ODNOS SRBIJANSKIH NEONACISTA PREMA KAPITALIZMU - analiza neonacistickih web portala, blogova, foruma, Facebook-a i Twitter-a

Abstract

The focal point of this paper is to analyze the relation of modern-day Serbian neo-Nazis toward capitalism. Bearing in mind the context and conditions of emerging fascism in Europe of the twentieth century, apart from the fact that it exposes the essence of the basic theme, this research may have a perspective scientific and practical significance. Namely, the fascism is only one of the many forms of capitalism rescue in periods of crisis. At the time when fascism came into the European scene, ruling bourgeoisie was threatened by a growing labor movement, by blocked possibilities of expansion of capital, and by crisis of overproduction which is, due to its essential irrationality and lack of plan, specific only for capitalism. Today, in the case of a renewed national homogenization of capital, which is risky to predict after a crisis that happened back in 2008, it is possible that resurgence of fascist and Nazi forms of advocacy of transformation of capitalism in crisis could happen. The three most significant neo-Nazi organizations in Serbia today are Srbski Obraz, Nacionalni stroj and Srbska akcija. The injunction of the first two organizations and the illegal character of the Nazi organization prevent face to face data collection, which is why the Internet is used as a primary source of information - web portals, blogs, forums and social networks.

Headnote

APSTRAKT: Teziste ovog rada jeste analiza odnosa savremenih srbijanskih neonacista prema kapitalizmu. Imajuci na umu kontekst i uslove nastanka fasizma u Evropi XX veka, ovo istrazivanje u, tom smislu, osim sto izlaze sliku osnovne teme, moze da ima perspektivni naucni i prakticni znacaj. Naime, fasizam je samo jedan od oblika spasavanja kapitalizma u periodima akutne krize. U trenutku kada fasizam stupa na evropsku scenu vladajuca burzoazija bila je ugrozena rastucim radnickim pokretom, blokiranim mogucnostima ekspanzije radi oplodnje kapitala, a pre svega kapitalizmu imanentnom krizom hiperprodukcije, zbog njegove sustinske iracionalnosti i odsustva plana. Danas, u slucaju ponovne nacionalne homogenizacije kapitala, ciju je verovatnocu posle krize iz 2008. godine rizicno predviðati, nije iskljuceno da doðe do ponovnog ozivljavanja fasiziranih ili nacifikovanih oblika zagovaranja preobrazaja kapitalizma u krizi. Kao tri najznacajnije neonacisticke organizacije u danasnjoj Srbiji uzete su Srbski Obraz, Nacionalni stroj i Srbska akcija. Sudska zabrana prve dve organizacije i ilegalni karakter nacistickih organizacija onemogucava prikupljanje podataka licem u lice, te se Internet javlja kao primarni izvor obavestenja - web portali, blogovi, forumi i drustvene mreze.

KLJUCNE RECI:neonacisticke organizacije, kapitalizam, nacionalizam, Srbska akcija, Srbski Obraz, Nacionalni stroj

ABSTRACT: The focal point of this paper is to analyze the relation of modern-day Serbian neo-Nazis toward capitalism. Bearing in mind the context and conditions of emerging fascism in Europe of the twentieth century, apart from the fact that it exposes the essence of the basic theme, this research may have a perspective scientific and practical significance. Namely, the fascism is only one of the many forms of capitalism rescue in periods of crisis. At the time when fascism came into the European scene, ruling bourgeoisie was threatened by a growing labor movement, by blocked possibilities of expansion of capital, and by crisis of overproduction which is, due to its essential irrationality and lack of plan, specific only for capitalism. Today, in the case of a renewed national homogenization of capital, which is risky to predict after a crisis that happened back in 2008, it is possible that resurgence of fascist and Nazi forms of advocacy of transformation of capitalism in crisis could happen. The three most significant neo-Nazi organizations in Serbia today are Srbski Obraz, Nacionalni stroj and Srbska akcija. The injunction of the first two organizations and the illegal character of the Nazi organization prevent face to face data collection, which is why the Internet is used as a primary source of information - web portals, blogs, forums and social networks.

KEY WORDS:neo-Nazi organizations, capitalism, nationalism, Srbska akcija, Srbski Obraz, Nacionalni stroj

Uvod

Savremeni srpski nacizam zbog potpune slabosti levice u Srbiji, dozivljava drzavnu politiku saradnje sa multinacionalnim kapitalom i njegovim eksponentima (EU; SAD) kao prioritetnog neprijatelja i kao nacionalnu izdaju i izdaju rase. Ovo stvara zanimljivu priliku za proucavanje odnosa neonacizma prema kapitalizmu: klasicni nacizam bio je jedan od nacina da se kapitalizam sacuva; srpski neonacisti se u tom smislu ne udaljavaju od svojih istorijskih prethodnika, s tim da osnovnu demagosku antikapitalisticku usmerenost (koja je postojala i u klasicnom fasizmu) ispoljavaju kroz kritiku savremenog liberalnog multinacionalnog kapitala i njegovih domacih eksponenata. Multinacionalni kapital je u smislu svojih posledica po nacionalizam protivrecan. Sa jedne strane, on utice na porast nacionalizama (kako drzavnih, tako i uzih etnonacionalizama, zbog teznje sto snaznijeg privlacenja multinacionalnog kapitala, kao garanta ekonomske moci), dok sa druge, multinacionalni kapital predstavlja solidan osnov borbe protiv njih (jer po svojoj prirodi tezi rusenju drzavnih granica), pa i protiv nacizma, kao njihovog specificnog i najekstremnijeg oblika. Naime, u slucaju ponovne nacionalne homogenizacije kapitala, ciju je verovatnocu posle krize iz 2008. godine rizicno predviðati, nije iskljuceno da doðe do ponovnog ozivljavanja fasiziranih ili nacifikovanih oblika zagovaranja preobrazaja kapitalizma u krizi. Ovo istrazivanje, u tom smislu, osim sto izlaze sliku osnovne teme, moze da ima perspektivni naucni i prakticni znacaj. Svi nacionalizmi, ukljucujuci i fasizam i nacizam, dobijaju drugaciji oblik kroz sagledavanje i kritiku multinacionalnog kapitala.

U Srbiji je na delu proces obnove kapitalizma (Lazic, 2011) koji je obelezen snaznim sukobima vecine sistemskih politickih opcija, koje su pod manjim ili vecim uticajem multinacionalnog kapitala, i desnicarskih grupa koje zagovaraju sukob sa ovim kapitalom. Dok drzavna vlast poslusno prihvata naloge organizacija koje su eksponenti svetskog kapitala (npr. EU), neki od desnih ekstremista izlozeni su policijskom i pravosudnom pritisku. Cilj ovog rada je da se ispitaju veze izmeðu autenticno prokapitalistickih tendencija srpskih neonacista3 i njihovog savremenog protivljenja multinacionalnom kapitalu, izazvanog pomenutim okolnostima. Paznja ce, najpre, biti posvecena pruzanju uvida u opsti analiticki i kontekstualni okvir kroz koji je moguce posmatrati odnos srbijanskih neonacista prema kapitalizmu. To znaci da ce pre izlaganja rezultata samog istrazivanja odnosa srpskih neonacista prema kapitalizmu biti predocene prvo neke teorijske distinkcije, a potom ce se pokazati opsti ideoloski sadrzaji tri najznacajnije neonacisticke organizacije u danasnjoj Srbiji: Obraza, Srbske akcije i Nacionalnog stroja. Zatim ce se preci na teziste rada, odnosno na razmatranje njihovog viðenja kapitalizma, s posebnim naglaskom na pozeljnu organizaciju ekonomskog zivota i na shvatanje neprijatelja proucavanih organizacija.

