Есхатолошко-апокалиптички Мотиви У Старој Српској Књижевности И У Српској Поезији Прве Половине 20. Века

Abstract

Циљ ове докторске дисертације је осветљавање есхатолошких мотива и њихово присуство у средњовековној и модерној српској књижевности у контексту историјских догађаја (Косовски бој и Први светски рат), чиме ће се доказати постојање особене књижевне комуникације између ове две књижевне епохе.

Прихватање православља одредиће пут српског народа и српске државе, његов поглед на свет, уметност и науку. Средњовековна естетика и поетика књижевног стваралаштва постају нераздвојне од хришћанског погледа на свет, па је разумљиво да је есхатологија један од главних елемената књижевних дела. Есхатолошка свест и духовност као обликотворне силе биће од особите важности за овај рад, јер без уважавања и проучавања есхатолошке мисли, уграђене у основе поетике старе књижевности, није могуће адекватно књижевноисторијски разумети средњовековну књижевност, а исто тако немогуће је на прави начин схватити како се према њој односе песници модернисти и на који начин она утиче на обликовање индивидуалних поетика песника.

У раду ће се с једне стране анализирати дела српских песника из ХV века, а с друге песничка остварења песника у другој деценији ХХ века. Сви су они живели и стварали у тешким временима за српски народ и српску књижевност. Акценат ће бити стављен на проучавање следећих мотива: покајање, пролазност и грех, последња времена, страшни суд, смрт, плач, песимизам. Тумачећи ове мотиве, објашњавајући њихово присуство у Библијии делима светих отаца, створиће се јаснија слика о њима и њиховом присуству у делима писаца укључених у истраживање.

Једну битну компоненту рада чиниће анализа односа историје и метаисторије. Стварност у књижевним делима подређена је уметничкој функцији, али и те како утиче на свест песника и формирање књижевног израза, док је ехатолошка слика света дубоко укорењена у човеку без обзира на епоху.

Након уопштеног прегледа развоја есхатолошких мотива у преломним историјским тренуцима и анализе утицаја историјских догађаја на књижевност, у раду ће бити приказани засебни сегменти посвећени средњовековним писцима који су стварали у годинама пре Косовског боја, за време њега и после њега, након чега ће се дати приказ писаца који су стварали у другој деценији ХХ века, а код којих се на есхатолошком нивоу могу пронаћи везе са средњовековном књижевношћу, тј. византијском и библијском традицијом.

Писци чији опус анализирамо углавном су сведоци ратних дешавања или слуте шта ће се десити у скоријој будућности. Они се труде да објасне све оно што се дешава око њих, да пронађу смисао и излаз из стања у којем се налазе. Аутори модерне и средњовековне књижевности долазе из различитих епоха, имају различит поглед на свет, али посматрајући стварност која их окружује они долазе до истих осећања, која се рађају на личном и колективном плану, а то су страх, смрт, покајање, будући живот.

Применом књижевноисторијских, књижевнотеоријских и интерпретативних метода, уз ослањање на сазнања и достигнућа из естетике и теологије, сагледавањем развоја есхатолошких мотива кроз историју српске књижевности, настојаћемо да покажемо да средњовековна књижевност није изолована творевина, већ да постоји жив дијалог са српским песништвом друге деценије ХХ века и да се преко ње успоставља веза са византијском и библијском традицијом.

Alternate abstract:

The goal of this doctoral dissertation is to shed light on eschatological motifs and their presence in medieval and modern Serbian literature in the context of historical events (the Kosovo War and the First World War), which will prove the existence of a personal literary communication between these two literary epochs.

Acceptance of Orthodoxy will determine the path of the Serbian people and the Serbian state, its outlook on the world, art, and science. Medieval aesthetics and poetics of literary creativity become inseparable from the Christian worldview, so, understandably, eschatology is one of the main elements of literary works. Eschatological consciousness and spirituality as formative forces will be of particular importance for this dissertation because without the appreciation and study of eschatological thought embedded in the foundations of the poetics of old literature, it is not possible to adequately understand medieval literature from a literary-historical point of view and it is also impossible to properly understand how to treat it. And it is also impossible to properly understand how modernist poets treat it and how it influences the shaping of individual poetics of poets.

The paper will analyze the works of Serbian poets from the 15th century, along with the poetic achievements of poets in the second decade of the 20th century. All of them lived and wrote during difficult times for the Serbian people and Serbian literature. Emphasis will be placed on the study of the following motifs: repentance, transience and sin, the end times, the doomsday, death, weeping, and pessimism. Interpreting these motifs and explaining their presence in the Bible and the works of the holy fathers will create a clearer picture of them and their presence in the works of the writers involved in the research.

One of the essential components of the work will be the analysis of the relationship between history and meta-history. The reality in literary works is subordinate to the artistic function, and it inevitably affects the consciousness of the poet and the formation of literary expression, whilst eschatological image of the world is deeply rooted in man regardless of the era.

After a general review of the development of eschatological motifs in turning historical moments and an analysis of the impact of historical events on literature, the paper will present separate segments dedicated to medieval writers who created in the years before, during, and after the Kosovo battle, after which an overview of writers who created in the second decade of the 20th century, will be given, and in whose works on the eschatological level connections, with medieval literature, can be found, i.e. Byzantine and biblical tradition.

The writers whose works we will be analyzing are mostly witnesses of war events, or they presage what will happen in the near future. They try to explain everything happening around them to find the meaning and way out of current position. Modern and medieval literature authors come from different eras and have different views of the world, and observing the reality that surrounds them, they feel the same feelings, which are born on a personal and collective level, namely fear, death, repentance, and future life.