мерење и обелоданивање еколошких питања у годишњим рачунима и годишњим извештајима предузећа, одређене Директиве Европске комисије, као и Предлог оквира за извештавање о заштити животне средине Федерације европских рачуновођа, док се на глобалном нивоу као најсвеобухватнија упутства издвајају Смернице за извештавшье о одрживом развоју установљене од стране Глобалие иницијативе за извештавање и Међународни оквир за интегрисано извештавање донет од стране Међународног савета за интегрисано извештавање. У циљу побољшања веродостојности и квалитета обелодањених информација о еколошким (и шире, друштвеним) аспектима пословања, значајну улогу има спровођење ревизије или услуга уверавања, у зависности од форме извештавања, што је такође условило развој одређених стандарда, као што су Саопштење о међународној пракси ревизије 1010,Међународни стандард ангажмана уверавања 3000 и АА1000 Стандард уверавања. Док је на нивоу ЕУ, али и широм света већ доста урађено по овом питању и ниво извештавања о одрживом развоју у свету је у сталном порасту, за предузећа која послују у Републици Србији овај концепт извештавања представља релативну новину, с обзиром на то да већина наших предузећа још увек настоји да препозна свој интерес у овој области, као и да се упозна са смерницама и упутствима за извештавање, начином извецгтавања и значајем уверавања предметног извештаја

Alternate abstract:

Companies are part of society in which they are performing their business activities, so, in addition to achieving their economic goals, they must take into account the impact of their activities on the environment and society as well, which means that, it is necessary to act in a socially responsible and acceptable way, and thus accomplish certain benefits. Due to the obvious changes in the natural environment (e.g. climate change and its consequences, water shortages, air pollution, degradation of ecosystems and ozone layer depletion) and the material effect of the global “life-style” on the environment, there has been an increasing awareness in a lot of countries and societies that the environment and its resources are the major elements that are crucially necessary for the future of mankind. This growing awareness has led on the one hand to the regulatory activities of national and international institutions and on the other hand to the public concerns about environmental issues. As a consequence the concept of “sustainable development” of society was broadly and globally accepted as a core of national and international policy in the early 90-ies of the last century. This more or less global commitment and conviction has, besides other aspects, also drawn attention to the impact of companies` business activities on the environment and the society and has led to the concept that the value of a company should not only be measured according to its financial performance but also to its environmental and social performance of the business, including the positive and negative impacts on the natural and social environment. This performance concept is referred to as the triple bottom line performance and is increasingly considered by the major stakeholders of companies (such as capital provider, suppliers, customers and society in general). Companies need to respond to the expectations of their stakeholders so that they will include the impacts of their business activities on the environment and society in their strategic and operative management systems, as well as their decision making process and their system of external financial and non-financial reporting. Including of these effects in the system of external financial and nonfinancial reporting, i.e. the expansion of the traditional model of external financial reporting with non-financial information is of particular importance, because corporate reporting is crucial for the evaluation of the company by its stakeholders and therefore for its future (financial) success. Information about environmental aspects of the business were firstly disclosed as a part of the annual report, then shortly as a part of the so-called social reporting, then in the form of a standalone environmental report, sustainability report, and recently within an integrated report. In order to define content and form of the above mentioned reports a number of guidelines and regulatory requirements for reporting have been developed by European and international organizations and institutions. At the EU level particularly important are Eco-Management and Audit Scheme (EMAS) established by the European Commission, European Commission Recommendation on the recognition, measurement and disclosure of environmental issues in the annual accounts and annual reports of companies, certain Directives of the European Commission as well as Proposal of an environmental reporting framework issued by Federation of European Accountants, while at the global level Sustainability Reporting Guidelines established by Global Reporting Initiative (GRI) and International Integrated Reporting Framework issued by International Integrated Reporting Council (IIRC) are the most comprehensive guidelines for sustainaibility reporting. In order to improve credibility and quality of disclosed information about environmental (and wider social) aspects of the business, it is important to conduct an audit or assurance of sustainability reports depending on the reporting form, which also caused the development of certain standards such as International Auditing Practice Statement 1010, International Standard on Assurance Engagements (ISAE) 3000 and AA1000 Assurance Standard.