Metodoloska napomena

Sudska zabrana nacistickih organizacija (Nacionalni stroj, Obraz) upucuje na istrazivanje onih kanala delovanja neonacista koji izmicu drzavnoj kontroli. Internet se, sa web portalima, blogovima, forumima i Twitter-om javlja kao primarni izvor obavestenja, s obzirom da ilegalni karakter nacistickih organizacija onemogucuje prikupljanje podataka licem u lice. Pri izradi plana uzorka morao se primeniti prigodan uzorak, s obzirom na masu od oko 7000 postova koja izmice svakom sistematskom izboru. Primenice se analiza diskursa, odnosno, birace se sadrzaji koji najbolje i najpotpunije osvetljavaju viðenje srbijanskih neonacista o osnovnoj temi.

Nacionalni stroj postoji na Facebook-u, ali kako nije u pitanju tzv. "stranica", vec je nalog prijavljen kao licni profil (napravljen 30.04.2011), potpuno je "zakljucan", te se ne moze sa sigurnoscu tvrditi ni da postoji aktivnost na Facebook-u. Slicna situacija je i kada je u pitanju Srbski Obraz, s tom razlikom da Obraz ima i zvanicnu stranicu koja se moze "lajkovati". Broj ljudi koji su je lajkovali iznosi 2.4654, a najzastupljeniji meðu njima su mladi uzrasta 18-24 godine.5 Twitter nalog Obraza broji 230 pratilaca (followers-a) i 139 tweet-ova. Iako se vecina graðana Srbije o politici i dalje obavestava iskljucivo posredstvom televizija sa nacionalnom frekvencijom (pa zanemarivanje drustvenih mreza u tom smislu ne iznenaðuje), s obzirom na starosnu kohortu koja podrzava ovu organizaciju u cyber prostoru, a kojoj je glavni izvor informacija Internet, moze se reci da Obraz nije preterano aktivan na ovoj drustvenoj mrezi i ne koristi sve njene potencijale. Srbska akcija je u pogledu oglasavanja na Internetu najorganizovanija, poseduje svoj zvanicni sajt, blog, Youtube, Facebook i Twitter nalog. Starosna grupa koja je najzastupljenija na Facebook nalogu je takoðe ona od 18-24 godine, no ono sto je zanimljivo jeste da je Srbska akcija izuzetno posecena na Youtube-u - jedan od postavljenih klipova odgledalo je preko 68.000 ljudi.6

Fasizam i kapitalizam

Razvoj pojma desni ekstremizam naslanja se na nasleðe teorija o totalitarizmu i predstavlja "skupni pojam za oznacavanje svih pokreta cija je aktivnost uperena protiv demokratske ustavne drzave" (Kuljic, 1999:415). Ovde se nece ulaziti u tumacenje latentnih funkcija teorija o ekstremizmu, koje sluze, uprosceno receno, drustvenoj zabrani ili bar kontroli, politickih alternativa koje se suprotstavljaju dominantnim drustvenim snagama u konkretnim drustvima.7 Prilikom odreðenja pojma fasizma, kao jednog oblika desnog politickog ekstremizma, neophodno je osloniti se na rukopise Todora Kuljica, koji se u okvirima ovdasnje sociologije najvise bavio ovom temom. Promisljajuci nepregledan niz knjiga, publikacija i clanaka koji se bave odreðenjem pojma fasizma i njegovih uzrocnika, nacelno, unutar klasicnih teorija o fasizmu, moguce je razlikovati dva idejna bloka: one koje drustveno izvoriste fasizma nalaze u okviru zakona kapitalistickog razvoja i one koje zapravo cine teorije o totalitarizmu, odnosno koje nalaze slicnosti jednopartijskih socijalistickih i fasistickih rezima. Zastupljenost jednih ili drugih, kako u naucnim krugovima, tako i u politickoj sferi pojedinih zemalja, zavisila je od epohalne svesti doba u kom je teorija nastala (ukljucujuci i stanje kapitalistickog sistema i stepena njegove ugrozenosti, kao i to odakle ta ugrozenost dolazi), idejno-politicke opredeljenosti teoreticara i aktuelnog stanja fasizma ili desnog ekstremizma (Ibid).

Strukturna veza izmeðu fasizma i kapitalizma je tesko uocljiva ukoliko se u oblasti nauke i publicistike fasizam kao drustvena pojava personalizuje, demonizuje ili psihologizuje. Nakon Prvog svetskog rata, kada dolazi do prve velike krize kapitalizma, kao odgovor na novonastalu krizu u Evropi raða se fasizam. Znacaj marksistickih rasprava o fasizmu jeste sto su njegov sadrzaj odredili kao monopolnokapitalisticki, sto znaci da je fasizam oblik odbrane kapitalizma, zapravo, to je kapitalizam odreðenog stupnja, sa posebnim strukturama moci, narocitom politickom ekonomijom i posebnom dinamikom razvoja i politickim mehanizmima (Kuljic, 1987). Fasizam je samo jedan od oblika spasavanja kapitalizma u periodima akutne krize. Drugi oblici koji su primenjivani jesu klasicno konzervativni, kao sto su vojne/monarhisticke/klerikalne diktature (sto je bio slucaj i u Jugoslaviji) ili, pak, uplitanje drzave u privredu (Ruzveltov New Deal iz tridesetih godina proslog veka). Da bi se uspostavio fasisticki sistem mora postojati i zelja vladajuce klase za fasizmom, ili bar nepoverenje da druga autoritarna resenja mogu da spasu kapitalizam. U trenutku kada fasizam stupa na evropsku scenu vladajuca burzoazija bila je ugrozena rastucim radnickim pokretom, blokiranim mogucnostima ekspanzije radi oplodnje kapitala, a pre svega kapitalizmu imanentnom krizom hiperprodukcije, zbog njegove sustinske iracionalnosti i odsustva plana. Posebno je vazno istaci razliku izmeðu industrijski razvijenih i nerazvijenih zemalja i u tom smislu razumeti ne samo zasto fasisticki pokret koji je postojao u Jugoslaviji nije mogao odneti prevagu, vec i sagledati trenutne postavke snaga u desno orijentisanoj Srbiji. Industrijski nerazvijene zemlje nisu imale bitne unutrasnje pretpostavke fasizma - unutar drustvene strukture nije postojao jak srednji sloj, industrijski kapital nije bio dovoljno razvijen da bi tezio ekspanziji i na kraju, ali ne manje bitno, nisu postojali uslovi za stvaranje sirokog sistema masovnih organizacija i masovne propagande (sto je u danasnje vreme televizije i internet normalizacije uslov koji se takoreci ne dovodi u pitanje). U tim drzavama vladajuca klasa branila se tradicionalnim sredstvima vojne i policijske diktature, ideoloski uticaj prepusten je Crkvi i konzervativnim snagama, a usled nerazvijene drustveno-ekonomske strukture u ideologiji ovih pokreta nalazili su se polusavremeni i patrijarhalni elementi vlastitog istorijskog nasleða, dok su elementi nemackog i italijanskog fasizma nekriticki prihvatani i prilagoðavani sopstvenim uslovima (Ibid; Kuljic, 2007).

