Романи Бориса Савинкова (В. Ропшина)

Abstract

Циљ рада јесте да се на објективан, књижевно-аналитички начин, истражи и оцени најзначајнија област уметничког стваралаштва Бориса Викторовича Савинкова (књижевни псеудоним В. Ропшин, 1879-1925) – његови романи Коњ блед, Оно чега није било и Коњ вран, да се ова област доведе у контекст преосталог књижевно-публицистичког стваралаштва Бориса Викторовича (поезија, мемоарско-публицистичка литература, пропагандно- идеолошки текстови) – и да се тако скрене пажња на ово неправедно запостављено име руске књижевности почетка ХХ века.

Такође, циљ рада јесте и да прикаже шири контекст „феномена Савинкова“, активне делатне личности на политичко-идеолошком плану и заговорника терора као легитимног оруђа идејне борбе са једне стране, а са друге – провокативног писца који дотиче нека непријатна, пре свега етичка питања, суптилног истраживача људске психе кроз књижевно-уметничку форму, заговорника хришћанског етичко-филозофског кодекса, најбоље израженог у Христовој заповести „не убиј“, сликара трагедије егоистичке личности, опустошене грехом убиства, а преко те и такве личности – сликара апокалиптичког хаоса у коме се Русија на почетку ХХ века нашла – историјског тренутка схваћеног као прекретница за даљу судбину земље опседнуте нечистим силама.

Рад показује и у којој мери су Савинковљеви романи са својим јасно израженим идејно-филозофским ставом литерарна реакција на политичку делатност аутора, као и израз разочарања резултатима личне политичке ангажованости.

Задатак рада био је и одређивање односа романескног опуса Савинкова према руској књижевној традицији (Достојевски, Толстој, Пушкин, Љермонтов, руски антинихилистички роман), аутору савременим књижевним токовима (симболизам пре свега), или религиозно-филозофским трагањима („нова религиозна свест“, на пример) те указивање на могућност утицаја Савинкова- Ропшина и његових романа на друге руске ствараоце – што је у великој мери и постигнуто, али и отворило неке нове перспективе за даља истраживања.

Alternate abstract:

The main objective of this thesis is to research and evaluate, by method of literary analysis, the most important literary works of Boris Viktorovich Savinkov (pen name V. Ropshin, 1879–1925) – his novels The Pale Horse, What Never Happened and The Black Horse– to view them in the context of his literary and journalistic works in all (poetry, memoirs, propagandistic and ideological texts) and to bring attention to this unjustly disregarded Russian author from the beginning of 20th century.

The aim of this paper is also to present „the Savinkov phenomenon“ in a wider context – on the one hand, to present Savinkov as active figure on the political and ideological front and an advocate of terror as a legitimate weapon in the battle of ideas, and on the other hand as a provocative and controversial writer who deals with some unpleasant questions, especially the ethical ones, as a subtle researcher of human psyche using artistic literary form, champion of Christian ethical and philosophical code best declared in Christ’s command: „Thou shalt not kill“, as a portraitist of tragic egotistical personality ravaged by the sin of murder, and, through such personality, as a painter of apocalyptical chaos in which Russia found itself at the beginning of 20th century – in that historical hour seen as a turning point for the country possessed by unholy forces.

This thesis also demonstrates in which degree Savinkov‘s novels, with its clearly stated notional and philosophical position, are literary reaction on political activity of the author himself and expression of his disappointment with the results of his own political activity.

The intent of this work is also to establish relations of Savinkov‘s novelistic opus with Russian literary tradition (Dostoyevsky, Tolstoy, Pushkin, Lermontov, Russian antinihilistic novel), literary trends of his time (symbolism above all ) and religious and philosophical searches (for example, „new religious consciousness“) and to show possible influences of Savinkov-Ropshin on other Russian authors. This goal is mainly achieved, but it opens perspectives for further research.