Јевреји на Косову и Метохији 1918-1941

Abstract

Резиме:Косметски Јевреји су се у периоду између два светска рата нашли у новооснованој држави која је баштинила различите етничке, конфесионалне, језичке, културне, политичке и економске елементе, где су институционални и друштвени живот водиле много бројније и јаче јеврејске заједнице, такође разноврсне по свом пореклу и ритуалу. Услед уласка у нову државну творевину, јеврејске општине на Космету стале су под заједнички централни кров у земљи оличен у институцији Савеза јеврејских вероисповедних општина Краљевине СХС / Југославије. У југословенској држави, косметски Јевреји су по први пут у својој историји уживали потпуну равноправност пред законом и државним установама, не бивајући ограничени у остварењу грађанских и људских права и слобода, остварујући једнакост са осталим поданицима земље и припадницима признатих вероисповести. Златно доба југословенског јеврејства омогућило им је живот пуним плућима, а гарантоване слободе брз процват и значајан напредак на економском, културном, друштвеном и политичком пољу. По први пут стечена слобода политичког деловања, уродила је неспутаном националном оријентацијом отелотвореној у зачећу и развоју ционистичких организација и садржаја. Живот у новој држави довео их је у ближи и интензивнији однос са својим сефардским сународницима из других делова заједничке домовине, као и са ашкенским Јеврејима који су им дотле били непознати и по много чему туђи и далеки. По службеној потреби, државни органи премештали су многе школоване и стручне Ашкеназе у просветне, здравствене, судске, војне и друге установе на тлу Космета, чију ће функционалност и пословни успех умногоме унапредити. Међу ашкенаским дошљацима на Космету нашао би се и понеки белоемигрант кога је талас револуције и грађанског рата у Русији избацио на југословенску обалу.

Косметски су се Јевреји традиционално бавили трговином и занатством, наслеђујући породични посао од родитеља, што се наставило и унутар југословенског поретка. Трговачко и занатско пословање било је скромног обима, углавном је било речи о ситној трговини, велетрговци су били скоро неприметни. Међуратно раздобље је међутим, донело прегршт нових сектора привређивања у које су се отиснули и малобројни јеврејски појединци. Демократско уређење и капиталистичко устројство условило је ницање првих банкарских установа на овом сиромашном и неразвијеном подручју, чије су профитабилне интересе и исплативост улагања препознали многи бољестојећи приштински и косовскомитровачки Јевреји, постајући акционарима неколицине банака основаних у поменутим градовима. Велики прилив становништва са стране, првенствено чиновничког слоја, отворио је по први пут и пословну перспективу рентирања стамбених објеката, па ће се неки јеврејски власници већег броја некретнина тога типа, окренути и издавању непокрентог иметка. Рудно богатство Космета, те обнова рударства и његово постављање на модерне темеље у овом периоду, резултирало је и укључивањем појединих јеврејских личности у процесе ископавања рудног блага, његове сепарације, обраде и пласирања сировина, прерађевина и готових производа на домаће и инострано тржиште. Могућност стицања високошколског образовања на домаћим и страним универзитетима, усмерио је поједине косметске Јевреје на слободна занимања, те ће професионалну каријеру градити у лекарским или апотекарским позивима.

Alternate abstract:

Summary:Amid the two world wars, the Jews of Kosovo and Metohija found themselves in anewly established state that inherited many different ethnic, religious, linguistic, cultural, political,and economic elements, where the institutional and social life was steered by the more numerous and stronger Jewish communities, all different with regards to their origin and customs. Since they were entering the newly formed state, the Jewish communities in Kosovo and Metohija had assembled around the joint central roof in the country, embodied by the institution called the Union of Jewish Religious Communities of the Kingdom of SCS / Yugoslavia. Within the Yugoslav state, the Jews of Kosovo and Metohija were – for the first time in their history – enjoying full equality before the law and state institutions, unlimited in exercising their civic and human rights and freedoms, achieving equality alongside other subjects in the country and members of the recognized religious communities. The golden era of the Yugoslav Jewry enabled them to live life to the fullest, while the freedoms guaranteed to them potentiated quick thriving and significant improvements on the economic, cultural, social, and political fields. The freedom to act politically for the first time resulted in unfettered national strivings embodied in the conception and development of Zionist organizations and events. The life in the newly formed state created a closer and more intense relationship with their Sephardic compatriots from other parts of the joint fatherland, as well as with the Ashkenazi Jews, whom they weren’t aware of until that point, and who they thought of being distant from them in many regards. When the need arose, state authorities would transfer many educated and expert Ashkenazi to schools, healthcare institutions,judiciary, military, and other bodies in the area of Kosovo and Metohija, where they advanced the overall functionality and business circumstances. Among the Ashkenazi newcomers in Kosovo and Metohija, there were a few Russian white emigrants who were thrown off the Yugoslav coast by the wave of the Russian revolution and civil war.

The Jews of Kosovo and Metohija were traditionally involved with trade and craftsmanship, inheriting the family business from their parents, which was sustained within the Yugoslav state order. The trade and craft business were small in scale, mainly involving small trade, with wholesalers almost being invisible. However, the interwar period brought about the creation of a few new business sectors, where a handful of Jews got involved. The democratic and capitalist system conditioned the rising of the first banking institutions in this poor and underdeveloped area, the profitability of which was discovered by numerous well-to-do Jews from Pristina and Kosovska Mitrovica, who became shareholders of several banks established in the said cities. The great population inflow, especially from the administration layer, revealed – for the first time – a business perspective for renting residential buildings. Hence, some Jewish owners of a large number of properties would turn to renting their buildings. The mineral wealth of Kosovo and Metohija, including the renewal of mining and its placement on modern foundations in this period, resulted in the involvement of certain Jews in the process of mining, separation,processing and placement of raw materials, processed and finished products on the local and international markets. The possibility of acquiring higher education in local and foreign universities enthused some Jews of Kosovo and Metohija to engage in free crafts. Hence, they built their careers in the medical or pharmaceutical trades.