Ар деко y српској архитектури

Abstract

Као градитељска појава ар деко је уочен у историографији 1966. године, поводом прве ретроспективе Међународне изложбе савремених декоративних и индустријских уметности, одржане у Паризу 1925. Појава интересовања историографије за ар деко подударила се са слабљењем модернистичке доминације, чији су критеријуми били засновани на утилитарној, рационалној и социјално оправданој архитектури. Српска историографија покушала је да укаже на ар деко у српској архитектури 1990. године, али је до почетка новог миленијума тумачење овог стила било маргинализовано. Тек 2001. феномен ар декоа дефинисан је у оквирима националне градитељске баштине, а 2013. године је представљањем иностраној јавности био постављен у шири међународни оквир.

Овај рад има за циљ да на основу проучавања релевантне и доступне архивске, музејске, хемеротечке и фототечке грађе, као и документације из приватних збирки, уз анализе неизведених пројеката и објеката на терену, шире дефинише појаву ар декоа у српској архитектури, укаже на разлоге његовог појављивања, стилске одлике, распрострањеност и квантитативну заступљеност. Циљ је да се ар деко сагледа паралелно са токовима који су приказани у досадашњој историографији и издвоји га наспрам њих, кроз дефинисање његових особености и препознатљиве морфологије. Компаративном анализом са светским примерима ар деко стила, рад тежи да укаже на особеност стилске некохерентности, креативног индивидуализма и обиље мотива, који су остварење снажног уметничког покрета. Ар деко тражи уникатност форме и реализоване идеје, али поседује особине које творе принцип стила, савременог, луксузног и декоративног. Принцип савременог допушта инспирацију историјским епохама, од којих посебно реинтерпретира националне, класичне и егзотичне теме, не допуштајући директно цитирање њихових мотива. Истовремено ар деко парафразира бројне савремене уметничке појаве које му претходе, и које у међуратном периоду још увек стварају слику модерног. Парафразиране теме и мотиве ар деко употребљава искључиво у декоративну сврху, као инструмент стварања претставе о луксузу. Изразитој заступљености ар декоа у српској архитектури допринели су снажан утицај Париза као уметничког, школског и културног узора, и свест о потреби стварања нове архитектуре која ће осликавати савремено доба и модерног појединца. Време када се јавио ар деко обележио је ескапизам „лудих двадесетих“, динамика, технолошки напредак и еманципација. Снажна послератна изградња српских градова, пре свега Београда, била је један од пресудних фактора за интензивну заступљеност ар деко грађевина. Потреба стварања претставе о луксузу, исказивана кроз савремени, модерни декор, определила је инвеститоре у међуратној епохи, и усмерила градитеље ка новом „модерном“ стилу.

Архитектура ар декоа у Србији, се по својој функцији дели на јавну и приватну, профану и сакралну. Постоје интернационални и национални ток ар декоа у српској архитектури. У развоју стила уочавају се рана, зрела, и позна развојна фаза. Објекти по својим типолошким карактеристикама сврставају се у скулпторалну и орнаменталну групу. У односу на развојну фазу, карактерну групу и афинитете градитеља примећују се различити степени декоративности објеката, које препознајемо као објекте наглашеног, умереног и сведеног типа. Прву рану фазу развоја ар декоа у српској архиктетури представља рана рецепција стила у периоду од 1920. до 1927. године, настала под снажним утицајем архитектуре Париза након Првог светског рата и Међународне изложбе модерне декоративне и индустријске уметности одржане 1925, по којој је овај стил добио своје име. Упоредо са француским утицајем могу се пратити и утицаји чешке архитектуре, стилске преформулације сецесије и уметности бечке радионице, одјеци италијанских утицаја, као и декоративних формулација које су донели руски архитекти емигранти, чији је утицај такође евидентан у формирању архитектуре ар декоа у Србији. Од 1927. године настају прелазни пројекти којима се завршава рана и почиње зрела фаза српског ар декоа. У овој фази ниво парафразирања иностраних узора умањен је у корист личне инвентивне интерпретације ликовног концепта модерног декоративног луксузног стила. Особина зрелог ар деко стила у српској архитектури јесте синтеза модерне форме и фасадне пластике, као и јачање орнаменталног правца овог стила, израженог у употреби модерних и историјских, класичних или националних мотива, који се апстрахују у орнамент.

