Content area
У дисертацији се анализирају модели и стратегије разредне дисциплине, односно карактеристике уверења савремених теоретичара васпитања и наставника о процесу успостављања и одржавања разредне дисциплине и дисциплинских поступака које наставници примењују на наставним часовима, разматрајући њихове узроке и последице, испитујући њихову израженост и корелате.
Теоријски оквир реализованог истраживања организован је у неколико целина. У уводним поглављима разматрана су питања утемељености савремених схватања разредне дисциплине на концепцијама васпитања и теоријама учења.
У трећој целини анализирано је шест савремених програма обуке за одржавање разредне дисциплине – модела разредне дисциплине (Ли Кантера, Фредерика Џонса, Рудолфа Драјкурса, Вилијема Гласера, Томаса Гордона и Алфија Кона). Класификовани су у две категорије: а) модели засновани на контроли понашања ученика од стране наставника и б) модели засновани на подршци аутономије ученика. Као теоријски оквир за избор критеријума и образложење класификације коришћена је теорије самоодређења.
У наредном поглављу разматране су три основне стратегије разредне дисциплине: а) процедурална стратегија (стратегија утицања на понашање ученика осмишљавањем и применом дисциплинских правила и процедура), интерперсонална стратегија (стратегија утицања на понашање ученика изградњом специфичних односа у разреду) и дидактичка стратегија(стратегија утицања на понашање ученика заснована на организацији наставног процеса).
У петом поглављу приказани су методолошки оквири и резултати истраживања у области разредне дисциплине релевантни за наш истраживачки проблем, посебно у погледу уверења наставника о разредној дисциплини и дисциплинским поступцима које примењују на часовима. Приказани су и резултати истраживања у којима је испитивана повезаност ових варијабли са васпитним концептом наставника и наставничким доживљајем аутономног деловања у школи.
Следећи део рада односи се на методолошки оквир реализованог истраживања.
Циљ истраживања био је утврдити израженост модела и стратегија успостављања и одржавања разредне дисциплине и њихове корелате (међусобна повезаност модела и стратегија, као и њихова повезаност са: васпитним концептом наставника, степеном задовољености наставникове потребе за аутономијом у школи, социодемографским и професионалним карактеристикама наставника).
Било је очекивано да ће се добити емпиријска потврда о постојању позитивнеповезаности васпитног концепта наставника (уверења о основним педагошкимпитањима) социоцентричког типа са моделима разредне дисциплине (уверења оразредној дисциплини) засноване на контроли понашања ученика и са применомстратегија разредне дисциплине (поступци које примењују како би одржавалидисциплину на часовима) контролишућег типа. И обрнуто, да наставници код којих уваспитним концептима доминирају схватања педоцентричког типа чешће заступајумоделе разредне дисциплине засноване на подстицању аутономије ученика ипримењују стратегије разредне дисциплине аутономног типа. Такође сепретпостављало да наставници који осећају низак степен властите аутономије ушколи примењују стратегије разредне дисциплине контролишућег типа.
Истраживање је теоријско-емпиријског карактера. Коришћена је дескриптивнаметода, а скалирање као техника истраживања. За потребе истраживањаконструисана су и валидирана четири инструмента.
У истраживању су учествовала444 наставника предметне наставе основних школа из Србије.У дисертацији је добијена емпиријска потврда претпоставке о постојањуповезаности базичних васпитних концепата наставника са уверењима о разреднојдисциплини (модели разредне дисциплине) и поступцима које примењују како биодржавали дисциплину на часовима (стратегије разредне дисциплине). Утврђена јеповезаност свих димензија наведених варијабли аутономног типа, као и повезаностсвих димензија варијабли контролишућег типа. Утврђена је висока позитивнаповезаност између социоцентричког васпитног концепта наставника (уверењанаставника да је циљ васпитања преношење деци традиционалних вредности и друштвених норми, да је начин на који се то спроводи повезан са чврстиномнаставника, уз константну контролу и надзирање) и модела чврсте дисциплине(уверења наставника да се дисциплина у разреду одржава чврстим ставом,ауторитетом и смиреношћу наставника, јасним дефинисањем правила и последицаученичких поступака од стране ауторитета, уз стављање акцента на значај казне каодисциплинског средства), као и између модела чврсте дисциплине и стратегијеауторитарних односа(наставник успоставља и одржава дисциплину на часу такошто се ослања на ауторитет, контролу и чврстину става као средстава којима држипод контролом недисциплиновано понашање).