Content area
Предмет проучавања ове докторске дисертације је филолошко дело Јована Стерије Поповића. У фокусу наше пажње су Стеријини филолошки погледи или његово филолошко дело које је, за разлику од књижевног дела, дуго било занемаривано и безразложно потискивано на маргину научног интересовања, што је један од мотива за израду ове дисертације. То се у истраживању потврђује како анализом досадашњих резултата бављења Стеријом, тако и емпиријски, испитивањем јавног мњења о Јовану Стерији Поповићу, односно испитивањем постојања извесних стереотипа о његовом раду, делу и значају.
Грађу у овом истраживању, жанровски прилично разнолику, представљали су Стеријини филолошки чланци, језички уџбеници и Реторика, поједине милобруке са језичком тематиком, полемике, лична преписка и комедије.
Примарни циљ овог истраживања је утврђивање доприноса Јована Стерије Поповића у појединим областима српске филологије, пошто је он доприносио сталном развоју идеја, теорија и појмова о кључним филолошким питањима. Настојали смо затим, да објективно сагледамо узроке Стеријине маргинализоване позиције у историји српске филологије. Такође, циљ је био да проценимо вредност његових идеја и ставова, како засебно, тако и у односу према претходницима, савременицима и следбеницима. Затим, да се прикаже Стеријин допринос зачетку лексиколошких и лексикографских проучавања језика и да се размотре сви сегменти његових филолошких промишљања: о графији, ортографији, типу нашег књижевног језика, о научној терминологији, чистоти језика и посуђеницама, лингводидактичким почецима и изради језичких уџбеника.
Методе којима смо се служили током овог научног истраживања су: дескриптивне, каузалне, аналитичке, синтетичке, текстолошке и друге.