Геостратегијске детерминанте догађаја у Украјини (2014-2023) и њихове последице по глобалну безбедносну архитектуру

Abstract

Ескалацијом кризе, и избијањем рата у Украјини, актуелна ситуација може се посматрати као прекретница у многим глобалним процесима и токовима који су се одигравали након распада „Источног блока“. Управо истраживање склопа детерминти које уоквирују кризу у Украјини и процеса који су проистекли поводом оружаног сукоба – а које су предмет ове дисертације – омогућава јасније сагледавање и разумевање текућих процеса и безбедносне сутуације на на светском нивоу и основ је за научно предвиђање. Разумевања разлога који су изазвали кризу и рат у Украјини (не само од 2022. године, већ од 2014. године, а у појединим димензијама и дубље у историју) дају могућност, да се формулишу одређене претпоставке које су од значаја за предикције o могућем новом моделу безбедности који ће настати у свету након завршетка глобалних геополитичких померања иницираних сукобом у Украјини. Треба истаћи да се не ретко у научним („научним“) анализама западних теоретичара проблем научног тумачења кризе и рата у Украјини „врло лако“ решава – анализа је не ретко недовољно објективна, не уважава све узроке и контекст1 – уочљиво уоквирено идеолошким претпоставкама, јаким вредносним и интересним условљеностима. У овој дисертацији се тежи комплексном аналитичком приступу кризи и рату у Украјини, мултидисциплинарном приступу, па и холистичком – уз настојање да се досегне идеал научне објективности триагулацијом теоријских прилаза, разноврсних извора и доступних информација, и истраживачких метода. Ово стога што развој догађаја у Украјини зависи од многобројних фактора и покреће промене у многим доменима, почевши од социјално-економских до (гео)политичких и неспорно војних (стратегијских). Дисертација, дакле, истражује геостратегијске факторе који подразумевају геополитичке и у одређеној мери стратегијске, потом геоекономске, геоенергетске, и свеукупно тиме (односно претходним условљене) међународне безбедносне детерминанте кризе. Рад зато обухвата истраживање односа и стратегијских интереса кључних геополитичких актора: САД, Руске Федерације и НР Кине. Анализиран је и утицај регионалних фактора (попут Турске, Пољске), који имају интересе у процесу реконструктуирања центара глобалне моћи. Разматрање, разумевање и сагледавање геостратегијских детерминанти омогућава да се у дисертацији анализира мноштво фактора и аспеката на којима ће се створити претпоставке о новој светској архитектури безбедности чији је развој подстакнут (покренут), јер криза у Украјини јасно осликава чињеницу да принцип „неподељиве безбедности“ више не функционише. У дисертацији се тежило ка одговору на питање која ће се безбедоносна конструкција појавити на место старе. Претходни механизми узајамног уздржавања и противтеже светских сила више не функционишу, као ни основни механизми међународног права. Структура не трпи празнине, нарочито када се ради о безбедносним аспектима, који су од примарног значаја за функционисање, стабилност и развој система међународних односа. Произилази закључак да на место система безбедности који се успостављао деценијама, и који нестаје пред нашим целог света, уобличава потпуно другачији светски безбедносни и правни поредак, а основи за његово разумевање, и неопходни су у анализи детерминанти догађаја који се дешавају у Украјини од 2014. године. Уколико је могуће разумети природу текућих процеса оперишући добијеним сазнањима као базним и кључним елементима анализе, могуће је и прогнозирати трендове, очекиване правце развоја и архитектуру будућих конструкција које ће се неизбежно појавити након демонтаже претходног система безбедности. Разумевање могућих праваца развоја догађаја омогућава давање основа за конципирање одговарајуће стратегије као одговор на промене, са најмањим могућим, или уз умањење (политичких, социјалних, безбедносних) ризика. Како би то било могуће први корак претставља истраживање геостратешких детерминанти које су покренуле догађаје у Украјини. Ова криза је од посебног интереса и значаја јер се ради о сукубу оружаних снага две европске државе. По свом карактеру и одредницама догађаји у Украјини су вишеслојни и захтевају комплексан истраживачки приступ који поштује глобални контекст уз нужан фокус на геостратегијске димензије, и тиме безбедносне аспекте и исходе кризе, који се сагледавају из мултидисциплинарне перспективе. Поред феноменолошког, и индивидуалног новоа анализе међународних односа, односно могућности (и потребе) фокусирања анализе на утицај личности (доносиоца кључних одлука) као значајног фактора, постоје и други дубоки, не тако препознатљиви фактори, који управо битно утичу на ток догађаја – структурални фактори, посебно геополитички фактори и интереси, уз факторе непредвидљивих околности, па и случајности. Историјска дешавања се ретко развијају искључиво вољом и деловањем појединаца, чак и кад исти поседују изванредну власт и моћ. Сам след догађаја одиграва се по сложеним законитостима – у којима су појединци само један од елемената чији је значај одређен не само њиховим способностима, идеолошким и политичким програмима чијој реализацији теже, већ и социјалним снагама које их подржавају као и глобалним контекстом. Имајући изложено у виду, предмет овог истраживања представља скуп детерминанти које су, укључујући деловање сложених историјских фактора, довеле до оружаног сукоба на територији Републике Украјине. Проблем рада је одредити значај сваке од ових детерминанти, њихове интеракције и условљености.

