Стереотип Странца у Језичкој Слици Стварности Руса и Срба

Abstract

Предмет овог дисертационог истраживања јесте контрастивна анализа концепта´странац´ у руској и српској језичкој слици стварности, која је извршена на материјалу фразеологизама, етничких вицева, као и резултата циљног асоцијативног експеримента. Приликом контрастивне анализе обимне грађе од 394 фразеолошке и паремијске јединице, од којих је 225 било на руском и 169 на српском језику, 4.500 етничких вицева (2.500 на руском језику и 2.000 на српском), као и 1.000 асоцијативних упитника (по 500 за сваки језик), установљено је да се концептуализација појма странац, који је у ексцерпираном корпусу представљен етнонимом или етнофолизмом, ослања на сличне механизме у сваком од језика. Забележене разлике нису квалитативне природе, већ се првенствено односе на заступљеност стереотипа припадника тог или другог народа. У раду смо се руководили когнитивно-лингвистичким постулатима у оквиру теорија категоризације и концептуализације, а посебна пажња посвећена је теоријама прототипа, стереотипа и семантичких фрејмова, као и концептуалној метафори.

Резултати истраживања су показали да приликом концептуализације појма ´странац´ доминантну улогу игра хетеростереотип који се везује за представнике народа са којима су Руси или Срби долазили у додир током историје. Такав хетеростереотип је претежно негативан, што је условљено универзалном тенденцијом ка обележености појава које одступају од општеприхваћене етичке или естетске норме, и у већини случајева се преноси с генерације на генерацију, мада је у одређеној мери подложан и променама.

Приликом анализе разнородне грађе са дијахронијске перспективе испоставило се да се структурирање језгра концепта странац није битно променило од средине ХIХ века до данас како у руском тако и у српском језику.

Асоцијативно-семантичко језгро етничког стереотипа, по правилу, чине пет или више најпродуктивнијих фрејмова и најфреквентнијих асоцијација, те можемо говорити о интеракцији когнитивних домена у процесу концептуализације овог појма у сваком појединачном случају. Обимност фразеолошког материјала у вези са концептом ´странац´, стереотипне представе о различитим народима које су актуализоване у етничким вицевима, мали број омисија у асоцијативном експерименту и сл., сведоче о водећој улози концепта´странац´ у језичкој слици стварности Руса и Срба. Истраживање је такође показало да етноними не остварују само функцију именовања, већ утичу на одабир лексичких и граматичких средстава са којима ступају у синтагматске односе, усмеравају хоризонт очекивања у одређеном правцу и служе као основно средство категоризације стварности у складу са универзалним принципом ´свој – туђ´, где се први члан опозиције позитивно вреднује, а други служи означавању одступања од устаљеног обрасца.

Alternate abstract:

The subject of this dissertation is a contrastive analysis of the ‘foreigner’ concept in the Russian and Serbian linguistic world pictures, which was carried out on the material of phraseologisms, ethnic jokes, as well as on the results of the target associative experiment. In the contrastive analysis of the ample material of 394 phraseological and paroemial items, 225 in Russian and 169 in Serbian, 4,500 ethnic jokes (2,500 in Russian and 2,000 in Serbian), and 1,000 associative questionnaires (500 for each language), it was ascertained that the conceptualisation of the ‘foreigner’ concept, which in the excerpted corpus was represented with an ethnonym or ethnophaulism, relies on similar mechanisms in each language. The registered differences are not of qualitative nature, as they primarily refer to the incidence of stereotypes about members of that specific or any other people. The research followed cognitive linguistic postulates within categorisation and conceptualisation theories, and special emphasis was laid on prototype, stereotype and frame semantics theories, as well as on conceptual metaphor.

The research results demonstrate that in the conceptualisation of the ‘foreigner’ the dominant role is played by the heterostereotype related to the members of the peoples with which the Russians or the Serbs have come into contact throughout history. Such a heterostereotype is predominantly negative, which is caused by a universal tendency towards marking the phenomena that deviate from the generally accepted ethical or aesthetical norms, and in most cases it is passed from one generation to the next, although to a degree it is also subject to change.

During the analysis of the diversified material from the diachronic perspective, it became clear that the structuring of the kernel of the ‘foreigner’ concept had not considerably changed since the mid-19^thcentury to the present day either in Russian or in Serbian. The associative-semantic kernel of the ethnic stereotype as a rule is made up of five or more most productive frames and most frequent associations, so it is possible to talk about an interaction of cognitive domains in the process of conceptualising this concept in every individual case. The scope of the phraseological material regarding the ‘foreigner’ concept, the stereotypical ideas of different peoples actualised in ethnic jokes, few omissions in the associative experiment, etc. Testify to the leading role of the ‘foreigner’ concept in the linguistic world picture of the Russians and the Serbs. The research has also demonstrated that ethnonyms do not only perform their naming function, but also influence the selection of lexical and grammatical means with which they syntagmatically interact, direct the expectation horizon to a particular heading and serve as the basic means of categorising reality in accordance with the universal “one’s own – other’s” principle, where the former member of the opposition is valued positively, and the latter serves to denote a deviation from the regular pattern.