Content area
Ова докторска дисертација представља покушај комплексног сагледавања, анализе и дескрипције лексике из сфере православне духовности у савременом руском и српском језику. Истраживање се спроводи са упориштем у трима аспектима: лексичко-семантичком, лексикографском и лингвокултуролошком.
Један од главних циљева подразумева да се путем конфронтативне анализе руске и српске лексике из сфере православне духовности утврде истоветности, сличности и разлике међу њима на лексичко-семантичком, лексикографском и лингвокултуролошком плану, а самим тим и да се пореде две блиске културе, како би се пружио што свестранији опис наведене лексике, али и лексичких система руског и српског језика уопште.
Као корпус за ексцерпирање грађе превасходно су одабрани лексикографски извори из друге половине ХХ и с почетка ХХI века, па ово истраживање даје и известан пресек стања у савременој руској и српској лексикографији.
Интердисциплинарни карактер теме и детерминантна обележја предмета проучавања имплицирали су сложен теоријско-методолошки оквир истраживања.
Анализа је показала да лексика из сфере православне духовности представља тематски изузетно разуђен, а по својој природи веома специфичан лексички подсистем. Поређењем руске и српске грађе испољено је више сличности него разлика, што је резултат утицаја лингвистичких, али и екстралингвистичких фактора, превасходно условљених заједничким еклисијалним оквиром развоја духовности и православног цивилизацијског модела код руског и српског народа. Са друге стране, постојеће разлике неретко су повезане са језичким чиниоцима, али и национално-културним особеностима двају народа. Адекватно бављење датом лексиком, као и њена лексикографска обрада, претпоставља увиде у низ теолошких и њима контактних и комплементарних дисциплина, а не само лингвистичких.