Сликарство Ђуре Јакшића

Abstract

Сликарство Ђуре Јакшића је током XX века било предмет интересовања и истраживања српске историје уметности, што је резултирало научним студијама од којих су последњи комплексни осврти објављени 1978. године. У међувремену сазнања о Ђури Јакшићу су се увећала а методолошки принципи истраживања изменили, што нас је подстакло да сликарство Ђуре Јакшића и његове идејне основе преиспитамо, анализирамо и тумачимо с позиције савремених истраживања националне и европске уметности и визуелне културе XIX века, као и да покушамо да редефинишемо досадашње критичке и историографске анализе Јакшићевог сликарства.

Полазну основу за тумачење сликарства Ђуре Јакшића представљају његовоуметничко и идејно формирање. Стасавање на академским правилима, искуствостечено у великим уметничким и културним центрима и стилски токови његовогдоба, с једне, као и националне идеје и патриотски занос средине и друге половинеXIX века ‒ Револуција 1848/49, устанци против Отоманске власти у Црној Гори,Херцеговини и Босни, српско-турски ратови 1876‒1878. године, али и „изневерененаде” и „разочарења”, с друге стране, детерминисали су Јакшићево уметничкостваралаштво и пресудно су утицали на уобличавање његове ликовне поетике. Стога,неопходно је Ђуру Јакшића и његово сликарство сагледати и тумачити у светлудруштвено-историјских, културних и уметничких прилика у Средњој Европиодносно јужним областима Аустријског царства и Кнежевини Србији, у периоду одкраја пете до краја осме деценије XIX века.

Сликарски опус Ђуре Јакшића и његови тематски оквири анализирани су иобрађени с позиције савремених методолошких поступака истраживања уметности ивизуелне културе с циљем да се идентификују и протумаче њихове идејне основе,извори и узори. Како је Јакшићево дело и резултат симбиозе вербално-визуелногдискурса и представља један од најкомплекснијих уметничких опуса у коме је дошлодо таквог медијског прожимања, у раду је протумачен и међусобни однос визуелноги вербалног предлошка.

Уметничко стваралаштво Ђуре Јакшића у доброј мери је одраз политичких иидеолошких прилика српског народа у Кнежевини Србији и у Аустријском царствуодносно у Аустроугарској у другој половини XIX века. Као сведок, непосредниучесник, династички панегиричар и критичар, Ђура Јакшић је оставио визуелносведочанство о кључним историјским и политичким догађајима српског народа увремену од 1848. до 1878. године. Тако схваћено ангажовано сликарство уметникадео је једног ширег концепта, али и особеног визуелног искуства у служби српскенационалне идеје.

Чести сукоби уметника с грађанским поретком и актуелном државномполитиком водили су његовој изолацији и отуђивању. Позиционирање Ђуре Јакшићакао боема, несхваћеног уметника, сликара, песника, револуционара, борца занационалну идеју и социјалну правду, династичког панегиричара, наизглед указује набројне противречности које су, заправо, последица турбулентног периода токомсредине и друге половине XIX века. Јакшићева природа личности, његов живот иуметнички опус јединствен су систем у коме идејне и стилске особености нису усупротности, већ су део композитне индивидуалности сликара и идејног плурализматренутка.

Успостављањем сложених истраживачких оквира, систематском иметодолошки доследном анализом сликарства Ђуре Јакшића и употребом нових,савремених начина интерпретације уметничког дела, створене су основе за новоишчитавање и тумачење значаја и места Јакшићевог сликарства у систему српскевизуелне културе и његовог места у ширим европским оквирима.

Alternate abstract:

During the 20 ^thcentury Djura Jaksic’s painting was a subject of interest and research in the Serbian history of art, which resulted in scientific studies. The last complex reviews were published in 1978. Meanwhile, the knowledge about Djura Jaksic has grown and the methodological research principles have changed, which led us to reassess, analyse and discuss Djura Jaksic’s painting and his ideas from the point of view of the contemporary research of national and European art and visual culture of the 19th century. We also want to try to redefine critical and historiographical analyses of Jaksic’s painting that have been done up till now.

The starting point for interpreting Djura Jaksic's painting is his artistic and ideological forming. Developing according to the academic rules, together with the experience that he had gained in big artistic and culture centres as well as the stylistic courses of his time, on one hand, and on the other, national ideas and patriotic fervor of the middle and second half of the 19 ^thcentury (the Revolution in 1848/49; uprisings against the Ottoman regime in Montenegro, Herzegovina and Bosnia; the Serbian-Turkish wars 1876 1878, but also "betrayed hopes" and "disappointments"), determined Jaksic's artistic creativity and had a crucial influence on the shaping of his artistic poetics. Therefore, it is necessary to perceive and interpret Djura Jaksic's painting in the light of social and historical, cultural and artistic circumstances in the Central Europe that is in the southern regions of the Austrian Empire and the Principality of Serbia during the 1850s to 1880s time period.

Djura Jaksic's painting and his thematic frame were analysed and processed according to contemporary methodological procedures in art and visual culture research, in order to identify and interpret their ideal bases, sources and role models. Since the Jaksic's work is also a result of a symbiosis of verbal and visual discourse and since it represents one of the most complex artistic oeuvres where such media intertwining has occurred, in this paper a relationship between visual and verbal aspect is interpreted.

Djura Jaksic's artistic opus is, in a great deal, a reflection of the political and ideological circumstances under which the Serbian people lived in the Principality of Serbia and in the Austrian Empire that is in Austria-Hungary in the second half of the 19 ^thcentury. As a witness and a direct participant, a dynasty writer of panegyrics and critics, Djura Jaksic left a visual testimony about the key historical and political events that the Serbian people experienced between 1848 and 1878. Such an understanding of an artist's engaged painting is a part of a wider concept, but also a part of the particular visual experience that served Serbian national ideas.

Frequent conflicts with the civil order and actual state politics led to his isolation and alienation. Seeing Djura Jaksic as a bohemian, a misunderstood artist, a painter, a poet, a revolutionary, a fighter for a national idea and social justice, a writer of a dynastic panegyrics, indicates numerous contradictions, that are, in fact, consequences of a turbulent mid-to-late 19 ^thcentury era. Jaksic's nature, his life and artistic work are a unique system in which ideas and stylistic features are not opposed to each other, but a part of a composite individuality of the painter and the ideal pluralism of that moment.

By establishing the complex research frames, as well as a systematic and methodologically persistent analysis of the Djura Jaksic's painting and by the usage of the new, contemporary ways of art interpretation, the bases are created for a new reading and interpretation of the Djura Jaksic's painting position and its importance in the Serbian visual culture system and its position in the wider European frames.