Content area
Ова докторска дисертација се бави истраживањем које је везано за безбедност критичних инфраструктуа. У савременом добу од ових система се очекује да прате тренд повећане потражње што је могуће само њиховом адаптацијом на нове технологије. Нове технологије доносе и нове безбедносне ризике који морају бити адресирани у системима овог нивоа критичности. Отказ система, крађа информација и слично могу довести до катастрофалнх последица као што је губитак људских живота, негативан утицај на животну средину, велики финансијски губици и слично. Препознато је да коришћењем микросервисне архитектуре и рачунарства у облаку ови системи могу да одговоре на потребе њихових корисника. Као резултат истраживања архитектуре, аутор је дошао до закључка да принципи нултог поверења, одране у дубину, принцип најмањих привилегија као и коришћење компоненти облака значајно доприносе безбедности описаних система како од екстерних нападача тако и од инсајдера. У дисертацији је предложена и презентована архитектура која имплементира споменуте принципе након извршене анализе рањивости над референтним системом. Као доказ о подобности архитектуре спроведена је анализа безбедности компоненти референтног система користећи STRIDE методологију где је показано да су ризици рањивости ниски. Као резултат дисертације, поред предложених безбедносних мера, презентовани су и нефункционални безбедносни захтеви за ове системе као и процес анализе рањивости који је био почетни корак у истраживању.