Content area
Предмет истраживања ове докторске дисертације јесте прикупљање, бележење и анализа ономастичких јединица забележених у деветнаест села Алексиначког Поморавља, те је тако изнета и анализирана грађа из Банковца, Бовна, Горњег Сухотна, Горњег Љубеша, Гредетина, Грејача, Доње Пешчанице, Доњег Сухотна, Доњег Адровца, Јасења, Каменице, Катуна, Краљева, Крушја, Лознаца, Лужана, Малог Дреновца, Трњана и Честе. Ономастичка грађа прикупљана је према устаљеним ономастичким принципима, општеприхваћеним у науци о језику. С обзиром на то да ономастички подаци са овог терена досад нису представљани научној јавности, искази изнети у докторској дисертацији могу бити од велике важности како за лингвистику тако и за мештане испитиваних села, будући да је врло важан културолошки моменат изнет кроз приказ говора информатора у речнику приложеном уз рад.
Докторска дисертација Ономастика Алексиначког Поморавља конципиранаје тако да се састоји из неколико делова, од којих централно место заузимају три: Ономастичка грађа, Творбено-семантичка анализа ономастичких јединицаи Речник ономастичких јединица.Први део представља презентовање ономастичке грађе из свих деветнаест села, с тим да су о сваком селу навођени ванлингвистички фактори који могу служити лакшој убикацији села на мапи. Други, уједно и централни, део подразумева анализу и класификацију ономастичких јединица забележених на терену. Посебно су издвојени и анализирани микротопоними, презимена, мушка и женска лична имена, мушки и женски лични надимци, мушки и женски хипокористици и фамилијарни надимци. Ономастичке категорије анализиране су са семантичког и структурног аспекта, те је тако одрађена творбено- семантичка анализа микротопонима, указано је на порекло и семантику презимена уз посебан осврт на приказ њихове структуре, мушка и женска лична имена класификована су према врсти мотивне лексеме у њима уз структурну анализу прикупљене грађе, дат је преглед мушких и женских личних надимака према мотиву настанка уз формирање семантичких поља, издвојени су најчешћи творбени модели према којима су творени мушки и женски хипокористици и представљени су фамилијарни надимци прикупљени на терену, којих има најмање од свих ономастичких категорија. Трећи део чини речник ономастичких јединица, уређен по устаљеним лексикографским поступцима, а обухвата око 4.000 ономастичких јединица.
На ономастику Алексиначког Поморавља утицали су различити друштвено- економски фактори изазвани, пре свега, сталним миграцијама становништва, те ће тако објављена грађа у овој докторској дисертацији служити подробнијем сагледавању српског ономастикона XX века.