Content area
Предмет докторског уметничког пројекта јесте акордеонистички приступ изабранимделима за хармонику и оркестар руских аутора који указује на интерпретативна решења ипроблематику симбиозе звука хармонике и оркестра. Рад је уско повезан са уметничкимделом докторског уметничког пројекта који укључује извођење три композицијееминентних аутора: Концертна симфонија бр. 1 за хармонику и симфонијски оркестарВладислава Золотарјова, Fahwerk Софије Губајдулине за хармонику, перкусије и гудачкиоркестар и Viva Voce, концерт број 1 за хармонику и гудачки оркестар Јефрема Подгајца.
Циљ докторског уметничког пројекта јесте афирмацијa дела за хармонику иоркестар и њихово имплементирање у акордеонистичку, али и целокупну уметничкуконцертну активност. Циљ рада сагледава се кроз аналитичко-интерпретативни приступпоменутим делима композитора који су у младости и током образовања и сами билиакордеонисти, али и оних композитора који се нису практично бавили хармоником иизучавали је као инструмент из угла извођача.
Применом историјско-аналитичког метода, као и метода интервјуа, као посебнозначајног у процесу сагледавања савремене композиторске мисли, направљен је увид унајситније релације музичко-стилског израза руских композитора, али и показан развојнипут хармонике као инструмента. Такође, садејство примене поменутих методарезултирало је значајним информацијама које се односе на сам приступ интерпретацијиизабраних дела за потребе докторског уметничког пројекта, као и усвајањем кориснихсмерница у домену интерпретативних решења у реализацији звучне слике хармонике иоркестра у заједничком наступу.
У раду је презентована аутентичност звука хармонике у односу на гудачкиоркестар кроз њене солистичке деонице, али и ситуацијама где је пажња нарочитоусмерена ка усаглашавању њиховог истовременог звучања, тачније њихов симултани звуки оригиналност звука хармонике у таквом музичком склопу. Компарацијом различитихначина интерпретације и тембралности најупечатљивијих делова композиција изведени сузакључци који се тичу статуса хармонике као солистичког инструмента у оркестру, њенихтехничких могућности у односу на оркестар, као и начина на који су представљне њенепредности и недостаци у односу на друге солистичке инструменте. Резултатиистраживања показали су, такође, да је од изузетне је важности истаћи чињеницу дакомпозитори који су и сами извођачи на инструменту за који пишу музику то чине знатно„пажљивије”, односно да је извођење њихове музике изузетно погодно и „под руком”.Уколико композитори, са друге стране, не свирају инструмент за који стварају, потребанје интензиван однос на релацији композитор-извођач, који је од изузетног, примарногзначаја када сe има у виду искоришћавање потпуног техничког и звучног потенцијала хармонике.