Камерна Музика Карла Филипа Емануела Баха Као Узор Класицистичком Стилу Извођења: Идентификација Стилски Упућене Извођачке Праксе И Њено Поређење Са Извођачком Праксом У Раним Камерним Делима Јозефа Хајдна

Abstract

Упркос расположивости бројних извора и историјских података, квартети итрија К. Ф. Е. Баха остају непопуларан избор код камерних састава сачињениход модерних инструмената. Заблуда о вредности ове музике, као и оспецифичном осећајном стилу којем она припада, има у изобиљу, делом каопоследица недостатка присуства ове музике кроз све нивое музичкогобразовања. Камерна дела Баховог савременика Хајдна не деле исту судбину,иако млађи композитор није крио значај Баховог утицаја у свом развоју. Поредтога, Хајднова музика се модерним ушима обично представља као нешто штоприпада бечком класицистичком стилу. Његовa ранија и мање популарнакамерна дела (Кончертина и Дивертимента) одолевају таквој строгојкатегоризацији и због тога су од посебног интереса за овај пројекат с обзиромна то да доприносе у истраживању не само Хајдновог сопственог галантногстила и његове сличности са Баховим, већ указују и на мноштво стилова који сукоегзистирали у другој половини осамнаестог века и који се обично заобилазетоком студија на данашњим конзерваторијумима. Ослањајући се намногобројне историјскe изворe, искуство аутора на историјскиминструментима, као и на доступнe снимке на савременим и историјскиминструментима, главни циљ овог пројекта је да покуша да формира стилскиинформисану извођачку праксу на модерним инструментима. Кроз уважавањетеоријских текстова, експериментисање и на крају примену и прилагођавањеових знања у пракси, финално извођење стреми да не изгуби ниједну одзначајних карактеристика ових стилова. Поглавља овог рада се осврћу на значајумећа читања одређених елемената нотног текста, а посебно када оно, покомпозиторовим одредницама, утиче да се звучна представа музике разликујеод њене визуелне репрезентације. Ове ”измене” нотног текста су евидентне уизвођењу апођатура и различитих украсних симбола, пунктираних ритмова, утретирању динамике и питања баланса у оквиру ансамбла, а затим и у изборутемпа, артикулације и прстореда. Ова дисертација се придружује живојдискусији о могућностима постизања историјски информисане праксе намодерним инструментима и жели да укаже на неопходност отворене разменезнања између две групе музичара нарочито у онима деловима света где супогодни историјски инструменти непостојећи или нису на дохват руке.

Alternate abstract:

In spite of the substantial amount of available sources and historical information, C. P. E. Bach's Quartets and Accompanied sonatas remain unpopular with ensembles featuring modern instruments. Misconceptions about the value of his music as well as the specific Empfindsamer stil it belongs to still abound, in part as a result of the lack of presence of this music through all levels of the music education system. Chamber works of Bach's contemporary Haydn do not share the same destiny even though the younger composer admitted how important Bach's influence was in his development. In addition, Haydn's music is usually presented to modern ears as something to be associated with the Viennese classical style. His earlier and less popular chamber works (Concertini and Divertimenti) resist such strict categorization and are therefore of special interest to this project as they not only help in the investigation of Haydn's own galant style and its similarities with Bach's but also illuminate the multitude of styles that were coexisting during the second half of the eighteenth century and that are usually bypassed during studies in today's conservatories. By relying significantly on various historical sources, author's experience on historical instruments as well as available recordings on both modern and historical instruments, this project's main aim is to attempt to form an informed performance practice on modern instruments through appreciating the theoretical texts, experimenting and finally applying and adapting this knowledge in practice so that the styles do not lose any of their characteristical traits. Chapters of this work focus on the importance of learning how to read the particular elements of the score and especially on how this knowledge, based on the composers' advice, can influence the sound representation of the music making it different to the score. These modifications are especially evident in the treatment of: appoggiaturas and various ornamentation symbols, dotted rhythms, dynamics or balance issues within the ensemble and then in the choice of tempo, articulation and fingering. This disseration joins a vibrant discussion about the possibilities of historically informed practice on modern instruments and is eager to demonstrate how enriching and necessary it is that the knowledge between the two musicians' groups is more readily shared especially in those parts of the world where suitable historical instruments are non-existent or difficult to reach.