Fasisticki rezimi i pokreti ni u kom slucaju nisu jednolicni. Desni ekstremizam i fasizam su nekonzistentni, a obrazac desnicarskih stavova formira se u zavisnosti od tradicije, politicke kulture i okruzenja. U tom smislu i Kuljic kaze da se "desni ekstremizam uspesno prilagoðava tekucoj politickoj retorici i ispoljava na razlicite, cesto prikrivene nacine, a gotovo po pravilu odrice svaku vezu sa nepopularnim fasizmom. Ideoloska retorika nove ekstremne desnice je modernizovana i danas je obuzdavaju tendencije globalizacije nosene interesima multinacionalnog kapitala, za razliku od stanja izmeðu dva svetska rata kada se desni ekstremizam podudarao sa mocnim imperijalistickim reakcijama nacionalno homogenog krupnog kapitala" (Kuljic, 1999: 417). U zavisnosti od poimanja ugrozenosti nacije fasizira se etnocentricno narodnjastvo. Vodece nacelo svakog desnog ekstremizma je hijerarhijski strukturisana etnicki cista nacionalna drzava sa ekspanzionistickim i revizionistickim spoljnopolitickim ciljevima. Savremeni desni ekstremizam odlikuju sledece ideoloske postavke: krajnji nacionalizam i/ili rasizam katkad antisemitizam, antiamerikanizam, islamofobija, antiliberalizam, antisocijalizam, antikomunizam, antianarhizam, homofobija i seksizam, ksenofobija, antievropejstvo, antiglobalizam, antimasonstvo; karakterise ga, kad je u pitanju krajnost radikalne desnice, i divljenje fasistickim rezimima iz proslosti, autoritarnost, dok je pozeljna drzava jednorasna, jednokonfesionalna i jednonacionalna (Bakic, 2007).

Iz navedenog se da uociti da je zapravo veoma tanka granica izmeðu onoga sto bismo nazvali radikalna desnica i ekstremna desnica/neonacizam/neofasizam - neki autori se trude da povuku jasnu granicu, dok ih drugi posmatraju kao sinonime. (Neo)fasizam i (neo)nacizam jesu ekstremna desnica, ekstrem ekstrema, krajnja tacka na ideolosko-politickom spektru, koja stoji pored, ali se ipak ne poklapa sa radikalnom desnicom. Tri su osnovna kriterija na osnovu kojih pojedine organizacije mozemo svrstati u (neo)fasisticke/nacisticke: vizija pozeljnog drustva i njegovog ureðenja, shvatanje primarnog politickog neprijatelja i spremnost na upotrebu sile. Ekstremna desnica, pored gore navedenih karakteristika koje obelezavaju radikalnu desnicu i pored toga sto intenzivira njihove odlike, ne prihvata postojeci ustavni poredak drzave i ne libi se da poziva na nasilje, a prisutni su i organicisticko, etnicko i rasisticko viðenje nacije. Kada je ovo poslednje u pitanju, nepostojanje zagovaranja genetskog rasizma ne znaci da organizacije nemaju fasisticku ideologiju, vec samo da je genetski rasizam zamenjen kulturnim rasizmom, smrtnim protivnikom sve cesce upotrebljavanog koncepta multikulturalizma. Ipak, kod posmatranih organizacija, mozemo izvesti grubu podelu na one vise hriscanske orijentacije, te njihove teznje ka povratku u proslost (Srbski Obraz i Srbska akcija) i one izrazito rasisticke (Nacionalni stroj).

Konacno, niposto ne treba zaboraviti da politicka upotreba temina "levica" i "desnica" varira tokom istorije i da postoje kako razlicita poimanja ova dva pojma, tako i razlicite dimenzije pojmova. U tom smislu, bez sumnje se moze reci da postoje i razliciti "stepeni desne usmerenosti" (Bakic, 2015: 55). Ne postoji jedinstveni konzervativni nacin misljenja, a ponajmanje se moze reci da je on nepromenljiv. Milic nas podseca da razlike postoje i izmeðu najizrazitijih oblika konzervatizma - za zagrizene konzervativce drzava je organ strogog gospodarenja a nasilje jedino sredstvo drustvene integracije; u najsirem smislu ova burzoaska ideologija (sto je konzervatizam u svim svojim oblicjima) doprinosi odrzanju kapitalistickog poretka, a onaj najizrazitiji oblik konzervatizma izrazen u fasistickim ideologijama, prerusava uticaj krupne burzoazije naslagama malograðanskih i narodnjackih pogleda (Milic, 1970). U danasnjim uslovima, osnovne karakteristike ostaju iste, no moze se reci da sto je tacka pozeljne vizije drustva u proslosti dalja, to je i pokret reakcionarniji. Tako Bakic istice da "reakcionarni pokreti i rezimi na krajnjoj desnici traze idejne izvore u dubokoj proslosti i cesto krajnjim rasizmom i nacionalizmom pravdaju svoje pretenzije na vlast, a konzervativci bi konzervirali postojece drustvene nejednakosti u kapitalizmu posredstvom ideoloske upotrebe crkvenog, drzavnog, porodicnog i tehnokratskog autoriteta" (Bakic, 2015: 55).

U radu ce paznja biti posvecena sledecim organizacijama: Srbski Obraz, Nacionalni stroj i Srbska akcija. Osnovne (zajednicke) vrednosti koje navedene organizacije dele su etnicko, rasisticko i organicisticko viðenje nacije, osporavanje kosmopolitizma, antizapadnjastvo, netrpeljivost prema bilo kom Drugom i Drugacijem, te u tom smislu i nasilje se dozivljava ne samo kao legitimno, vec i kao pozeljno i "prirodno", zatim etnocentrizam i samoprecenjivanje vlastite nacije, a neizostavna je i religijska nota i vracanje u proslost, gde je hriscansko verovanje jedino ispravno. Dalje u radu ce biti dodatno pojasnjena prethodno napomenuta gruba podela izmeðu vise hriscanskih i vise rasistickih organizacija, gde bi Srbski Obraz spadao u prve, Nacionalni stroj u druge organizacije, a Srbska akcija bila ta koja spaja hriscanstvo i predhriscansku proslost.

