Историјско-канонски Аспекти Односа Карловачке Управе Руске Заграничне Цркве И Московске Патријаршије

Abstract

У раду се, у историјској и канонској перспективи, анализирају односи између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије, током двадесетих и тридесетих година XX века. Најпре се излажу историјске околности које су довеле до формирања руске емигрантске црквене структуре, анализира се њена позиција на канонским територијама других помесних Цркава на југоистоку Европе и даје преглед организационих целина карловачке управе Руске заграничне Цркве. Потом се приступа детаљној анализи канонских основа за формирање Руске заграничне Цркве. У низу канонских критеријума, посебна пажња се обраћа на питање модела црквене организације (национални или помесни), на каноне везане за регулисање статуса избегле јерархије и питање сагласности осталих Цркава за формирање нове црквене структуре. На основу наведених аспеката даје се процена еклисиолошких последица формирања руске заграничне црквене структуре на јединство Цркве у XX веку. Следећу целину у раду чини разматрање разлога који су довели до раскола између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије. После историографског представљања постепеног удаљавања између два руска црквена центра (Москва и Карловци), које је прешло у отворени раскол после објављивања Декларацијемосковских црквених власти (1927), даје се канонска процена поменутих догађаја. Коначно, односи између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије сагледани су и у контексту проблема „православне дијаспоре“, односно устројства Цркве на просторима православног расејања. Као карактеристичан пример, анализиран је спор између поменутих руских црквених центара у вези са статусом руских црквених структура у Западној Европи. Размотрене су рефлексије поменутог спора на токове еклисиолошке мисли код Руса у XX веку. Наглашено је даје поменути спор имао одлучујући утицај на формирање две супротстављене „еклисиологије расејања“ у руској емиграцији, које су у значајној мери одредиле историјски пут Православља у XX веку.

Alternate abstract:

In this thesis the relations between Karlovac Ecclesiastical Authority of Russian Orthodox Church Outside of Russia (ROCOR) and Moscow Patriarchate in the twenties and thirties of the XX century have been analysed from a historical and canonical perspective. The historical circumstances which led to the formation of Russian emigrant church structure are presented first, the position of this church. structure in the canonical territories of other local Churches in the southeast of Europe is analysed, and the survey of organizational totality of Karlovac Ecclesiastical Authority of ROCOR is given. After that, the canonical foundations for the forming of ROCOR is analysed in detail. Among a large number of canonical criteria, special attention is paid to the question of the model of church organization (national and local), as well as the canons connected to the regulation of the status of the hierarchy in exile and the question of agreement of other churches on the formation of the new church structure. On the basis of the cited aspects the estimate of the ecclesiological consequences of the formation of ROCOR for the Church unity in XX century is given. The following sequence in the work is dedicated to the examination of the reasons which led to the schism between the Karlovac Ecclesiastical Authority of ROCOR and Moscow Patriarchate. After the historiographical presentation of the gradual estrangement between two Russian church centres (Moscow and Karlovci), which became the open schism after the publishing of The Declarationof Moscow Church Authorities (1927), the canonical estimate of the cited events is given. Finally, the relations between Karlovac Ecclesiastical Authority of ROCOR and Moscow Patriarchate are also examined in the context of the "orthodox diaspora" problem, ie the problem of the Church administration in the regions of orthodox diaspora. As a characteristic example, the dispute between the above mentioned Russian Church centres in connection with the status of Russian Church structures in Western Europe is analysed. The effect of the cited dispute on the development of Russian ecclesiological thought in XX century is also discussed. It is stressed that the dispute had a decisive influence on the formation of the two opposing "ecclesiologies of diaspora" in Russian emigration, which greatly determined the historical path of Orthodoxy in XX century.