Да ли је Идеал Делиберативне Демократије Остварив? Институционалне Претпоставке Делиберативне Демократије

Abstract

Циљ овог рада је да истражимо нормативну оправданост концепције делиберативне демократије, као и то да ли је идеал делиберативне демократије остварив. Под делиберативном демократијом подразумевамо институционално организовану јавну расправу грађана неке заједнице под условима који су фер. Зато је једно од важних питања којим смо се бавили било који су то нормативни захтеви на којима треба да се заснивају делиберативне институције. Нисмо узели у обзир све теоријске правце унутар делиберативне демократије, већ смо се фокусирали само на оне које су од највећег значаја за ова нормативна питања и који су најрелевантнији за испитивање могућности њене практичне примене.

Основна теза је везана за сам идеал делиберативне демократије, односно могућност његове институционализације. Због постојања реалних препрека на путу ка том циљу, многи теоретичари сматрају тако нешто утопијом. У раду смо настојали да одбранимо тезу да су делиберативне институције пожељан и остварив идеал. Основни начин за демонстрирање тезе био је да се установе основни услови за јавну делиберацију који одређују идеал делиберативне демократије, те да се испита који од тих услова може да опстане, а који треба ревидирати или одбацити с обзиром на постојећа емпиријска истраживања и практичну примену делиберативних форума. Како би дошли до решења које се заснива на јединству теорије и праксе посебну пажњу посветили смо питању институционализације делиберативне демократије. Поред увода и закључка рад има четири поглавља, кроз која ћемо покушати да понудимо приказ развоја и тренутног стања у теорији делиберативне демократије, али и да размотримо нека могућа решења у вези са њеном институционализацијом.

У првом поглављу покушали смо да одговоримо на питање шта је делиберативна демократија. У том погледу наш одговор је био делом концептуалне, а делом историјске природе. Делиберативну демократију одредили смо најпре у супротности са агрегативном демократијом. Потом смо понудили кратак историјски приказ развоја идеје о делиберативној демократији. Такође бавили смо се и нормативним оправдањем делиберативне демократије у светлу њених основних принципа. Под основним принципима делиберативне демократије најчешће се подразумевају услови слободе, једнакости, разложности и консензуса.

У следећем поглављу прешли смо са теоријских разматрања на емпиријска истраживања и у том контексту говорили смо о почецима примене теоријских принципа у пракси, односно експериментима у вези са јавном делиберацијом. Посебну пажњу посветили смо делиберативном изјашњавању (deliberative poll), као једном од најкарактеристичнијих експеримената у друштвеним наукама који се баве истраживањем јавне делиберације.

У последња два поглавља фокусирали смо се на тренутно стање делиберативне демократије, односно на питање њене институционализације, као и на њене будуће перспективе. Ослањајући се на истраживања из претходна два поглавља, усредсредили смо се на то како би требало да изгледају делиберативне институције које су истовремено у складу са идеалом и оствариве у данашњим условима. У том погледу настојали смо да истакнемо улогу јавне делиберације за решавање неких од важних проблема са којима се суочавају савремена демократска друштва.

Alternate abstract:

The aim of this study is to appraise the normative justification attributable to deliberative democracy, as also to determine whether the ideal of deliberative democracy is itself achievable. The term, „deliberative democracy“ applies to an institutionally organized public discourse, undertaken by the citizens of some, as yet unspecified community and under such conditions as are deemed to be fair. For this reason, one of the more important questions considered in this study is what precisely are the normative requirements which are supposed to serve as the foundation of deliberative institutions. We did not consider all of the possible theoretical directions associated with deliberative democracy, but instead focused only on those which were deemed of the greatest importance in respect to these normative questions and those which in turn were considered as being the most relevant to the process of researching the possibility of its practical implementation.

The main thesis of this study is linked to the ideal of deliberative democracy, precisely the possibility of its institutionalization. On account of the existence of real obstacles on the road towards the aforementioned goal, many theoreticians are inclined to consider the topic at hand as something altogether utopian. In this study, our goal was to defend the central thesis that deliberative democracy is an attainable and desirable ideal. The main manner by which this line of argumentation was to be demonstrated was the establishment of the primary conditions requisite for public deliberation (themselves determined through the ideal of deliberative democracy) and in so doing to consider which of these conditions should remain, and which should be revised or else discarded, given the existence of empirical studies and the practical implementation of deliberative forums.

In order to arrive at a solution, itself based on a unity of theory and practice, particular attention was paid to the question of the institutionalization of deliberative democracy. Besides the introduction and conclusion of this study, there are four chapters over the course of which we will attempt to offer a depiction of the development and current state of the theory of deliberative democracy, all the while considering some of the possible solutions in regards to its institutionalization.

In the first chapter we attempted to offer a response to the question of, „What is deliberative democracy?“ In this regard, our response was twofold, partly conceptual and partly historical in nature. We defined deliberative democracy primarily through its difference from aggregate democracy. Thereafter we proffered a short, historical overview of the development of the idea of deliberative democracy. In addition, we considered the normative justification of deliberative democracy through the lens of its primary principles. Under the term „primary principles“ we most commonly consider the existence of such conditions as freedom, equality, reasonableness and consensus.In the following chapter, we moved away from theoretical considerations to empirical research and in this context we spoke of the beginnings of the implementation of theoretical principles and their application in practice, precisely in experiments dealing with public deliberation.