Савремени Модели И Стратегије Успостављања И Одржавања Разредне Дисциплине

Abstract

У дисертацији се анализирају модели и стратегије разредне дисциплине, односно карактеристике уверења савремених теоретичара васпитања и наставника о процесу успостављања и одржавања разредне дисциплине и дисциплинских поступака које наставници примењују на наставним часовима, разматрајући њихове узроке и последице, испитујући њихову израженост и корелате.

Теоријски оквир реализованог истраживања организован је у неколико целина. У уводним поглављима разматрана су питања утемељености савремених схватања разредне дисциплине на концепцијама васпитања и теоријама учења.

У трећој целини анализирано је шест савремених програма обуке за одржавање разредне дисциплине – модела разредне дисциплине (Ли Кантера, Фредерика Џонса, Рудолфа Драјкурса, Вилијема Гласера, Томаса Гордона и Алфија Кона). Класификовани су у две категорије: а) модели засновани на контроли понашања ученика од стране наставника и б) модели засновани на подршци аутономије ученика. Као теоријски оквир за избор критеријума и образложење класификације коришћена је теорије самоодређења.

У наредном поглављу разматране су три основне стратегије разредне дисциплине: а) процедурална стратегија (стратегија утицања на понашање ученика осмишљавањем и применом дисциплинских правила и процедура), интерперсонална стратегија (стратегија утицања на понашање ученика изградњом специфичних односа у разреду) и дидактичка стратегија(стратегија утицања на понашање ученика заснована на организацији наставног процеса).

У петом поглављу приказани су методолошки оквири и резултати истраживања у области разредне дисциплине релевантни за наш истраживачки проблем, посебно у погледу уверења наставника о разредној дисциплини и дисциплинским поступцима које примењују на часовима. Приказани су и резултати истраживања у којима је испитивана повезаност ових варијабли са васпитним концептом наставника и наставничким доживљајем аутономног деловања у школи.

Следећи део рада односи се на методолошки оквир реализованог истраживања.

Циљ истраживања био је утврдити израженост модела и стратегија успостављања и одржавања разредне дисциплине и њихове корелате (међусобна повезаност модела и стратегија, као и њихова повезаност са: васпитним концептом наставника, степеном задовољености наставникове потребе за аутономијом у школи, социодемографским и професионалним карактеристикама наставника).

Било је очекивано да ће се добити емпиријска потврда о постојању позитивнеповезаности васпитног концепта наставника (уверења о основним педагошкимпитањима) социоцентричког типа са моделима разредне дисциплине (уверења оразредној дисциплини) засноване на контроли понашања ученика и са применомстратегија разредне дисциплине (поступци које примењују како би одржавалидисциплину на часовима) контролишућег типа. И обрнуто, да наставници код којих уваспитним концептима доминирају схватања педоцентричког типа чешће заступајумоделе разредне дисциплине засноване на подстицању аутономије ученика ипримењују стратегије разредне дисциплине аутономног типа. Такође сепретпостављало да наставници који осећају низак степен властите аутономије ушколи примењују стратегије разредне дисциплине контролишућег типа.

Истраживање је теоријско-емпиријског карактера. Коришћена је дескриптивнаметода, а скалирање као техника истраживања. За потребе истраживањаконструисана су и валидирана четири инструмента.

У истраживању су учествовала444 наставника предметне наставе основних школа из Србије.У дисертацији је добијена емпиријска потврда претпоставке о постојањуповезаности базичних васпитних концепата наставника са уверењима о разреднојдисциплини (модели разредне дисциплине) и поступцима које примењују како биодржавали дисциплину на часовима (стратегије разредне дисциплине). Утврђена јеповезаност свих димензија наведених варијабли аутономног типа, као и повезаностсвих димензија варијабли контролишућег типа. Утврђена је висока позитивнаповезаност између социоцентричког васпитног концепта наставника (уверењанаставника да је циљ васпитања преношење деци традиционалних вредности и друштвених норми, да је начин на који се то спроводи повезан са чврстиномнаставника, уз константну контролу и надзирање) и модела чврсте дисциплине(уверења наставника да се дисциплина у разреду одржава чврстим ставом,ауторитетом и смиреношћу наставника, јасним дефинисањем правила и последицаученичких поступака од стране ауторитета, уз стављање акцента на значај казне каодисциплинског средства), као и између модела чврсте дисциплине и стратегијеауторитарних односа(наставник успоставља и одржава дисциплину на часу такошто се ослања на ауторитет, контролу и чврстину става као средстава којима држипод контролом недисциплиновано понашање).

Alternate abstract:

This dissertation is on the models and strategies of classroom discipline, i.e. characteristics of beliefs of contemporary theoreticians of pedagogical work and teachers in the process of establishing and maintaining classroom discipline and discipline actions applied by teachers during teaching lessons, discussing their causes and consequences, testing their prominence and correlations.

Theoretical frame of the conducted research has been organized in several chapters. Issues concerning foundation of contemporary comprehensions of classroom discipline based on the pedagogical theories and theories of learning are discussed in the introductory chapters.

In the third chapter, we are analyzing six contemporary programmes of training for maintaining classroom discipline – models of classroom discipline (Lee Canter, Fredericк Jones, Rudolf Dreikurs, William Glasser, Thomas Gordon, Alfie Kohn). There are two classified categories: а) models based on the control of students’ behaviour by teachers and b) models based on the support of students’ autonomy. Self-Determination Theory was used as theoretical frame for the choice of criteria and explanation of the classification.

In the next chapter, we have discussed three basic strategies of the classroom discipline. Those are а) procedural strategy (strategy of influence on students’ behaviour by creating and application of the disciplinary rules and procedures), interpersonal strategy (strategy of influence on students’ behaviour by building specific relations in the class) and didactical strategy(strategy of influence on students’ behaviour based on the organization of teaching process).

In the fifth chapter, we have presented methodological frames and results of the researches in the field of classroom discipline, relevant for our research problem, particularly concerning teachers’ beliefs about classroom discipline and discipline actions applied in the classes. There are also results of several researches about correlations of these variables with teachers’ pedagogical concept and satisfaction of the teacher’s need for autonomy at school.

The next part of dissertation refers to the methodological frame of the conducted research.

The aim of the research has been to determine the prominence of the models and strategies of establishing and maintaining classroom discipline and their correlates (mutual correlation of models and strategies and their correlation with the teachers’ pedagogical concept, degree of satisfying the teacher’s need for autonomy at school, socio-demographic and professional characteristics of teachers).

It has been expected to get empirical approval of the existence of positive correlation between teachers' pedagogical concept (teachers' beliefs about pedagogical issues) of sociocentric type with the models of classroom discipline (teachers' beliefs about classroom discipline) based on control of students' behaviour by teachers, and with application of the type of the strategies of classroom disciplines (teachers' actions applied for the purpose of maintain discipline in the classes) based on control. And vice versa, teachers with pedocentrical pedagogical concept, advocate, more frequently, models of classroom discipline based on encouraging students' autonomy and they apply strategies of the classroom discipline based on students' autonomy. It has been assumed as well those teachers who feel a low degree of own autonomy at school, apply strategies of classroom disciplines based on control of students' behaviour by teachers.

The research is theoretical and empirical study by its character. The descriptive method has been used, and scaling as the research technique. Four instruments were constructed and validated for the purpose of the research. The research included 444 primary school teachers in the primary schools in Serbia.