Alternate abstract:

The Phenomenon of Art Deco architecture was noticed by historiography in 1966, on the occasion of the first retrospective of the International Exposition of Modern Industrial and Decorative Arts, held in Paris in 1925. The historiographical interest for Art Deco coincided with the fading of the modernist domination, whose criteria was based on the virtues of the architectural utility, rationality and social justification. Serbian historiography tried to point out Art Deco in Serbian architecture in 1990. but its reading was left marginalized until the beginning of the new millennium. It was only in 2001. that the Art Deco phenomenon was defined in terms of national architectural heritage, and in 2013. it was internationally launched and placed in a broader international framework.

This paper aims to broadly define the appearance of Serbian Art Deco architecture, pointing out the reasons for its occurrence, stylistic features and its distribution and quantitative representation. The study is based on relevant and accessible documents found in archives, museums, publications, photo documentation and private collections as well as the analyses of non-realized projects and constructed objects. The aim is to examine Art Deco parallel to the architectural trends shown by the previous historiography and allocate it against them by defining its characteristics and distinctive morphology. Following a comparative analysis with the international examples of Art Deco style, this paper aims to emphasize the characteristic stylistic incoherence, creative individualism and variety of motives which came out of a powerful artistic movement. Art Deco requires the uniqueness of form and implemented idea; its characteristics make up the principle of a style: modern, luxurious and decorative. Its modern principles allow historical inspiration especially reinterpreting national, classic and exotic themes, avoiding the direct citing of their motives. As a new style Art Deco paraphrases numerous contemporary artistic phenomena that precede it and still creates a modern image in the period between two world wars. It uses paraphrased themes and motifs solely for decorative purposes, as a tool of creating the representation of luxury.

Strong influence of Paris as an artistic, educational and cultural model and awareness of the need for a new architecture that would reflect contemporary life and a modern individual, had contributed to an outstanding presence of Art Deco in Serbian architecture. The appearance of Art Deco was marked the by escapism of “Les Annees Follies” or "Roaring Twenties", followed by dynamics, technological progress and emancipation. Strong reconstruction of Serbian cities after WWI, especially Belgrade - the capital of the Kingdom of Yugoslavia was one of the decisive factors for an intense appearance of Art Deco buildings. The necessity to create representations of luxury, presented in a contemporary, modern decor, had determinate investors in the interwar epoch, and directed the builders to a new "modern" style. According to its function, Art Deco architecture in Serbia is divided into public and private, secular and sacred. There are international and national course of the Serbian Art Deco architecture. We can note early, mature, and late stages in the development of the style. For their typology, objects belong to the sculptural and the ornamental group. In relation to the developmental phase, characteristic group and the affinity of architects, we can note different degrees of decorative: emphasized, moderate and of reduced type.

The first early stage of development of Art Deco in Serbian architecture is represented by the early reception of the style in the period 1920-1927. It was formed under the strong influence of the architecture of Paris after World War I, and the International Exhibition of Modern Decorative and Industrial Arts held in 1925, that later gave the style its name. Along with the French influence we can trace influences of Czech architecture, the style reformulations of Secession, and the achievements of the Wiener Werkstätte, echoes of Italian influence, as well as decorative formulations made by Russian architect immigrants, whose influence is also evident in the making of the Art Deco architecture in Serbia. The year 1927 faces transitional forms that bring to the end the early stage, and indicate the mature phase of Serbian Art Deco. At this stage, the level of paraphrasing of foreign models is reduced in favor of personal inventive interpretations of the concept of modern decorative and luxurious style. The characteristics of mature Art Deco style in Serbian architecture are the synthesis of modern forms and decorative plastic, as well as strengthening of the ornamental style, expressed in the use of modern and historical, traditional or ethnic motives, abstracted in the ornament.