Српско Црквено Појање У Контексту Руско-Српских Културних Релација

Abstract

Међу истраживачким темама везаним за област српског народног црквеног појања посебно место заузимају оне које се тичу порекла новијег српског пјенија, будући да музиколози још увек нису дали целовит одговор на кључна питања везана за његову генезу. С обзиром претпоставку да је међу факторима који су учествовали у процесу формирања српских црквених напева у XVIII веку одређену улогу имало и руско, првенствено украјинско, тав. кијевско појање, докторска дисертација Сриско црквено појање у контексту руско-српских културних релацијапосвећена је истраживању различитих аспеката његовог односа са новијим српским појањем.

У овом раду сагледавање српског појања у светлу руских музичких утицаја обухватило је различите сфере истраживања, међу којима посебан значај имају оне које се односе на теоријски, историјски, аналитички и интердисциплинарни приступ изучавању веза новијег српског и кијевског појања. У теоријски оквир укључено је и културолошко разматрање епоха у којима настају новије српско, односно кијевско појање, будући да се значај ових музичких појава не може разумети изван контекста свеукупности остварених духовних и материјалних вредности времена које их је створило. Сродне културно- историјске околности у којима су живели Срби на тлу Хабзбуршке монархије, односно народ у деловима Руске империје који су до средине XVIII века били под влашћу Пољско-литванске уније, довеле су, наиме, до сличних процеса на различитим местима у распону од око једног века: под окриљем два словенска народа настајао је, дакле, у различито време нови израз у уметности у књижевности, ликовним уметностима архитектури означен као украјински, односно српски барок, а у музици као кијевско појање, односно као српско народно црквено појање.

Попут генезе српског народног црквеног пјенија, порекло кијевског појања до данас није у потпуности разјашњено. Претпоставља се, међутим, да су у његовом формирању, поред утицаја црквених мелодија католичке провенијенције, извесну улогу одиграли и украјински фолклорни напеви. Поред недовољно јасног порекла и могућег удела фолклорних мелодија у његовом формирању, постоје и бројне друre аналогије са новијим српским појањем. Међу њима се истичу оне које недвосмислено упућују на могућност њихове дубље повезаности. То су: подела појања на велико и мало, организација песама заснована на принципима осмогласја, као и базирање мелодијске структуре на низању фраза и њиховом груписању, односно на периодичном понављању груписаних мелодијских целина. У контексту разматрања у ком степену се мелодијске карактеристике украјинских црквених напева рефлектују на мелодије новијег српског појања, посебна пажња у овом раду посвећена је упоредном истраживању њихових музичких карактеристика, са освртом на могућност постојања мелодијске класификације у оквиру гласова у кијевском појању аналогне подели мелодија појединих гласова на начине у српском појању, основне музичке одлике напева унутар гласова или, пак, мелодијских група (начина) у оквиру њих, формалну организацију напева и специфичности мелодијске структуре. На основу увида у аналогије музичких карактеристика украјинских и српских црквених мелодија у погледу формалних и тоналних аспеката напева, претпоставка о знатном уделу кијевског појања у процесу формирања новијег српског појања потврђена је током овог истраживања.

Alternate abstract:

Among the research topics related to the field of Serbian chant, special attention is given to its origin, since musicologists have not yet provided a comprehensive answer to key questions regarding its genesis. Given the assumption that among the factors that participated in the formation of Serbian church melodies in the eighteenth century a specific role was played by Russian, primarily Ukrainian, so-called Kievan chant, the doctoral dissertation Serbian Chant in the Context of Russo-Serbian Cultural Relations: The Long Eighteenth Centuryis dedicated to exploring various aspects of its relationship with Serbian chant.

In this paper, the examination of Serbian chant in the light of Russian musical influences has covered various spheres of research, among which the theoretical, historical, analytical and interdisciplinary approaches to the study of the relations between Serbian and Kievan chants are of special importance. The theoretical framework also includes cultural considerations of the epochs in which recent Serbian and Kievan chants have been emerging, since the significance of these musical phenomena cannot be understood outside the context of the totality of the spiritual and material values of the time that created them.

The related cultural and historical circumstances of Serbs living on the territory of the Habsburg Monarchy and of the people inhabiting the parts of the Russian Empire that were under the control of the Polish-Lithuanian Union until the mid-eighteenth century led to similar processes in different places over the span of about a century. under the auspices of the two Slavic peoples a new expression in art was created at different times in literature, the visual arts and architecture, it was designated as Ukrainian Baroque or Serbian Baroque, and in music as Kievan chant or Serbian chant.

Like the genesis of Serbian chant, the origin of Kievan chant has not been. fully understood to date. It is assumed, however, that, in addition to the influence of church tunes of Catholic provenance, Ukrainian folk songs also played a role in its formation. Besides the lack of clear origin and the assumed role of folk tunes in its formation, there are numerous other analogies with Serbian chant, some of which clearly indicate the possibility of a deeper connection. These are: the division of chants into great and small, the organization of songs based on the principles of Oktoechos, and the basing of melodic structure on the sequencing and grouping of phrases, that is, on the periodic repetition of grouped melodic units.

In the context of considering the extent to which the melodic characteristics of Ukrainian church tunes are reflected in the melodies of Serbian chant, special attention is given to a comparative study of their musical characteristics, with particular reference to the possibility of a melodic classification within the /modes in Kievan chant analogous to the melodic division of modes into groups in Serbian chant, the basic musical qualities of melodies within the modes or the melodic groups within them, the formal organization of the melodies, and the specificity of melodic structure.

Based on an insight into the analogies between the musical characteristics of Ukrainian and Serbian church tunes with respect to the formal and tonal aspects of the melodies, the assumption that Kievan chant had played a significant part in the process of forming Serbian chant was confirmed during this research.