Филолошко Дело Јована Стерије Поповића

Abstract

Предмет проучавања ове докторске дисертације је филолошко дело Јована Стерије Поповића. У фокусу наше пажње су Стеријини филолошки погледи или његово филолошко дело које је, за разлику од књижевног дела, дуго било занемаривано и безразложно потискивано на маргину научног интересовања, што је један од мотива за израду ове дисертације. То се у истраживању потврђује како анализом досадашњих резултата бављења Стеријом, тако и емпиријски, испитивањем јавног мњења о Јовану Стерији Поповићу, односно испитивањем постојања извесних стереотипа о његовом раду, делу и значају.

Грађу у овом истраживању, жанровски прилично разнолику, представљали су Стеријини филолошки чланци, језички уџбеници и Реторика, поједине милобруке са језичком тематиком, полемике, лична преписка и комедије.

Примарни циљ овог истраживања је утврђивање доприноса Јована Стерије Поповића у појединим областима српске филологије, пошто је он доприносио сталном развоју идеја, теорија и појмова о кључним филолошким питањима. Настојали смо затим, да објективно сагледамо узроке Стеријине маргинализоване позиције у историји српске филологије. Такође, циљ је био да проценимо вредност његових идеја и ставова, како засебно, тако и у односу према претходницима, савременицима и следбеницима. Затим, да се прикаже Стеријин допринос зачетку лексиколошких и лексикографских проучавања језика и да се размотре сви сегменти његових филолошких промишљања: о графији, ортографији, типу нашег књижевног језика, о научној терминологији, чистоти језика и посуђеницама, лингводидактичким почецима и изради језичких уџбеника.

Методе којима смо се служили током овог научног истраживања су: дескриптивне, каузалне, аналитичке, синтетичке, текстолошке и друге.

Alternate abstract:

The case study of this PhD thesis is the philological work of Jovan Sterija Popović. Therefore, the focus of our attention were Sterija's philological views or his philological work which, unlike the literary work, was long neglected and unreasonably suppressed to the margin of scientific interest, which is one of the motives for making this dissertation. We tried to verify this hypothesis in several ways, by analyzing Sterija's previous research work, as well as verify it empirically, by examining public opinion survey about Sterija, i.e. the examination of the existence of certain stereotypes about his work.

Our main material in this study, by genre quite diverse, were represented by Sterija's philological articles, linguistic textbooks and Rhetorics, some milobruks with linguistic themes, polemics, personal correspondence, and comedies. The primary objective of this study is to determine Jovan Sterija Popović's contribution to certain areas of Serbian philology and, in this regard to it we introduced the hypothesis that he contributed to the constant progress and development of ideas, theories and concepts on key philological issues. We then tried to view objectively Sterija's marginalized position in the history of Serbian philology. Also, our aim was to assess the value of his ideas and attitudes, both individually and in relation to the predecessors, contemporaries and followers.

In this paper we have attempted to show Sterija's contribution to the beginning of lexicological and lexicographical study of language, and to consider all aspects of his philological considerations: on spelling, orthography, type our literary language, on scientific terminology, the purity of the language and the loanwords, lingo-didactic beginnings and the making of language textbooks.

The methods that we used during this scientific research are descriptive, causal, analytic, synthetic, textual and others.