Osnovne karakteristike savremenog srpskog fasizma

Srbski Obraz8 (u daljem tekstu samo Obraz) nastao je nakon presude Ustavnog suda Srbije od 12.06.2012. godine i zabrane rada klerofasisticke organizacije Otacastveni pokret Obraz, zbog krsenja ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne, rasne i verske mrznje.9 Novonastala organizacija je, ocigledno, zloupotrebila nedostatke pravnog sistema i samo preimenovala organizaciju. Iako lider Obraza Mladen Obradovic tvrdi da su simboli i logo organizacije promenjeni, znamenje organizacije ostalo je potpuno isto - osnovu znamenja ovog pokreta predstavlja krst cara Konstantina, simbol pobede "za one koji su za Hrista". Spoj srpskog nacionalizma i klerikalizma, izrazen u ideji Svetosavlja10 vidljiv je u samodefinisanju pokreta, on je "pravoslavno-rodoljubivi pokret koji se bori za duhovnu i drzavotvornu obnovu Srbstva na temeljima Svetosavlja". Osnovna nacela jesu zalaganje za snaznu drzavu i zdravo drustvo, u kojem vlada red, rad i domacinski poredak, za srpsku Srbiju, u kojoj nece biti mesta za nacionalne manjine, u kojoj nece postojati osecanje nacionalne ugrozenosti (koje danas postoji - "Srbsko nacionalno pitanje danas glasi: hoce li Srba uopste biti"), jer ce postojati oruzane viteske sile ("Industrija naoruzanja i vojne opreme mora da bude strateski najvaznija i najznacajnija grana srbske privrede"). Sve navedeno moguce je postici predanim bogoljubljem i rodoljubljem, sa vrednostima koje bi trebalo negovati i razvijati, a to su: antimondijalizam ("svetosavski nacionalizam umesto bezboznog mondijalizma"), antikomunizam ("Krst Casni umesto demonske petokrake"), antiglobalizam ("Slobodu Zlatnu umesto Novog svetskog poretka"), antiamerikanizam i antizapadnjastvo ("vojsku sa rodoljubljem umesto NATO okupacije"). Zalaganje za "politiku sa postenjem umesto partijaskog licemerja, Drzavu sa bozijim blagoslovom umesto graðanske republike, hristoljubivog Vladara umesto vlastoljubivih partijasa, srbsku sabornost umesto antisrbske demokratije" - upucuje na antidemokratske, izrazito nacionalisticke autoritarne vrednosti, gde je idealno drustveno ureðenje staleska monarhija sa autokratom na celu.

U prvim godinama svog postojanja Obraz je bio otvoreno antisemitska i sovinisticka organizacija. Na staroj web stranici postojao je odeljak "Proglas neprijateljima", gde su prvi na listi bili cionisti: tzv. jevrejski rasisti (nazivani judeo-masonskim ubicama), optuzeni za NATO bombardovanje i stradanje Srba, a gde ovakvo pozicioniranje Jevreja na listi neprijatelja, svedoci o nacistickom profilu Obraza u okviru sire fasisticke struje. Spisak neprijatelja ukljucivao je i "ustase, poturice, Siptare, demokrate, pacifiste, pripadnike verskih sekti, homoseksualnih manjina, narkomana i kriminalaca". Ovaj proglas bilo je moguce naci na njihovom sajtu sve do kraja 2001, kada je uklonjen (Byford, 2002: 45). Svaka istorijska epoha odreðuje sta se moze, a sta ne izgovoriti naglas. Istrazivanja govora rasizma pokazala su da postoji snazna drustvena norma protiv javnog izrazavanja predrasuda (Byford, 2005: 96-97), odnosno, uklanjanje otvorenog neprijateljstva nije znacilo raskid sa nacifasistickim vrednostima, vec samo kamufliranje, iz cisto prakticnih i interesnih razloga, zarad opstajanja na politickoj sceni, pa makar i na marginama.

"Proglas neprijateljima" zamenjen je "Proglasom prijateljima", gde se Obraz obraca odreðenim drustvenim grupacijama, iz cega se moze izvuci zakljucak i o ureðenju pozeljnog drustvenog sistema i njegovim slojevima, kao i viðenje drustveno funkcionalnih ljudskih grupacija, dok ostali u idealnoj drzavi Srbiji ne postoje. Naime, obracaju se Srbinu/ Srbkinji (ali ne kao posledica rodne osvescenosti, vec sa jakim oslanjanjem na rodnu podelu uloga i patrijarhat), svestenstvu, vojnicima, policajcu, seljaku i radniku. Interesantno je primetiti da u pozeljnom drustvenom ureðenju nema ni pomena kapitalista, te da je ovaj drustveni sloj potpuno izostavljen. Rec je o tome da je na delu idealizovano etnicko feudalno-stalesko drustvo u kojem postoje svestenstvo, vojska i policija (vitezovi), radnici i seljaci. Drugim recima, uocavamo da je pozeljna vizija drustva u dalekoj proslosti, sto pokret cini izrazito reakcionarnim.

Odmah valja napomenuti da je izlisno ponovo pobrojavati sve one vrednosti koje neguje i propagira Srbska akcija (SA), a koje vaze i za Obraz. Produktivnije je, ukoliko se pojavi neka upecatljiva izjava, na njih podsetiti, a vise se zadrzati na onome sto Obraz ne nudi - novi politicko-ekonomski program. Program nudi novu viziju drzavnog ureðenja - tzv. "Treceg sistema", koji je predstavljen kao alternativa kapitalizmu, odnosno demokratiji. Nova drzava bila bi apsolutisticka sa specificno neparlamentarnom vlascu koju obelezava ekskluzija i ekonomski korporatizam italijanskog tipa, uz ocuvanje kapitalizma. SA sebe odreðuje kao "udruzenu borbenu delatnost", sa akcentom na "borbenu" (ta rec se pominje uzastopno u nekoliko uvodnih recenica odeljka "O nama"), odnosno, bori se za "opstanak srbskog naroda i pravoslavne vere". Svetosavlje je i ovde siroko zagovaran koncept, gde se ide do krajnjih konsekvenci, u smislu da svako ko nije pravoslavne vere ne moze se nazivati Srbinom, a linija koja se prati (kao i kod saboraca iz Obraza) jeste Bog - Vladar - Domacin11, sto je Ljoticeva parola klasicnog srpskog fasizma.12 Primordijalisticko shvatanje nacije, etnicki model nacionalizma ("odbacujemo neprirodni graðanski koncept nacije"), fasisticki rasizam, gde su vera, jezik, pismo, krv, zemlja i preci ono sto odreðuje jednu etnicku grupu, vode ka jednom od osnovnih zadataka SA, a to je cuvanje nacionalnog bica i rasnog identiteta. Dakle, u prethodno pomenutoj podeli meðu posmatranim organizacijama, SA je moguce locirati izmeðu ekstremno hriscanske (Obraz) i ekstremno rasisticke organizacije (NS).

Znacajan deo tehnologije vladanja jeste zadobijanje politickog autoriteta uz pomoc aktiviranja mitskih i simbolickih snaga proslosti. Posebno u kriznim vremenima, da bi se zadobio politicki autoritet neophodno je uspostavljanje najrazlicitijih "drustvenih sporazuma" (v. Matic, 1998). Autoritarna politicka kultura nije samo deo tradicije i analize drustvenih teoreticara, vec i predmet instrumentalizacije od strane politicara. Autoritarnost (i patrijarhalnost) ne samo da je jasno vidljiva na liniji Bog-Vladar-Domacin kod svih posmatranih organizacija, vec isijava i iz kritike demokratskog nacela podele vlasti, jer ono "onemogucava postojanje istinskog staresine drzavno-narodnog Doma, koji bi imao veca ovlascenja i koji bi imao poslednju rec" (SA). Vladar bi bio nosilac izvrsne vlasti, postavljao bi i razresavao duznosti predsednike vlade (popecitelje), koji bi takoðe bili subjekti izvrsne vlasti.13 Jasno je da je podela vlasti samo prividna i da bi sva vlast zapravo bila u rukama Voðe. Zapravo, ovaj oblik bio bi samo prelazni oblik koji bi na kraju rezultirao "Pravoslavnom Monarhijom", drugim recima, apsolutizmom.

