Content area
У овом раду углавном је реч о животу и ктиторској делатности (узгред о духовној, књижевној и дипломатској делатности и општим приликама тога доба), као и о историографији ктиторске делатности једног од најистакнутијих Срба ХIV века, архиепископа Данила II, или Данила Пећког (како је у књижевности шире познат), који је имао веома важну позицију у српској средњовековној култури и чији је допринос у погледу културног просвећења српског народа немерљиив и пресудан у доба познато као „Друга српска ренесанса“ или „Данилово доба“. Проучавања смо засновали на критички сагледаним и пажљиво коришћеним изворима, као и на одговарајућој методологији.
Циљ рада је расветљавање постојећих података о архиепископу Данилу II и његовој делатности, оповргавање неких неизвесних и непрецизних података о истом, тумачење његове делатности у складу са изворима и сазнањима и, уопште узев, целовито приказивање његове ктиторске делатности, о којој у прошлости није било довољно речи (мада се не може оспорити да су поједини сегменти Данилове ктиторске активности темељно обрађени). Поред тога, циљ рада може бити и конструктивно подстицање будућих истраживања на ову тему, јер је Данило II несумњиво превазишао све сувремене духовне поглаваре својом плодоносном ктиторском делатношћу, како најпре у погледу архитектуре тако 6 потом и у сликарству. Истакао се као црквени великодостојник, уметнички саветник српских владара, дипломата и књижевник, али и, што је за нас у овој прилици најважније, као ктитор и идејни инспиратор градње и украшавања „новосазданог“ црквеног седишта у Пећи , довођења „ “ седишта прве Архиепископије, уобличавања њеног рефугијума у „Магличу граду“, довршавању и украшавању цркве Св Саве у Лизици и подизању из основа цркве и двора у месту . Поред тога, заслужан је за надзор над градњом и живописањем гробне цркве краља Милутина у Бањској, за обнову и осликавање тада катедралне цркве Хумске епископије, задужбине кнеза Мирослава на Лиму, а истакао се и приликом градње гробне цркве краља Стефана Дечанског.