Content area
Abstract
Морфолошки, задњи сегмент можданог артеријског прстена (CAC) граде парне задње комуникантне (АCoPs) и прекомуникантни делови задњих можданих артерија. Међутим, на фетусима и адултним кадаверима откривена је прекобројна (варијабилна) артерија, која је повод за макроморфолошко, микроморфолошко и фармаколошко испитивање у овој студији, као и услова под којима се јавља.
Макроморфолошко испитивање је спроведено на 388 мозгова хуманих кадавера до 95 година старости. Микроморфолошко испитивање је укључивало хематоксилин– еозин и модификовано Моватово пентахромско бојење. Фармаколошко испитивање је подразумевало испитивање васкуларног одговора свих aртерија задњег сегмента на ендогене и неке синтетске супстанце. Прекобројна артерија задњег сегмента CAC, означена као а. communicans intermedia(ACoI) може се јавити у два облика―морфолошки обликована (ACoI*), или као псеудо облик (p–ACoI*). Оба облика ACoI забележена су код 12,6% испитиваних кадавера. Испитивањем није утврђена статистички значајна веза између пола и појаве (p–)ACoI*. Прекобројна артерија се статистички значајно чешће јављала у случајевима са асиметричним задњим сегментом CAC и то чешће као p–ACoI*. ACoI* се јављала статистички значајно чешће приликом постојања истостране адултне, а p–ACoI* приликом постојања истостране феталне конфигурације задњег сегмента CAC. Прекобројна артерија је имала најмањи пречник и најмања одступања у пречнику у поређењу са суседним артеријама. Бочне гране имала је половина забележених (p–)ACoI* и двоструко више на левој страни. Нису утврђене разлике у грађи зида (p–)ACoI* у односу на остале артерије задњег сегмента CAC. Све промене у грађи зида артерија, сем промена на местима микроанеуризматских проширења, могле би да буду објашњене старосним променама. Током фармаколошког испитивања забележен је феномен вазомоције и нађене су разлике у одговорима испитиваних артерија, нарочито током третирања вазоконстрикторима. Претежна унилатерална појава ACoI* у задњем сегменту CAC адултне конфигурације, односно p–ACoI* у задњем сегменту феталне конфигурације, као и заједнички фармаколошки одговор, налик артеријама каротидног порекла, указује на утицај ембриолошких и хемодинамских васкуларних фактора током њиховог формирања.