Nacionalni stroj (NS) je nastao kao tajna14 organizacija koja je siroj javnosti postala poznata nakon incidenta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kada su pripadnici ove organizacije na kratko prekinuli antifasisticku tribinu, odrzanu povodom Meðunarodnog dana borbe protiv fasizma. Tom prilikom je protiv Gorana Davidovica (zvani Firer), neformalnog voðe NS, podignuta optuznica zbog sirenja rasne, nacionalne i verske mrznje, a 2006. godine je i osuðen na godinu dana zatvora. Republicki tuzilac je 2008. godine uputio inicijativu Ustavnom sudu Srbije za zabranu rada i delovanja organizacije Nacionalni stroj. Odluka Ustavnog suda doneta je 2011. godine, kada je zabranjen upis ove organizacije u bilo koji registar, kao i svako buduce delovanje i promovisanje ciljeva i ideja Nacionalnog stroja. Program i Statut NS sustinski se razlikuje od gorenavedenih organizacija Obraz i SA jedino po tome da zagovarani nacionalizam, rasizam i antisemitizam nisu cak ni prividno prikriveni, te se i otvoreno poziva na borbu i nasilje.15 Ono sto je karakteristicno za NS, jeste da, zapravo i dalje deluju kao tajna organizacija, sto je u skladu sa Statutom NS, po kome organizacija nema voðu ni voðstvo, svoje stavove zastupa putem pamfleta, brosura, Interneta, odrzavanjem (ne)javnih manifestacija, ne postoji zvanicno clanstvo, ne postoje zvanicne prostorije ili postanska adresa, a kontakti se uspostavljaju licno. Nakon predloga za zabranu rada i delovanja organizacije NS, 24.05.2009. godine u Agenciji za privredne registre registrovan je Novi srpski program - Srbija16 (NSP), kao pokusaj stvaranja legalne neonacisticke partije u Srbiji. Mediji izvestavaju da je Goran Davidovic generalni sekretar ove organizacije, ali nigde nije moguce pouzdano pronaci ovu informaciju. Ipak, Davidovic ne samo da objavljuje svoje tekstove na Forumu srpskih patriota17 (sto je ujedno i zvanicni sajt NSP-a), vec i njegova internet stranica (gorandavidovic. com) automatski biva preusmeravana na Forum srpskih patriota (FSP).

Krajem 2013. godine na internet mrezi svetlo dana ugledala je i Nacional-socijalna obnova, otvoreno nacisticki blog, koji u osnovi svog znamena ima Slovenski kolovrat, odnosno svastiku sa osam krakova, koja takoðe podseca i na nacisticki simbol Crnog sunca (graficki prikaz kukastog krsta, simbol paravojne formacije SS nacisticke partije u Nemackoj), ukrasen runama. Tema pod nazivom Nacional-socijalna obnova nalazi se na Forumu srpskih patriota a iz diskusije koja se vodi pod ovom "temom" na forumu, zakljucuje se da postoji svest o potrebi za jacanjem i povezivanjem desnice, ali iza ovakvih zagovaranja i pokusaja, nazire se istovremeno i svest o meðusobnoj razjedinjenosti. Ono sto savremenu srpsku ekstremnu desnicu deli na ideoloskom planu jeste razlika u davanju primata - rasizam ili (hriscanski) nacionalizam. Drugim recima, jedno krilo cine oni kojima okosnicu ideologije predstavlja rasizam, a drugo krilo su oni koji akcenat stavljaju na nacionalnu, a posto govorimo o etnickom tipu nacionalizma, odnosno religijsku pripadnost.18

Viðenje pozeljne organizacije ekonomskog zivota

Viðenje pozeljnog predstavlja "pozitivan" aspekt politicke ideologije. Punoca njegovog sadrzaja zavisi i od razvijenosti same ideologije. U slucaju desnih ekstremista u Srbiji, radi se i o njihovoj receptivnoj sposobnosti, za koju su ranija istrazivanja pokazala da je niska (Markovic, 2013). Bez obzira sto su se ekonomski problemi po bezbroj puta kroz razlicita istrazivanja pokazali kao najznacajniji u percepciji graðana, nije realno ocekivati da ce neonacisti u Srbiji do kraja moci da se izbore sa duhom vremena koji je nenaklonjen nacistickom korporatizmu. Kapitalizam u Srbiji zavisi pre svega od stanja svetskog kapitalistickog sistema. Posto ovaj nije temeljno ugrozen, ne bi se moglo ocekivati da srbijanski neonacisti ponude razraðenu alternativu, cak ni kada bi bili obrazovaniji i kreativniji nego sto su uistinu. Zapravo, kod vecine radikalno desnih politickih organizacija u Srbiji moguce je primetiti da blogove i sajtove ogranizacija ureðuju obavesteniji ili barem priuceniji autori, za razliku od foruma. Dok radikalnoj levici u Srbiji nedostaje znanje (njoj preko potrebno, posebno zbog njenih korena u Prosvetiteljstvu), radikalnoj desnici nedostaje i osnovna politicka pismenost (v. Ilic, 2013).

Politicko-ekonomski program SA zalaze se za korporativno ureðenje privrede. Korporatizam predstavlja teoriju i praksu drustvenog organizovanja korporacija koje su podreðene drzavi. Prema ovoj teoriji, radnici i poslodavci organizovani su u industrijske i profesionalne korporacije koje predstavljaju politicke organe i vrse kontrolu nad radnjama i ljudima koji pripadaju njihovoj nadleznosti. Meðutim, korporativna drzava pre odrazava volju nosilaca politicke vlasti, u praksi najcesce diktatora, nego sto je prilagoðena razlicitim interesima ekonomskih grupacija. Zamisao je da postoje razlicita udruzenja, profesionalne korporacije, sa zadatkom da svaka od njih bude zaduzena za kontrolu jedne sfere drustvenog zivota. Pojava italijanskog fasizma pruzila je priliku ovoj teoriji. Analiza korporativnog sistema pokazuje da je primarni cilj ovakvog sistema neutralisanje klasne borbe, ali uz ocuvanje kapitalizma. Bitno je primetiti da italijanski sindikati nikako ne bi smeli da se porede sa klasno-borbenim organizacijama u drugim zemljama, jer je fasizam dopusao postojanje kartela, a sve u cilju povecanja proizvodnje. Naime, ovakav vid planske privrede ima za cilj povecanje rentabilnosti proizvoðaca i smanjenje privatnih gubitaka, a ne bolju raspodelu proizvoda (Milosavljavic, 2010: 119-123).

