Content area
У оквиру ове дисертације истражује се присуство архетипских образаца у романима Михаела Ендеа. Ово укључује, с једне стране, анализу јунаковог путовања (појам који потиче од Џозефа Кембела и који означава троделну структуру радње која је присутна у митовима широм света, као и у књижевности и филму) односно како се оно реализује у Ендеовим романима. С друге стране, анализом су обухваћени архетипски ликови, при чему су обрађени следећи архетипови: јунак, божанско дете, сенка, трикстер, мудри старац, мајка, девица, гласник и чувар прага. Ови ликови су делимично засновани на архетиповима које је описао Карл Густав Јунг и који су се показали као продуктивни у оквиру књижевности, као и на архетипским ликовима које спомиње Кристофер Воглер. Романи који су обухваћени у анализи су Џим Дугме и машиновођа Лука, Џим Дугме и дивљих 13, Момо и Бескрајна прича.
Циљ дисертације је да се утврди како се ови архетипски обрасци протежу кроз Ендеове романе и како су изнова осмишљени у оквиру сваког фиктивног света. При томе је циљ да се утврде сличности у Ендеовом изузетно разноликом стваралаштву, као и да се расветли симболичко значење 1) путовања на које сваки јунак креће и 2) широког спектра ликова који прате, помажу или представљају претњу за јунака. Поред тога, ова дисертација настоји да аргументује применљивост архетипског приступа књижевности на дела фантастичне дечје књижевности, јер се сва четири романа сматрају примерима овог жанра. Такође, кроз препознавање присуства и значаја архетипских образаца (који датирају из најранијих облика књижевности и који се вековима изнова јављају у општој књижевности) у делима која припадају књижевности за децу, ова дисертација се залаже за препознавање значаја и сложевности књижевности за децу, као и потенцијала које има за научна истраживања.