Музички живот у Србији у огледалу београдске штампе (1919–1929): документалистичка студија и библиографија

Abstract

У овом раду дат је приказ музичког живота Србије између два рата, који је, ипак, најдинамичнији и најактивнији био у престоници – Београду. Приказ је највећим делом конструисан на основу београдске дневне штампе и периодике – стручних књижевних и музичких часописа, за које су музичке критике, чланке и есеје писали, између осталих, и успешни композитори: Милоје Милојевић, Коста Манојловић, Петар Крстић, Стеван Христић, књижевник Станислав Винавер, историчар Виктор Новак. Показало се да је, поред многих изазова са којима је новонастала земља била суочена, и многобројних неповољних политичких, економских и социолошких услова који су утицали на културни, па самим тим, и на музички живот – он, ипак, био садржајан и активан, а одликовала га је видљива жеља његових учесника да га уреде, унапреде, обогате. Од тих учесника, издвајају се, управо, споменути критичари, који су се поред залагања на пољу музичке критике, бавили и педагошким радом, те су свој допринос музици дали и значајним учешћем у музичком школству и образовању. Музичко образовање у Србији пружале су музичке школе које су биле приватне (одређене су добијале субвенције од државе), а међу важнијима су биле Музичка школа у Београду, Музичка школа „Станковић”, Суботичка градска музичка школа, Музичка школа у Сомбору, Музичка школа „Бајић” у Новом Саду. Високо музичко образовање у Србији није постојало до 1937. године, када је у Београду основана државна установа највишег степена под називом Музичка академија и Средња музичка школа. Недостатак такве установе у периоду између два рата био је честа тема у дневној штампи и периодици, и о њој су неретко писали споменути аутори.

Интегрални део музичког живота била су музичка и певачка друштва. Она су пре Великог рата имала ширу друштвену улогу па су свој значај и утицај задржала и у међуратном периоду. Тада су активно деловали: Београдско певачко друштво, Певачка дружина „Станковић”, Академско певачко друштво „Обилић”, певачко друштво „Лисински“, „Младост”, „Коло”, као и чешки зборови – Певачко друштво „Хлахол” и Певачко друштво „Сметана”. Концертни наступ, као један од најбитнијих делова музичког живота у Београду, одржавали су многи признати, страни, уметници као што су Артур Рубинштајн, Алфред Корто, Јан Кубелик, Бронислав Хуберман, и успешни домаћи, активни на европској и светској сцени, Златко Балоковић, браћа Јовановић, Никола Зец, Јурица Ткалчић. Главни део рада чини анотирана библиографија текстова о музичком животу Београда и Србије у листовима: Политика, Време, Правда, Српски књижевни гласник, Мисао, Музички гласник, Гласник Музичког друштва „Станковић“.

Alternate abstract:

This paper provides an overview of musical life in Serbia between the two world wars, which was, however, the most dynamic and active in the capital—Belgrade. The overview is primarily based on Belgrade’s daily press and periodicals, including specialized literary and music journals, for which music critiques, articles, and essays were written by successful composers such as Miloje Milojević, Kosta Manojlović, Petar Krstić, Stevan Hristić, as well as by writer Stanislav Vinaver and historian Viktor Novak.

Despite many challenges faced by the newly formed country, including numerous unfavorable political, economic, and sociological conditions affecting cultural and musical life, this period was still rich and active. It was characterized by a visible desire among its participants to organize, improve, and enrich it. Among these participants, the aforementioned critics stand out, as they not only contributed to music criticism but were also engaged in pedagogical work, significantly influencing music education and schooling.

Music education in Serbia was provided by private music schools (some of which received state subsidies). The most important among them were Belgrade Music School, Stanković Music School, Subotica City Music School, Sombor Music School, and Bajić Music School in Novi Sad. Higher music education in Serbia did not exist until 1937 when a state institution of the highest level was established in Belgrade under the name Music Academy and Secondary Music School. The absence of such an institution in the interwar period was a frequent topic in the daily press and periodicals, often discussed by the aforementioned authors.

An integral part of musical life was musical and choral societies. Before World War I, these societies played a broader social role, which they retained during the interwar period. The most active at the time were the Belgrade Choral Society, the Stanković Singing Society, the Obilić Academic Choral Society, the Lisinski Choral Society, Mladost, Kolo, as well as Czech choirs such as the Hlahol Singing Society and the Smetana Singing Society.

Concert performances, as one of the most important aspects of Belgrade’s musical life, were held by many renowned international artists such as Arthur Rubinstein, Alfred Cortot, Jan Kubelik, and Bronislaw Huberman, as well as successful Serbian musicians active on the European and global stage, including Zlatko Baloković, the Jovanović brothers, Nikola Zec, and Jurica Tkalčić.

The main part of this study consists of an annotated bibliography of texts on the musical life of Belgrade and Serbia, published in newspapers and periodicals such as Politika, Vreme, Pravda, Serbian Literary Gazette, Misaо, Music Gazette, and the Bulletin of the Stanković Music Society.