Content area
Abstract
Циљ овог рада је да истражимо нормативну оправданост концепције делиберативне демократије, као и то да ли је идеал делиберативне демократије остварив. Под делиберативном демократијом подразумевамо институционално организовану јавну расправу грађана неке заједнице под условима који су фер. Зато је једно од важних питања којим смо се бавили било који су то нормативни захтеви на којима треба да се заснивају делиберативне институције. Нисмо узели у обзир све теоријске правце унутар делиберативне демократије, већ смо се фокусирали само на оне које су од највећег значаја за ова нормативна питања и који су најрелевантнији за испитивање могућности њене практичне примене.
Основна теза је везана за сам идеал делиберативне демократије, односно могућност његове институционализације. Због постојања реалних препрека на путу ка том циљу, многи теоретичари сматрају тако нешто утопијом. У раду смо настојали да одбранимо тезу да су делиберативне институције пожељан и остварив идеал. Основни начин за демонстрирање тезе био је да се установе основни услови за јавну делиберацију који одређују идеал делиберативне демократије, те да се испита који од тих услова може да опстане, а који треба ревидирати или одбацити с обзиром на постојећа емпиријска истраживања и практичну примену делиберативних форума. Како би дошли до решења које се заснива на јединству теорије и праксе посебну пажњу посветили смо питању институционализације делиберативне демократије. Поред увода и закључка рад има четири поглавља, кроз која ћемо покушати да понудимо приказ развоја и тренутног стања у теорији делиберативне демократије, али и да размотримо нека могућа решења у вези са њеном институционализацијом.
У првом поглављу покушали смо да одговоримо на питање шта је делиберативна демократија. У том погледу наш одговор је био делом концептуалне, а делом историјске природе. Делиберативну демократију одредили смо најпре у супротности са агрегативном демократијом. Потом смо понудили кратак историјски приказ развоја идеје о делиберативној демократији. Такође бавили смо се и нормативним оправдањем делиберативне демократије у светлу њених основних принципа. Под основним принципима делиберативне демократије најчешће се подразумевају услови слободе, једнакости, разложности и консензуса.
У следећем поглављу прешли смо са теоријских разматрања на емпиријска истраживања и у том контексту говорили смо о почецима примене теоријских принципа у пракси, односно експериментима у вези са јавном делиберацијом. Посебну пажњу посветили смо делиберативном изјашњавању (deliberative poll), као једном од најкарактеристичнијих експеримената у друштвеним наукама који се баве истраживањем јавне делиберације.
У последња два поглавља фокусирали смо се на тренутно стање делиберативне демократије, односно на питање њене институционализације, као и на њене будуће перспективе. Ослањајући се на истраживања из претходна два поглавља, усредсредили смо се на то како би требало да изгледају делиберативне институције које су истовремено у складу са идеалом и оствариве у данашњим условима. У том погледу настојали смо да истакнемо улогу јавне делиберације за решавање неких од важних проблема са којима се суочавају савремена демократска друштва.