Alternate abstract:

With the escalation of the crisis and the outbreak of war in Ukraine, the current situation can be seen as a turning point in many global processes and trends that took place after the collapse of the "Eastern Bloc". It is precisely the research into the determinants that frame the crisis in Ukraine and the processes that arose due to the armed conflict - which are the subject of this dissertation - that allows for a clearer view and understanding of the current processes and security situation at the global level and is the basis for scientific prediction. Understanding the reasons that caused the crisis and war in Ukraine (not only since 2022, but since 2014, and in some dimensions even deeper into history) provides the opportunity to formulate certain assumptions that are important for predictions about a possible new security model that will emerge in the world after the end of the global geopolitical shifts initiated by the conflict in Ukraine. It should be noted that in scientific (“scientific”) analyses by Western theorists, the problem of scientific interpretation of the crisis and war in Ukraine is often solved “very easily” – the analysis is often not sufficiently objective, does not take into account all the causes and context – visibly framed by ideological assumptions, strong value and interest conditioning. This dissertation strives for a complex analytical approach to the crisis and war in Ukraine, a multidisciplinary approach, even a holistic one – with an effort to reach the ideal of scientific objectivity by triangulating theoretical approaches, diverse sources and available information, and research methods. This is because the development of events in Ukraine depends on numerous factors and triggers changes in many domains, starting from socio-economic to (geo)political and, undoubtedly, military (strategic). The dissertation, therefore, investigates geostrategic factors that imply geopolitical and to a certain extent strategic, then geoeconomic, geoenergy, and overall international security determinants of the crisis (or rather, conditioned by the previous ones). The work therefore includes research into the relationships and strategic interests of key geopolitical actors: the USA, the Russian Federation and the People's Republic of China. The influence of regional factors (such as Turkey, Poland), which have interests in the process of reconstructing the centers of global power, is also analyzed. Consideration, understanding and observation of geostrategic determinants allows the dissertation to analyze a multitude of factors and aspects on which assumptions about a new world security architecture will be created, the development of which has been encouraged (launched), because the crisis in Ukraine clearly reflects the fact that the principle of "indivisible security" no longer functions. The dissertation sought to answer the question of what security structure will emerge in place of the old one. The previous mechanisms of mutual restraint and counterbalance of world powers no longer function, as do the basic mechanisms of international law. The structure does not tolerate gaps, especially when it comes to security aspects, which are of primary importance for the functioning, stability and development of the system of international relations. The conclusion is that in place of the security system that was established for decades, and which is disappearing before our eyes, a completely different world security and legal order is taking shape, and the basis for its understanding, and necessary in the analysis, are the determinants of the events that have been taking place in Ukraine since 2014. If it is possible to understand the nature of the current processes by operating with the knowledge obtained as basic and key elements of the analysis, it is also possible to forecast trends, expected directions of development and architecture of future structures that will inevitably appear after the dismantling of the previous security system. Understanding the possible directions of development of events allows providing the basis for designing an appropriate strategy in response to changes, with the lowest possible, or with a reduction of (political, social, security) risks. In order to make this possible, the first step is to research the geostrategic determinants that triggered the events in Ukraine. This crisis is of particular interest and importance because it is a conflict between the armed forces of two European states. By their nature and determinants, the events in Ukraine are multifaceted and require a complex research approach that respects the global context with the necessary focus on geostrategic dimensions, and thus the security aspects and outcomes of the crisis, which are viewed from a multidisciplinary perspective. In addition to the phenomenological and individual new analysis of international relations, i.e. the possibility (and need) of focusing the analysis on the influence of individuals (key decision makers) as a significant factor, there are other deep, not so recognizable factors, which significantly influence the course of events – structural factors, especially geopolitical factors and interests, along with factors of unpredictable circumstances, and even coincidences. Historical events rarely develop exclusively through the will and actions of individuals, even when they possess extraordinary authority and power.