Antikapitalisticka i antisocijalisticka alternativa SA nalazi se u ideologiji "Treceg puta" - tzv. ideologiji srpskog narodnog socijalizma. Odmah se primecuje da nije nacionalsocijalizam, nego je "narodni" socijalizam, a imajuci u vidu da je dosadasnja analiza postova SA pokazala da oni ne prave razliku izmeðu narodnosti i nacionalnosti, izmeðu etnicke grupe i nacije, moze se staviti i znak jednakosti izmeðu nacionalsocijalizma i "narodnog socijalizma". Dakle, narodnost se odnosi na kategorije nacionalnog, a temeljna vrednost socijalizma jeste drustveno-ekonomska jednakost, pa bi se u ovom slucaju socijalizam odnosio na tradicionalne vrednosti kolektivizma. Ideja korporatizma u programu SA identicna je ideji italijanskog korporatizma. Drzava se posmatra kao organizam ciji svaki deo ima odreðenu funkciju. Ti "delovi" jesu strukovna udruzenja, odnosno organizacije koje bi imale da okupe sve pripadnike iste struke. Klasni karakter drustva i borba izmeðu klasa pokusava se prevazici upravo postojanjem strukovnih organizacija, koje bi saraðivale i potpomogle funkcionisanju organizma. Ustrojstvo strukovnih organizacija karakterise unutrasnja podeljenost na radnike i poslodavce - "strukovne organizacije bice sastavljene od dva odeljka sa jednakim pravima i obavezama. Prvi ce biti sacinjen od predstavnika radnickog sindikata, a drugi od predstavnika udruzenja poslodavaca". Pored ovako podeljenih strukovnih organizacija, postojace i one koje bi imale jedinstvenu strukturu - "struke ciji su nosioci lica koje vrse samostalne delatnosti, imace jedinstvenu strukturu (npr. Advokatska komora ili Udruzenje zemljoradnika)". Sve strukovne organizacije slivale bi se u Strukovni sabor, koji bi imao zakonodavnu vlast. Svaka strukovna organizacija bi u Saboru imala broj predstavnika proporcionalno srazmeran zastupljenosti struke u drustvu. Redovne izbore za svaku struku raspisivala bi Vlada po sopstvenom nahoðenju, na predlog nadleznog ministra ili same organizacije.19

Klasicna drzavna zamisao srpskog fasizma vidljiva je u Programu NS (cak i skracenica Nacionalnog stroja asocira na nacionalsocijalizam), posebno u Clanu 17.20, Clanu 6.21 i Clanu 26.22 Univerzalno obelezje koje karakterise odredbu drzave u fasistickim teorijama jeste viðenje drzave kao neophodne organizacione forme narodne celine, a ne kao proizvod drustvenog ugovora, instrumenta vladajuce klase ili pak rezultata slucajnih sila. Kako je narodna celina primarna i vecita, drzava je samo sredstvo koje bi trebalo da izrazi njenu volju. Ovakva koncepcija drzave ostaje u opstem okviru kapitalistickog sistema. Naime, pravo na svojinu i dalje opstaje, ali se cvrsce povezuje preko pojma duznosti sa drzavom kao celinom. Upravo iz ovako postavljene duznosti prema celini, raða se i nastojanje da se stalez23 predstavi kao potpuna suprotnost klasi. Na ovom mestu bitno je primetiti da, za razliku od klasicnog, savremeni srpski fasizam retko koristi terminologiju klase i klasnog interesa, vec pre koristi reci kao sto su demokratija i partije. Ovo ne cudi, s obzirom da je klasicnom fasizmu jedan od primarnih neprijatelja bio socijalizam, a imajuci na umu danasnju razvodnjenu i slabu levicu, ekstremna desnica se prilagoðava savremenim tokovima i "opasnostima". U Programu NS na jednom mestu stoji da "rasna i nacionalna svest mora ugasiti borbu meðu klasama i strukama u jedinstvu (...)" (Clan 26), dok SA na svom sajtu ima citav odeljak pod nazivom "Stalezi umesto partija". Na ovom mestu rec "stalez" pominje se samo u nazivu teksta, a nijednom u samom tekstu. Rec je o tome da se stalezi izjednacavaju sa strukama, koje se dozivljavaju kao deo jedinstvene organske celine, sjedinjene u drzavi. Dakle, paralelne struke nicu iz jedinstvene i identicne duznosti - duznosti prema narodnoj celini (Kuljic, 1974: 263-264).

Posebno je zanimljivo viðenje ekonomskog podsistema i iluzija da predlozeno drustveno ureðenje nije kapitalisticko. Ne samo da opstaje privatna svojina, vec postoji zalaganje za razvijanje veberovskog kapitalistickog duha, izrazenog u odnosima prema ljudskom radu i novcu. Najpre bi trebalo nesto reci o shvatanju pojma radnistva. SA pokusava da ponudi cak i sopstvenu teoriju radnistva. Naime, postoje tri nivoa radnistva, na sam pojam radnika se gleda kao na viseslojan pojam, koji se sastoji iz tri koncentricna kruga, koja opet organski sacinjavaju jednu celinu. U najsirem smislu, radnik je onaj covek koji je orijentisan ka teznji da sopstvenim radom (bilo fizickim, bilo intelektualnim) obezbeðuje egzistenciju. U uzem smislu, on ukljucuje sva lica koja su u radnom odnosu, a imaju poslodavca, dok u najuzem smislu predstavlja one radnike koji se prilikom svog rada sluze iskljucivo fizickom silom. Tvorci programa smatraju da ovakvo shvatanje radnika "ukljucuje skoro sve radnike, a iskljucuje kapitaliste, izrabljivace i antinacionalne pseudoradnicke parazite svih boja i fela". Meðutim, ova definicija nikako ne iskljucuje kapitaliste. Poslodavac svakako upotrebljava intelektualni rad (banalizovano i plasticno receno, cak i razmisljanje o visini nadnica koje ce dati svojim radnicima predstavlja svojsvrsan intelektuani rad) i svakako je orijentisan na sopstvenu egzistenciju (svi ljudi su), te ga mozemo svrstati u najsiri "krug radnika". Drugim recima, naizgled bar donekle razuðena zamisao radnistva otkriva se kao cista apologija kapitalizma.

Srbska akcija "nasuprot kapitalistickom i neoliberalnom iskoriscavanju naroda, mora pruziti odgovor u vidu socijalnog privrednog koncepta sa nacionalistickim pecatom". Zagovara se postojanje privatne, kolektivne (koja bi pripadala strukovnim organizacijama) i drzavne svojine. Postavlja se pitanje ako postoji privatna svojina, a pritom je radna snaga koju poslodavci unajmljuju slobodna, kako onda potencijalna drustveno-ekonomska formacija nije kapitalisticka. Problem lezi u percipiranju kapitalizma kao drustveno-politicke, ali ne i ekonomske formacije, te njegove kritike. Kapitalizam se izjednacava sa demokratijom, a privatna svojina i odbrana iste se ne dovode u pitanje. Musolini i Hitler su takoðe smatrali da fasizam prevazilazi i kapitalizam i socijalizam, zadrzavajuci od kapitalizma princip privatne svojine i licne inicijative24, a od socijalizma prevlast kolektivnog interesa, moralnu obavezu rada i socijalni cilj uzdizanja potcinjenih klasa (Milosavljevic, 2010: 121). Kao i Musoliniju, domacim neofasistima smeta demokratija, a ne kapitalizam. S druge strane, kapitalizam je danas manje ugrozen nego u vreme klasicnog fasizma, sto odreðuje doseg neofasistickog uticaja u Srbiji. Vidljivo je potpuno preuzimanje modela klasicnog fasizma, a to govori i o neinventivnosti srpskih neofasista.

