Ктиторска Делатност Архиепископа Данила II

Abstract

У овом раду углавном је реч о животу и ктиторској делатности (узгред о духовној, књижевној и дипломатској делатности и општим приликама тога доба), као и о историографији ктиторске делатности једног од најистакнутијих Срба ХIV века, архиепископа Данила II, или Данила Пећког (како је у књижевности шире познат), који је имао веома важну позицију у српској средњовековној култури и чији је допринос у погледу културног просвећења српског народа немерљиив и пресудан у доба познато као „Друга српска ренесанса“ или „Данилово доба“. Проучавања смо засновали на критички сагледаним и пажљиво коришћеним изворима, као и на одговарајућој методологији.

Циљ рада је расветљавање постојећих података о архиепископу Данилу II и његовој делатности, оповргавање неких неизвесних и непрецизних података о истом, тумачење његове делатности у складу са изворима и сазнањима и, уопште узев, целовито приказивање његове ктиторске делатности, о којој у прошлости није било довољно речи (мада се не може оспорити да су поједини сегменти Данилове ктиторске активности темељно обрађени). Поред тога, циљ рада може бити и конструктивно подстицање будућих истраживања на ову тему, јер је Данило II несумњиво превазишао све сувремене духовне поглаваре својом плодоносном ктиторском делатношћу, како најпре у погледу архитектуре тако 6 потом и у сликарству. Истакао се као црквени великодостојник, уметнички саветник српских владара, дипломата и књижевник, али и, што је за нас у овој прилици најважније, као ктитор и идејни инспиратор градње и украшавања „новосазданог“ црквеног седишта у Пећи , довођења „ “ седишта прве Архиепископије, уобличавања њеног рефугијума у „Магличу граду“, довршавању и украшавању цркве Св Саве у Лизици и подизању из основа цркве и двора у месту . Поред тога, заслужан је за надзор над градњом и живописањем гробне цркве краља Милутина у Бањској, за обнову и осликавање тада катедралне цркве Хумске епископије, задужбине кнеза Мирослава на Лиму, а истакао се и приликом градње гробне цркве краља Стефана Дечанског.

Alternate abstract:

This work mostly deals with the life and patronage activity (spiritual, literary and diplomatic work among others, as well as general conditions of those times), as well as historiography of patronage work of one of the foremost Serbs of the XIV century, archbishop Danilo II, or Danilo of Pec (as he is widely known in the literature), who had quite a significant place in Serbian medieval culture, and whose contribution in terms of cultural enlightenment in the age known as "Second Serbian renaissance" or "The times of Danilo" was immeasurable and decisive.

The goal of this work is elucidation of existing data regarding Danilo II and his activities, refutation of some uncertain and inaccurate information about him, interpretation of his doings in accordance with the resources and findings and, generally speaking, full display of his patronage work, that had not been shed light onto in the past (though it cannot be denied that specific segments of Danilo's patronage work had been thoroughly analyzed back then ). Besides, the goal of this work may be encouraging incitement of future explorations on this subject, because Danilo II had undoubtely overcome all contemporary spiritual figures regarding fruitful patronage work, both in terms of architecture and painting. He was a prominent prelate, artistic advisor of Serbian rulers, diplomat and literary worker, yet what is the most important in this this analysis, is that he was also a founder and ideological inspirer of building and decorating of the newly constituted church center in Pec, bringing of to the first diocese's seat, shaping its refugium in the Maglich town, completion and decoration of the St Sava church in Lizica, as well as build-up of the church and palace from its foundations in .. Besides, he was in charge of supervising the construction and fresco paintwork of the King Milutin's burial church in Banjska, and responsible for reparation and paintwork of the Hum's (then) cathedral 9 diocese, founded by prince Miroslav on the Lim river, and he was also credited for construction of the King Stefan of Decani's burial church.