Промене у Политици Историје и Култури Сећања у Европи - Случај Србија 1980 – 1990

Abstract

У раду се истражује промена у култури сећања и политици историје у Европи од 1980. до 1990. на примеру Србије. У току ове деценије дошло је до тектонских промена у начину како су грађани Србије (и Југославије) памтили сопствену прошлост. Ове промене узроковане су деловањем националистичке идеологије, тј. њој одговарајуће политике историје кроз метод историјског ревизионизма. Основни циљ рада је да испита разлоге промена у култури сећања, начин на који су извођене, кључне актере који су у томе учествовали и коначно, резултате промена у култури сећања. Методологија рада се састоји од комбинације класичног историографског метода, затим компаративног метода и методологије мултидисциплинарних научних области какве су студије национализма и студије сећања.

У раду се доказује да је култура сећања у Србији мењана кроз коришћење методе циљаног ревизионизма од стране заступника националистичке идеологије и њихових савезника у ауторитарној власти у Србији након 1987. године. Ово савезништво, како показујемо у раду, било је кључно за победу идеологије национализма. Рад истражује измене културе сећања кроз измене односа према кључним елементима дотадашњег колективног памћења – држави, оснивачком миту (Народноослободилачкој борби) и нацији, укључујући и промене начина како су људи памтили далеку прошлост, Први и Други светски рат, период Титове власти, као и односе са другим нацијама у Југославији. Промене у култури сећања нису биле ни лаке нити су прошле без отпора, пошто је претходно колективно памћење било веома живо и дубоко укорењено међу људима. Један од резултата промена у култури сећања било је и пристајање грађана на рат за територије 1990-их у који су их повели ауторитарна власта и националистичка идеологија.

Alternate abstract:

The paper examines the change in the memory culture and the history politics in Europe from 1980 to 1990 using the case of Serbia. During this decade, there were tectonic changes in the way the citizens of Serbia (and Yugoslavia) remembered their past. These changes were caused by the action of the nationalist ideology and its history politics through the method of historical revisionism. The main goal of the paper is to examine the reasons for the changes in the memory culture, the way they were carried out, the key actors who participated in it, and finally, the results of these changes. The methodology of the work consists of a combination of the classic historiographical method, then the comparative method and the methodology of multidisciplinary scientific fields such as studies of nationalism and memory studies.

The paper proves that the memory culture in Serbia was changed through the use of the method of targeted revisionism by representatives of the nationalist ideology and their allies in the authoritarian government in Serbia after 1987. This alliance, as we show in the paper, was crucial for the victory of the ideology of nationalism. The paper explores the changes in the memory culture through the changes in the relationship towards the key elements of the previous collective memory - the state, the founding myth (National Liberation Struggle) and the nation, including changes in the way people remembered the distant past, the First and Second World Wars, the period of Tito's rule, as well as relationships with other nations in Yugoslavia. Changes in the memory culture were neither easy nor did they pass without resistance, since the previous collective memory was very alive and deeply rooted among people. One of the results of the changes in the memory culture was the consent of the citizens to the war for the territories in the 1990s, into which they were led by the authoritarian government and nationalist ideology.