Zahtev za organizovanjem pojedinih delatnosti kao oligopola, borba protiv monopola, zahtev za obustavljanjem investiranja raznih neprofitabilnih projekata ne moze, ipak, biti nista drugo do izraz kapitalistickog duha ciji je najcistiji izraz ekonomski racionalizam. Privatizacija se podrzava, ali pod uslovom da deo profita odlazi drzavi, i to za ona preduzeca koja "nisu od vitalnog znacaja". Za ona preduzeca koja su privatizovana a "od vitalnog su znacaja za narod i drzavu", predlaze se nacionalizacija i to po argentinskom modelu.25 Ekonomski racionalizam kapitalizma shvacen na veberovski nacin, ovde je povezan sa iracionalizmom ideologije narodne zajednice. Jedva da je potrebno reci da nedostaje bilo kakav osnov za procenu racionalnosti samog kapitalizma kao sistema. Uostalom, kad bi kapitalizam bio racionalan, ne bi bilo njegovih periodicnih velikih kriza koje su rodno mesto fasizma.

Kritika multinacionalnog kapitala

Delatnost Srbskog Obraza na zvanicnom sajtu vezana je iskljucivo za svakodnevnu drzavnu politiku, sto ne iznenaðuje jer se iz taktickih razloga biraju teme koje bi eventualno mogle pokrenuti antivladinu akciju meðu pristalicama ove organizacije. Motiv Kosova i izdajnika srpskog naroda istice se kao najzastupljeniji u objavljenim tekstovima (najveca aktivnost na Facebook nalogu bila je tokom izbora u Kosovskoj Mitrovici), a potom slede homofobicni tekstovi. Jedini objavljeni clanak koji se bavi ekonomskim pitanjem jeste clanak koji je potpisao Dejan Mirovic (SRS), a u kome se kritikuje EU.26 Cilj objavljenog teksta jeste samo poruka graðanima Srbije, izrazito antievropejstvo i iznosenje statistickih podataka, bez ikakve analize. S druge strane, neofasisti su u pravu kada sadasnju vlast vide kao eksponenta stranog kapitala. Sa psiholoske tacke gledista, njih boli sto je cine ljudi koji su bili njima idejno srodni (nekadasnji pripadnici SRS, sada naprednjaci). Sa ideloske tacke gledista, vlast je izdajnik narodne zajednice zbog odricanja prava Srbije na Kosovo, i zbog poslusnosti prema meðunarodnim organizacijama koje su u sluzbi meðunarodnog kapitala.

Za razliku od Obraza, SA obiluje tekstovima u kojima pokusava da pruzi kako kritiku kapitalizma, tako i socijalizma. Koliko god da je ta kritika (ne) uspesna, moglo bi se reci da su tekstopisci SA obrazovaniji od onih u Obrazu. Oni kroz kritiku kapitalizma nude kritiku demokratije i multinacionalnog kapitala. Demokratija je ta koja podriva kolektivne interese srpskog naroda, a partijski sistem omogucava interesnim grupama koje poseduju krupni kapital da kontrolisu politicke tokove. To vodi u plutokratiju i "antinarodnu destrukciju", nasuprot pozeljnoj meritokratiji - "stvaranje istinske elite, sacinjene od najboljih sinova i kceri nacije koji se isticu po vrlini i sposobnosti".

Ukratko, kapitalizam = demokratija = strani kapital = unistenje nacionalnog bica (=socijalizam27). Kritika kapitalistickog sistema u objavljenim tekstovima SA temelji se ne na osobitom drustveno-ekonomskom sistemu i pravilima njegovog funkcionisanja, vec na kritici partijskih interesa, tajkuna i krupnog kapitala, pri cemu se ne dovodi u pitanje sticanje profita - problem nastaje onog trenutka kada profit odlazi u ruke neprijatelja srpskog naroda. Ilustracija navedenog vidi se u tekstu pod nazivom "Za zdravu Srbiju bez GMO".28 Bitno je uociti da pisac/i teksta kao jedan od argumenata protiv GMO navode i izostanak profita proizvoðaca - "proizvoðaci gotovo nikada ne profitiraju". Oni, kao i klasicni srpski fasisti, idealizuju srpskog seljaka. Srpski seljak ne profitira. Pri tom je nevazno sto su se drustveni znacaj, uloga i socijalni profil srpskog seljastva promenili od Ljoticevog vremena.

Nakon 20. veka i komunistickog pljackanja, SA 21. vek vidi kao vek tajkuna, koji su heterogena grupacija sastavljena od kadrova KPJ, UDB-e i "petooktobrasa"29, i vek neoliberalizma, koji sa sobom nosi plansko unistavanje domaceg bankarskog sektora, a drzavnu vlast kao nesposobnu da zastiti domacu proizvodnju. Jedan od izdanaka demokratije jesu i nevladine organizacije, cijim je postojanjem indirektno ugrozeno pravo na zivot. Ne samo da su Srbi najugrozeniji u sopstvenoj drzavi, vec drzava finansira NVO sektor (koji se bori za prava "nastranih i devijantnih osoba ili usmeravaju svoje aktivnosti ka nepostojecim ili marginalnim problemima) od novca poreskih obveznika, dok, iako uplaceno zdravstveno osiguranje, ne garantuje zdravstvenu negu i lecenje bolesnima. Krajnji ishod kapitalizma jeste nestajanje naroda. U svom biltenu Steg30, SA jedini pravi put za ekonomsko i nacionalno izbavljenje nalazi u privrednom rastu i investicijama, "uz istinski narodnu i domacinsku socijal-nacionalnu upravu", a jedan od primarnih zadataka jeste reindustrijalizacija i obnova sela. Preduzeca bi trebalo nacionalizovati, uz podelu akcija izmeðu radnika i drzave, uz ocekivanje da angazovani strucnjaci i nacionalno odgovorni preduzetnici "domacinski upravljaju datim resursima".

Kada je rec o forumu Nacionalnog stroja, o kapitalizmu se govori samo u temi "Demokratija - najgori politicki sistem". Forumasi NS se nalaze izmeðu SA i Obraza: manje su zastupljene dnevnopoliticke teme, u odnosu na romanticarski kult nacije i sela. I kod NS antiindividualizam je ono sto se prvo da zapaziti, sistem koji ce zameniti kapitalisticki jeste onaj (iako nema naziv) u kome ce interes narodne celine biti najvisi zakon, a kroz porodicu, privatnu inicijativu i privatnu svojinu ocuvace se ljudska sloboda, dostojanstvo i pravo. Kako se koncept liberalne demokratije, slobodnog trzista i ekonomskog liberalizma pokazao losim, NS se zalaze za ideologiju "trece pozicije", koja lezi na temeljima korporatizma, "sto znaci da radnici moraju biti ukljuceni u vlasnistvo nad sredstvima za proizvodnju i raspodjelu profita preduzeca. Centralna banka, komercijalne banke kao i svi strateski privredni sektori moraju biti u vlasnistvu drzave. Takva socijalno-ekonomska politika podstice rast stanovnistva i jaca tradicionalnu porodicu".31

Nosioci krupnog kapitala pominju se samo na jednom mestu i to u okviru sire teme rasizma. Naime, problem imigranata, koji narusavaju ureðenu drzavu, ne placaju poreze i deluju u oblasti sive ekonomije, jeste "problem" koji vlasnicima krupnog kapitala pogoduje - razbijajuci homogenost i kompaktnost svake rase i nacije, proklamuju se vrednosti "agresivnog multikulturalizma". Posledica ovakvog delanja jeste ubijanje kolektivne svesti i identiteta, koji za pripadnike posmatranih organizacija nikako ne moze biti visestruk, postoji samo jedan identitet koji bi svaki pojedinac trebalo da neguje, a to je nacionalni identitet. Ulogu kritike vlasnika krupnog kapitala preuzela je kritika domace vlasti zbog nacionalne izdaje. Cilj je u osnovi isti, ali je lakse izvesti politicku mobilizaciju kroz kritiku Vucica, Nikolica i ostalih, nego napadajuci za pristalice i potencijalne pristalice dosta apstraktne nosioce multinacionalnog kapitala.

