Културне политике руске емиграције у Београду и Прагу: (1921-1941)

Abstract

Овај рад бави се анализом културних политика пост-октобарске руске емиграције насељене у престоницама Краљевине СХС/Југославије и Чехословачке Републике. На актуелизацију културних политика интеграционог и изолационог типа, третираних као основних модела у обликовању избегличке стварности, утицала су два фактора. Са једне стране стајале су званичне мањинске политике и специфично формулисани државни програми намењени руским избеглицама пост-октобарског таласа земаља пријемница, а са друге стране самоорганизована руска емиграција окупљена око релевантних самоиницијативно формираних организација, савеза и удружења.

Структура рада и истраживачка питања у поступку израде овог културолошког истраживања израђени су применом историјског метода, док је применом анализе наратива артикулисана и објашњена манифестација претходно дефинисаних културних политика руске емиграције, рефлектована у написима водећих руских друштвених и јавних делатника, како у локалним, тако и у емигрантским публикацијама. Узимајући у обзир да се културни, јавни и политички живот руске емиграције истовремено одвијао у оквиру локалне средине, али и као затворена културна целина, у раду је извршена систематизација актуелизованих културних политика и идентификација њихових релевантних актера.

Проучавање корпуса емигрантских текстова и њихова дубинска анализа дали су допринос бољем разумевању појединих културних појава унутар „Заграничне Русије“, која се у овом раду не сагледава као хомогена целина, већ као комплексна културна форма, у својој бити раслојена по многим политичко-идеолошким и социо-културним параметрима.

Alternate abstract:

This study analyzes the cultural policies of post-October Russian émigrés settled in the capitals of the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes/Yugoslavia and the Czechoslovak Republic. The formation of integrationist and isolationist cultural policies, treated as fundamental models in shaping the refugee experience, was influenced by two key factors. On one hand, there were official minority policies and state programs specifically formulated by host countries to accommodate Russian refugees of the post-October wave. On the other hand, there was the self-organized Russian émigré community gathered around independently established organizations, associations, and alliances.

The structure of this study and the research questions in this cultural analysis were developed using the historical method. Additionally, narrative analysis was employed to articulate and explain the manifestation of the previously defined cultural policies of the Russian émigré community, as reflected in the writings of prominent Russian social and public figures published in both local and émigré periodicals. Considering that the cultural, public, and political life of the Russian émigré community unfolded both within the local environment and as a distinct, self-contained cultural entity, this study systematizes the prevailing cultural policies and identifies their key actors.

The examination of émigré texts and their in-depth analysis contribute to a deeper understanding of various cultural phenomena within the framework of the "Russia Abroad." In this study, "Russia Abroad" is not viewed as a homogeneous entity but rather as a complex cultural formation, inherently stratified along multiple political-ideological and socio-cultural dimensions.