Content area
Предмет проучавања овог функционално-граматичког, конфронтативно- типолошког дисертационог истраживања из области лингвистичке русистике је дифузна полицентрична структура категорије социјативности у руском и српском језику, коју сачињавају њени морфосинтаксички, синтаксички, лексички, лексичко- граматички и дериватолошки категоријални центри, при чему се пажња усмерава и на сагледавање њихових системских односа, остварених на реченичном нивоу.
Уводна запажања посвећена су питањима разграничења и груписања показатеља инваријантне и варијантне социјативности, на којима се заснива и категоријална дефиниција значења друштва, које се у градуелном остварењу инваријантних чинилаца облигаторног статуса темељи на социјативној нејединичности и подударности семантичких функција учесника категоријалне ситуације. У другој глави истраживања спроведена је синтаксичко-семантичка анализа конструкција са социјативним инструменталом у руском и српском језику, у чији састав улазе прави социјативи, најзаступљеније конструкције за исказивање доминантног значења друштва, и псеудосоцијативи.
У оба посматрана језика у праве социјативе убрајамо: кумулативне инекумулативне социјативно-реципрочне конструкције с подтиповима, социјативепосредне релације, социјативе поларитетске посредности, социјативе целине, тетиполошки особене руске квазинапоредне конструкције типа мы с тобой и отец сматерью.
Проблематика псеудосоцијативности, полазећи од стања у руском језику,обухвата синтаксичко-семантичко разврставање конструкција према означавањуемоција и стања, става, пропријетивности и карактеристичне појединости, објектарелације, доживљавача, темпоралности, оптативности, теличности и посредништва.
Унутар морфосинтаксичког центра конструкција са социјативниминструменталом у круг нашег интересовања улазе и појавни облици компетитивноконфронтативне семантике у складу с разликовањем интегративне и опонентнесоцијативно-реципрочне допуне уз глаголе типа рус. бороться, срп. борити се.Спецификована конфронтативна семантика предмет је посебног поглавља осоцијативним генитивним конструкцијама с предлогом рус. против, срп. против.
Периферија категоријалних центара падежа конекције у руском и српскомјезику представљена је у одељку о социјативности и просторној метафори, у којем сеанализи подвргавају инструменталске и генитивне конструкције посреднелокализације социјативног типа и спацијално-социјативне конструкције маледистанце. Осим тога, у двема потцелинама у оквиру ове главе размотрени су ипримери у којима се социјативност изражава конструкцијама са социјативнимакузативом и социјативним локативом.
У трећој глави бавимо се социјативним координативним конструкцијама,прономинално-нумеричком и нумеричком прилошком социјативношћу, док сулексички и лексичко-граматички категоријални центри осветљени следећи трагвербалних асоцијација у руском и српском језику.
Лексичка и лексичко-граматичка социјативност је представљена и уконфронтативно-типолошком прегледу оформљеном према врстама речи, те се стоганаводе типови интегративних и социјативно-реципрочних придева, реципрочнорефлексивних заменица и заменичких израза, рестриктивних збирних бројева усоцијативној употреби, социјативно-реципрочних глагола, социјативних прилога,предлога у конструкцијама варијантне социјативности, те везника и везничких изразау социјативној употреби у руском и српском језику.
Интеркатегоријална пресецања обрађују се и као посебна целина с триматематским потцелинама у којима се наспрам социјативних значења издваја семантиканегативне социјативности на основу критеријума поларитета, укратко излаже пресекразмимоилажења уплива употребних сфера социјативности и инструменталности уруском и српском језику, а затим се преиспитује основаност убрајања критеријуматемпоралне истоветности у облигаторне социјативне показатеље, где се излаже ицеловита семантичка типологија предиката у социјативним конструкцијама.
Закључци до којих смо дошли указују на знатан број истоветности исличности унутар дифузне полицентричне структуре категорије социјативности у обајезика, при чему се, контрасти најјасније уочавају у сложенијој конфигурацијикатегоријалних центара у руском језику, коју, превасходно, илуструју типолошкизначајне језичке чињенице попут квазинапоредних конструкција, подтиповапсеудосоцијатива са значењем доживљавача, оптативности и посредништва, те ширегдијапазона реципрочно-рефлексивних заменица, као и разлике у дистрибуцијикумулативних и некумулативних реципрочно-рефлексивних маркера у класисоцијативно-реципрочних глагола.