Јелена Балшић у Средњовјековној, Усменој и Савременој Књижевности

Abstract

Разумијевање и тумачење књижевног дјела Јелене Балшић, прве зетске књижевнице словенске писмености као дјела које припада граничној књижевности у овом раду полази од сагледавања веза између текстовних и вантекстовних чињеница, поготово у контексту теологије и историје. Контекст је подлога и за тумачење Јелене Балшић у усменој књижевности, као и већине, махом биографичних, књижевних дјела о Јелени Балшић.

Књига Горички зборник,коју је на предлог Јелене Балшић саставио њен духовник Никон Јерусалимац најважније је књижевно дјело средњовјековне Зете међу дјелима са литерарним знаковима. У њој се налази преписка Јелене Балшић Балшић и Никона Јерусалимца, у оквиру које је и „Отписаније богољубно“ као једина у цјелини сачувана посланица Јелене Балшић. Говорење о „Отписанију богољубном“ је spiritus movens поглавља „Јелена Балшић у средњовјековној књижевности“.

Јелена Балшић се у усменој књижевности првенствено показује као књижевни знак епског наратива о Косову: кроз мотив свађе кћерки и зетова кнеза Лазара као узрока губитка битке на Косову 1389. године. Јелена, кћерка кнеза Лазара јавља се као епска љуба највећег косовског витеза Милоша Обилића. У Вуковим епским пјесмама о Косову нема свађе кћерки и зетова кнеза Лазара. Оне су хероизоване истицањем Милоша Обилића као вјерног слуге кнеза Лазара и Вука Бранковића као клеветника и издајника. Усмено стваралаштво о Јелени Балшић помоћу косовског завјета, као кључа за стрктурализацију српске усмене епике у цјелини, умножава властиту семиотичност. То објашњава и зашто је Јелена Балшић родоначелник више братстава у усменим предањима и зашто је са њом повезан читав један топономастикан на простору Црне Горе и Херцеговине. Посебно је важно истаћи да десетерачка усмена поезија преко Јелене Балшић изводи поријекло владарске династије Црнојевића из владарске династије Балшића.

Највише књижевних дјела о Јелени Балшић је у савременој књижевности. Тумачимо их у књижевноисторијском и књижевнотеоријском кључу, уз наглашавање односа историјског факта и књижевног артефакта у приказивњу Јелене Балшић. Окупљена око имена Јелене Балшић, разнолика и жанровски и умјетничким квалитетом, она не досежу духовну снагу посланице „Отписаније богољубно“.

Оно што је такође важно а није ушло у садржај претходних поглавља овога рада, као допуна је саопштено у његовом поглављу насловљеном „Просопографске цртице о Јелени Балшић и њеном времену у књижевности и историографији“.

Alternate abstract:

In this dissertation, the understanding and interpretation of literary work of Jelena Balšić, the first female author of Slavic literary tradition in the territory of medieval Zeta, start with the examination of connections between textual and extra-textual facts, especially in the context of theology and history. Context is also the basis for understanding Jelena Balšić's role in the oral literature, just as is the case with the majority of, mainly biographical, literary works on Jelena Balšić.

The book named Gorički Zbornik (Gorica Miscellany), composed, at Jelena Balšić's proposal, by her spiritual father Nikon of Jerusalem, is the most important literary work in the medieval Zeta. It contains the correspondence between Jelena Balšić and Nikon of Jerusalem including ''Otpisanije bogoljubno'', the only entirely preserved Jelena Balšić's epistle. ''Otpisanije bogoljubno'' is the spiritus movens of the chapter ''Jelena Balšić in medieval literature''.

