Content area
Циљ дисертације је да прикаже и објасни одвијање југословенско-совјетских економских односа у периоду од 1945. до 1964. Тема је сагледана у контексту политичких односа две државе, пошто су исти пресудно утицали на одвијање економске сарадње. Током разматране две деценије, економски односи Југославије и Совјетског Савеза били су подложни осцилацијама, смени успона и падова, и прошли су кроз више различитих фаза. У основним цртама посматрано, када су односи између две државе били добри, долазило је до ширења економске сарадње и СССР је – у складу са могућностима – настојао да пружи економску помоћ ФНРЈ. Наспрам тога, периоди захлађења у политичким односима били су праћени сужавање привредне сарадње, совјетским економским притиском на ФНРЈ, па и вишегодишњом економском блокадом. Пошто се крупни привредни планови у вези са оснивањем производних мешовитих друштава нису остварили, а извршавање више значајних кредитних аранжмана је било прекидано услед нарушених прилика на релацији Београд– Москва, најважнији облик економске сарадње током разматраног периода била је робна размена. Велико, и не толико захтевно, „тржиште“ СССР-а је било у стању да прихвати различите југословенске производе, а „прва земља социјализма“ је, заузврат, могла да испоручује ФНРЈ неопходне сировине и полуфабрикате, као и различите машине и индустријску опрему. Економски односи су представљали важну област југословенско- совјетске билатералне сарадње у разматраном периоду, али им у досадашњим историографским радовима, уз ретке изузетке, није била посвећена већа пажња. Дисертацијом је попуњена постојећа празнина у историографији и омогућено потпуније сагледавање југословенско-совјетских односа у наведеном периоду. Осим тога, она представља и прилог познавању српско/југословенско-руских/совјетских економских односа уопште.