Стварање На Основу Већ Створеног: Музичке Критике Есеји И Студије Петра Бингулца

Abstract

Приступ истраживању српске музичке прошлости може бити вишеструк, а један од њих је проучавање написа о музици. Они се могу анализирати кроз призму културног и уметничког живота средине у којој настају, имајућу у виду временско раздобље које их окружује. У овој дисертацији фокус је на доприносима које је нашој уметничкој средини својим текстовима пружио један од најзначајнијих музичких писаца, а по образовању теолог, политиколог, правник и композитор Петар Бингулац.

Иако је готово две деценије свог радног века посветио дипломатској служби (1925- 1945), он се у том периоду бавио и музиком, односно писаним дискурсом о њој. Након 1945. године, потпуно се окренуо позиву музичког писца, бавећи се паралелно и педагошким радом прво као ванредни, а затим и редовни професор на Музичкој академији у Београду (данас Факултет музичке уметности) где је држао наставу из предмета аналитичка хармонија, познавање хорске литературе и музички облици.

Његова делатност као музичког писца започета је 1927. године када почиње да објављује своје прве критике концерата и оперских представа у часопису Мисао, а затим и у Политици, музичким часописима Звук и Гласник музичког друштва Станковић. Након Другог светског рата, његова делатност у потпуности је усмерена ка писању о музици, те сарађује са све већим бројем стручно-музичких публикација међу којима се истичу Музика, Звук, Про музика, Савремени акорди, Југославенски радиои други. У овом периоду готово да више не пише музичке критике већ се окреће писању есеја и студија и постаје предани сарадник Радио Београда за чије ће емисије написати велики број текстова.

У овом раду предмет истраживања је критичка анализа целокупног музиколошког наслеђа Петра Бингулца из угла критичко-аналитичке интерпретације. Циљ је првенствено да се попише и класификује његова укупна доступна писана заоставштина, да би се потом приступило жанровском одређивању његових написа. У раду ће бити позиционирана и ауторова улога у српској југословенској музикологији.

Једна од првих хипотеза која је постављена у овом раду односи се на чињеницу да се у Бингулчевом дискурсу увиђа често прожимање говорне и писане речи, што не изненађује с обзиром на то да је он био француски ђак. С тим у вези, у његовим написима тежи се концизном формулисању текста, јасном логиком излагања као и стручности и професионализму. Бингулац је аутор који сваком проблему који анализира пружа адекватан контекст, исказујући се као критичар који без устручавања даје критички суд о делу, аутору или извођачу. С друге стране у својим есејима у којима посматра одређени жанр или једно дело, он се исказује као аутор који аналитички промишља дело посматрајући га у контексту поетике његовог аутора. Поред тога, у његовом музиколошком наслеђу истичу се и аналитичка виђења, односно прикази композиција, од којих је о појединима Бингулац писао први, а о одређеним, за то време и једини.

С обзиром на постављене хипотезе, предмет и циљеве истраживања, овај рад требало би да покаже на који начин Бингулац ствара на основу већ створеног и како креира стваралачки идентитет једног композитора. У српској музикологији постоје комплексна тумачења написа о музици, те ће истраживање у овом докторском раду допунити та виђења, али и понудити иновативно и интердисциплинарно интерпретирање једног важног музиколошког феномена као што је музичка критика и есејистика.

Alternate abstract:

Research approaches into Serbian music past could be various, and one of them is certainly the study of music articles. They can be analysed through the prism of the cultural and artistic life of the environment in which they are created, having in mind the time period that enclose them. In this dissertation, the focus is on the contributions in the form of texts to our artistic environment. The contributions are made by one of the most important music writers, and expert in theology, political sciences, lawyer and composer Petar Bingulac.

Although for two decades of his professional life he was in diplomatic service (1925- 1945), in that period he was also occupied with music, that is, written discourse in music. After 1945, he started off exclusively as a music writer whereas at the same time he was involved in pedagogical work first as an associate and then full professor at the Music Academy in Belgrade (The Faculty of Music Arts today) where he taught analytical harmony, choir literature and musical forms.

His activity as a music writer began in 1927, when he published his very first reviews of concerts and opera performances in the magazine Misao, and then in the Politika magazine and in the music magazines Zvuk and Glasnik muzičkog društva Stanković. After the Second World War, his activity was completely focused on writings about music and he collaborated with an increasing number of professional and music publications, among which are: Muzika, Zvuk, Pro muzika, Savremeni akordi, Jugoslovenski radioand others. During this period, he almost no longer wrote music reviews, but started to write essays and studies and became a dedicated associate of Radio Belgrade and he wrote a large number of texts for the radio shows.

In this paper, the research subject will be a critical analysis of the entire 'musicological' heritage of Petar Bingulac from the critical-analytical interpretation perspective. The goal is primarily to classify his complete available written legacy, and then to determine the genre of his writings. While analysing them, the author's role in Serbian/Yugoslav musicology will be positioned.

One of the first hypotheses set out in this paper relates to the fact that Bingulc's discourse shows frequent intertwine of spoken and written words, which is not surprising given the fact that he was a French student. In this regard, his writings strive for a concise text formulation, a clear logic of presentation as well as expertise and professionalism. Bingulac is an author who provides an adequate context for each problem he analyses, expressing himself as a critic, and without hesitation provides a critical judgment about the work, author or performer. On the other hand, in his essays where he observes a certain genre or a music theme, he expresses himself as an author who analytically thinks about the musical piece, studying them within the context of an author poetics. In addition, in his musicological heritage, analytical views stand out, that is, depictions of compositions, where for some Bingulac was the first to write about, whereas for other compositions he was the only one to offer descriptive and critical overview of the time.

Given the set hypotheses, subject and research goals, this paper should present how Bingulac creates based on already createdand how he creates a creative identity of a composer. In Serbian musicology, there are complex interpretations of music articles, and the research in this doctoral thesis will supplement those views, but will also offer an innovative and interdisciplinary interpretation of an important musicological phenomenon such as music criticism and music essays.