In the oral literature, Jelena Balšić emerges primarily as a literary sign of Kosovo epic narrative: through the motif of a feud between Prince Lazar's daughters and his sons-in-law which is portrayed as the cause of the defeat in Kosovo battle in 1389. Jelena, the daughter of Prince Lazar, appears also as the epic consort of Miloš Obilić. In Vuk Karadžić's epic poems there is no feud between Prince Lazar's daughters and his sons-in-law. His daughters are heroized by highlighting Miloš Obilić's role as Prince Lazar's faithful servant and by a depiction of Vuk Branković as a slanderer and a traitor. By means of the ''Kosovo pledge'' as a key to the structuralization of the Serbian oral epic poetry as a whole, the oral works on Jelena Balšić multiply their own semioticism. This could explain why Jelena Balšić is considered, in the oral traditions, as the founder of several families and clans, and why she is associated with unique toponomastics in the territory of Montenegro and Herzegovina. It's of special importance to note that in the decasyllabic oral poetry, the origin of Crnojević dynasty was derived from the dynasty of Balšić, through the character of Jelena Balšić.

The majority of literary works on Jelena Balšić belong to contemporary literature. In this dissertation, they are interpreted in the light of literary history and theory of literature, with the emphasis on the relationship between historical fact and literary artifact in the representation of Jelena Balšić. Gathered around the name of Jelena Balšić, these works, highly diverse in respect of their genre and uneven in their artistic quality, do not attain the spiritual strength of her epistle ''Otpisanije bogoljubno''.

Other important data not mentioned in previous chapters of this dissertation are given in the supplementary form within the final chapter ''Prosopographic notes on Jelena Balšić and her times in literature and historiography''.

Alternate abstract:

Наше понимание, а тагже и трактовка литературного творчества Елены Балшич, первой славянской писательницы Зеты, чье творчество принадлежит пограничным литературным жанрам, зиждится на установлении связей между внутри и внетестуальными фактами, в частности теми, которые относятся к сфере богословия и истории. Именно контекст является основой и для анализа творчества Елены Балшич и в рамках устной литературы, а также на фоне других, большей частью биографических, литературных произведений, посвященных Елене Балшич.

Книга Горический сборник, который по поручению Елены Балшич составил её духовник Никон Иерусалимац, представляет собой самое значимое литературное произведение, созданное на территории средневекового княжества Зета. Данный сборник содержит переписку Елены Балшич с Никоном Иерусалимцем, в том числе в нем находится и „Ответ боголюбный“, являющийся единственнным целостно сохраненным посланием Елены Балшич. „Ответ боголюбный“ – это spiritus movens частности работе „Елена Балшич в литературе средних веков“.

В устной литературе Елена Балшич прежде всего является частью эпической литературы о Косово: ссора между дочерьми и зятьями сербского князя Лазаря, являющаяся причиной поражения на Косово поле в 1389 году. Елена, дочерь князя Лазаря яаляется возлюбленной Милоша Обилича, который является большим косовским героем. В Косовском завете в устном творчестве собранном Вуком Караджичем нет ссора между дочерьми и зятьями князя Лазаря. В этом творчестве вернный слуга князя Лазаря Милош Обилич, а клеветник и изменник Вук Бранкович. Косовский завет ключ к пониманию всего сербского устного эпического творчества, на фоне которого устное творчество о Елене Балшич приобретает особую значимость. Этим можно объяснить, почему Елена Балшич в народном устоном творчестве является родоначальницей нескольких братств, почему именно с её именем связано происхождение целого ряда топонимов на территории Черногории и Герцеговины.Особо нужно подчеркнуть тот факт, что именно в эпических народных песнях Елена Балшич является связующим звеном между династиями Балшичей и Црноевичей.

Большая частя произведений, посвященных Елене Балшич, принадлежит современной художественной литературе. Литературноисторический и литературнотеоретический аспекты составляют теоретико-методологическую основу нашего анализа данных произведений. Оданако все написанное о Елене Балшич, совершенно разное и жанрово, и по своему качестве, не имеет той духовной глубины и силы, которыми отличается ее послание „Ответ боголюбный“ .

В последней частности работе говорим о этом что о Елене Балшич и ее времени интересно в литературе и историграфии, о чем раньше говорили только сь времени на время.