THE NATIONAL REVOLUTIONARY PARTY AND THE RELIGIOUS QUESTION

Abstract

The National Revolutionary Party was founded in 1929 to win elections and to resolve conflicts between different political groups after the Mexican Revolution. But it was also created in order to face the opposition of the Catholic hierarchy to the Constitution of 1917 and the measures that the revolutionary governments had established to “defanatize” the Mexican people and to limit the social influence and therefore the political power of the Catholic Church. In the past decades nevertheless, the PRI has evolved from initial anti-clerical and even antireligious positions towards more respectful positions of religious freedom, in line with the logic of a State that considers itself to be plural and respectful of differences. On the other hand, party authorities do not always respect their liberal and revolutionary tradition, the secularism of the state and the principle of separation that guarantees the moral autonomy of individuals against corporations. At times, the search for legitimacy generates political dependence and eventually leads to the imposition of the creeds and dogmas of majorities with respect to minorities of all kinds consequently eliminating the free will of broad sectors of the population that do not share those principles and expect the protection and guarantee of their rights by the secular State.

Alternate abstract:

Национална Револуционарна партија (НРП) је основана 1929. године у циљу добијања избора и решавања конфликта између различитих политичких група након Мексичке револуције. Поред тога, она је основана у циљу сукобљавања са опозицијом која је долазила из римокатоличке хијерархије према Уставу из 1917. године и мерама које је револуционарна влада успоставила како би се „дефанатанизовао” мексички народ и ограничио друштвени и политички утицај римокатоличке цркве. Међутим, у последњих неколико декада НРП је еволуирала од иницијално анти-клериканске и чак анти-религиозне позиције према позицији која више поштује верске слободе, у складу са логиком државе која је верски различита и поштује те разлике. Са друге стране, партијско руководство не цени увек државну либералну и револуционарну традицију, принцип секуларности и одвајања кој гарантују моралну аутономију индивидуе. С времена на време, потрага за легитимитетом формира политичку зависност и може водити до успостављања вере и догме већине заједно са поштовањем за мањине, која елиминише широк део популације који не дели те принципе и који очекује да секуларна држава штити и гарантује њихова права.