Content area
Методологија моје уметничке праксе бави се односом природа–уметност–човек. У овом односу, уметност преузима улогу медијума у покиданој вези између човека и природе. Процес настанка уметничког дела поистовећује се са природним процесом, стварајући један потпуно нови културни модел.
Докторски уметнички пројекат Природа и уметност као могућност радикалне уметничке праксеанализира логику настанка потребе за оваквом уметничком праксом у историји и представља методологију мог уметничког истраживања која је последица поимања времена у коме живимо. У истраживањима поступно долазим до термина „сликати природом” који се намеће као дефиниција моје уметничке методологије. Након тога, детаљно анализирам процес развитка тог концепта до изложбе „Сакупљачи светлости” у галерији Факултета ликовних уметности у Београду, која је уједно и мој завршни докторско-уметнички рад. У овом процесу користио сам историјски, компаративни и интроспекцијски метод истраживања.
Фокус мојих интересовања усмерен је на дешавања од средине XIX века, када се формира логика времена у коме живимо. Сукцесивно истражујем однос развоја историјских догађаја и научних открића са концептом уметности којом се бавим. Подробно проучавам уметничке покрете и личности који су део развоја концепта природе.
Након исцрпне анализе логике времена у коме живимо, представљам уметничку методологију која је директна реакција на њу. Логичко утемељење уметничког концепта којим се бавим представља срж мог докторско-уметничког пројекта. Након тога, приказујем детаљну еволуцију и процес настанка мојих радова, чији су концепт и методологија непосредна реакција на време у коме живимо.