Akordeonistički Pristup Izabranim Delima za Harmoniku i Orkestar Ruskih Autora (Interpretativna Rešenja i Problematika Simbioze Zvuka Harmonike I Orkestra): Doktorski Umetnički Projekat

Abstract

Предмет докторског уметничког пројекта јесте акордеонистички приступ изабранимделима за хармонику и оркестар руских аутора који указује на интерпретативна решења ипроблематику симбиозе звука хармонике и оркестра. Рад је уско повезан са уметничкимделом докторског уметничког пројекта који укључује извођење три композицијееминентних аутора: Концертна симфонија бр. 1 за хармонику и симфонијски оркестарВладислава Золотарјова, Fahwerk Софије Губајдулине за хармонику, перкусије и гудачкиоркестар и Viva Voce, концерт број 1 за хармонику и гудачки оркестар Јефрема Подгајца.

Циљ докторског уметничког пројекта јесте афирмацијa дела за хармонику иоркестар и њихово имплементирање у акордеонистичку, али и целокупну уметничкуконцертну активност. Циљ рада сагледава се кроз аналитичко-интерпретативни приступпоменутим делима композитора који су у младости и током образовања и сами билиакордеонисти, али и оних композитора који се нису практично бавили хармоником иизучавали је као инструмент из угла извођача.

Применом историјско-аналитичког метода, као и метода интервјуа, као посебнозначајног у процесу сагледавања савремене композиторске мисли, направљен је увид унајситније релације музичко-стилског израза руских композитора, али и показан развојнипут хармонике као инструмента. Такође, садејство примене поменутих методарезултирало је значајним информацијама које се односе на сам приступ интерпретацијиизабраних дела за потребе докторског уметничког пројекта, као и усвајањем кориснихсмерница у домену интерпретативних решења у реализацији звучне слике хармонике иоркестра у заједничком наступу.

У раду је презентована аутентичност звука хармонике у односу на гудачкиоркестар кроз њене солистичке деонице, али и ситуацијама где је пажња нарочитоусмерена ка усаглашавању њиховог истовременог звучања, тачније њихов симултани звуки оригиналност звука хармонике у таквом музичком склопу. Компарацијом различитихначина интерпретације и тембралности најупечатљивијих делова композиција изведени сузакључци који се тичу статуса хармонике као солистичког инструмента у оркестру, њенихтехничких могућности у односу на оркестар, као и начина на који су представљне њенепредности и недостаци у односу на друге солистичке инструменте. Резултатиистраживања показали су, такође, да је од изузетне је важности истаћи чињеницу дакомпозитори који су и сами извођачи на инструменту за који пишу музику то чине знатно„пажљивије”, односно да је извођење њихове музике изузетно погодно и „под руком”.Уколико композитори, са друге стране, не свирају инструмент за који стварају, потребанје интензиван однос на релацији композитор-извођач, који је од изузетног, примарногзначаја када сe има у виду искоришћавање потпуног техничког и звучног потенцијала хармонике.

Alternate abstract:

The subject of the doctoral art project is the accordionist approach to selected works for accordion and orchestra by Russian authors, which points to interpretive solutions and the problem of the symbiosis of the sound of the accordion and orchestra. The work is closely connected with the artistic part of the doctoral art project, which includes the performance of three compositions by eminent authors: Concert Symphony no. 1 for accordion and symphony orchestra by Vladislav Zolotaryov, Fahwerk by Sofia Gubajdulina for accordion, percussion and string orchestra and Viva Voce, concert number 1 for accordion and string orchestra by Jefrem Podgajc.

The goal of the doctoral art project is the affirmation of works for accordion and orchestra and their implementation in the accordion, but also the entire artistic concert activity. The aim of the work is seen through an analytical-interpretative approach to the mentioned works of composers who were accordionists in their youth and education, but also those composers who did not practice the accordion and studied it as an instrument from the performer's point of view.

By applying the historical-analytical method, as well as the interview method, as especially important in the process of perceiving contemporary composer's thought, an insight was made into the smallest relations of musical-stylistic expression of Russian composers, but also showed the development of the accordion as an instrument. Also, the cooperation of the mentioned methods resulted in important information related to the approach to the interpretation of selected works for the needs of the doctoral art project, as well as the adoption of useful guidelines in the field of interpretive solutions in the realization of the sound image of accordion and orchestra.

The paper presents the authenticity of the accordion sound in relation to the string orchestra through its solo sections, but also situations where attention is especially focused on harmonizing the simultaneity of their sound, more precisely their simultaneous sound and originality of the accordion sound in such a musical composition. By comparing different ways of interpretation and timbreliness of the most impressive parts of the compositions, conclusions were drawn regarding the status of the accordion as a solo instrument in an orchestra, its technical capabilities in relation to the orchestra, and the way in which its advantages and disadvantages in relation to other solo instruments are presented. The results of the research also showed that it is extremely important to point out the fact that composers who are themselves performers on the instrument for which they write music do it much „carefully”, ie that performing their music is extremely convenient and „at hand”. If composers, on the other way, do not play the instrument for which they create, an intensive relationship between the composer and the performer is needed, which is of exceptional, primary importance when considering the full technical and sound potential of the accordion.