Ako se izuzme ovaj nacin kritike multinacionalnog kapitalizma preko kritike njegovih domacih politickih eksponenata, srpski neofasisti gotovo i bez ostatka afirmisu ekonomsku ideologiju klasicnog fasizma. S prakticne politicke tacke gledista, ne saobrazavaju se novim trendovima, a nisu dovoljno obrazovani da preuzmu osavremenjenu frazu nove krajnje desnice u svetu. To umnogome objasnjava i njihov minoran politicki uticaj.

Zakljucak

Za izradu ovog rada upotrebljive graðe nije bilo u izobilju. Rec je o tome da se propagandni tekstovi uglavnom bave kritikom aktuelne vlasti u Srbiji i njenom nacionalnom izdajom, stradanjem srpskog naroda (uz retko pozivanje na istoriografiju i to uglavnom na zrtve rata), dok su za kritiku kapitalizma, obojenu antikomunistickom retorikom, najkorisniji tekstovi bili oni objavljeni na web stranici Srbske akcije. Tesko je i nezahvalno nuditi bilo kakva predviðanja, ali ukoliko bi doslo do ozbiljne krize kapitalizma, cini se da bi Srbska akcija, za razliku od Srbskog Obraza i Nacionalnog stroja, mogla imati buducnost. To ne znaci da je ova organizacija modernija u teorijskom i idejnom pogledu od druge dve posmatrane, vec da barem pokusava da ponudi zaokruzenu alternativu postojecem drzavnom ustrojstvu.

Sagledavajuci sliku srbijanskih neonacista, (neo)marksisti nisu viðeni kao primarni politicki neprijatelj, iz razloga slabosti levice kako u Srbiji tako i u svetu, a socijalizam ne predstavlja onu opasnost po kapitalizam koju je predstavljao u vreme klasicnog fasizma. Najveci politicki neprijatelj ostaje vladajuca garnitura u Srbiji, koja je "prodala Kosovo i izdala srpski narod". Odbrana kapitalizma uz pomoc kritike marksistickih stavova o nacionalizmu i kapitalizmu gotovo da ne postoji, a ukoliko je i ima, ona se svodi na stereotipne fraze postsocijalistickog antikomunizma, gde sve svoje ideoloske protivnike posmatraju bez ikakve unutrasnje diferencijacije meðu njima, izjednacavajuci komuniste i (neo)liberale i to tako da se poslesocijalisticka vlast u Srbiji vidi kao puki produzetak prethodne komunisticke vlasti. Ipak, ono sto postoji, posebno u propagandi Srbske akcije, jeste napad na kapitalizam uz pomoc krajnjoj desnici prilagoðene levicarske retorike i argumentacije, sto nije izostajalo ni u klasicnom fasizmu.32 U savremenim politickim tokovima komunisticku represiju nacionalizma zamenilo je njegovo neoliberalno normalizovanje pod patronatom transnacionalnog kapitala.

Savremeni srpski neonacisti stavljaju znak jednakosti izmeðu kapitalizma, demokratije, stranog kapitala i socijalizma, sto za posledicu ima unistenje nacionalnog bica. Oni kroz kritiku kapitalizma nude kritiku demokratije i multinacionalnog kapitala. Demokratija je ta koja podriva kolektivne interese srpskog naroda, a partijski sistem omogucava interesnim grupama koje poseduju krupni kapital da kontrolisu politicke tokove, sto vodi u plutokratiju i "antinarodnu destrukciju", nasuprot pozeljnoj meritokratiji. Ulogu kritike vlasnika krupnog kapitala neretko preuzima kritika domace vlasti zbog nacionalne izdaje. Ako se izuzme ovaj nacin kritike multinacionalnog kapitalizma, srpski neofasisti gotovo da bez ostatka afirmisu ekonomsku ideologiju klasicnog fasizma. S prakticne politicke tacke gledista, ne saobrazavaju se novim trendovima, a nisu dovoljno obrazovani da preuzmu osavremenjenu frazu nove krajnje desnice u svetu, sto umnogome objasnjava i njihov minoran politicki uticaj. No, bitno je primetiti i sve uocljiviji trend vracanja evropske krajnje desnice na demagosko pozivanje na levicarske argumente, posebno u sferi ekonomije, sto podseca na meðuratne godine, a od cega ne odstupaju ni posmatrane organizacije.

Najzad, otvoreno pozivanje na Hitlera znacilo bi samoinicijativno lepljenje etikete fasista, sto sa sobom nosi drustvenu stigmatizaciju i umanjuje mobilizatorski potencijal organizacije, a povecava i rizik od nove sudske zabrane rada organizacije. Neuporedivo sigurnije je sopstvenu ideologiju zaogrnuti retorikom rodoljublja i patriotizma i ignorisati fasizam, posebno kod vlastitog naroda. Meðutim, ovakva retorika prerasta u anti-antifasizam. Tako se u cilju proglasavanja antifasistickih komunista narodnim neprijateljem i izdajnicima rehabilituju domaci fasisti, pre svega Nedic i Ljotic. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li je po sredi nepoznavanje Ljotica ili pretpostavka da ga potencijalni sledbenici ne bi razumeli ili prihvatili, s obzirom na to da se od Ljoticevog vremena dosta toga promenilo.33 Ovo pokrece i opstije pitanje. Ljoticevstvo je bilo oblik fasizma prilagoðeno agrarnoj zemlji. Zemlja je prestala da bude agrarna, pa je i ovaj oblik prilagoðavanja postao neefikasan. Dakle, namece se pitanje kome srpski neofasisti da prilagode svoju ponudu, u nedostatku starog srpskog seljaka? Cak i kada bismo dali odgovor na ovo pitanje, ono sa sobom povlaci i otvaranje drugih pitanja. Naime, prihvatanje ideoloske ponude ne zavisi samo od sadrzaja iste, vec i od subjekta koji ga isporucuje. Neartikulisanoj politici koja se ogleda, uostalom, u floskulizaciji kosovskog pitanja, svakako nedostaje i politicki subjekt koji bi imao ulogu harizmaticnog voðe, ciji je kult inkorporiran u autoritarnoj politickoj kulturi srpskog naroda. Ono sto svakako stoji kao cinjenica jeste da su, iako u nejednakoj meri, analizirani neofasisti pre svega anahroni. Oni zanemaruju strukturalne promene u drustvu, sto kao posledicu ima bitno ogranicenje politickog uticaja i dosega u uslovima odsustva ozbiljne krize kapitalistickog sistema.

Footnote

2 Autorka je stipendistkinja Ministarstva prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja Republke Srbije.

3 Dovoljno je uzeti kao primer clan 25 Programa Nacionalnog stroja: "Zastupamo stav da treba da postoji sto vise malih privatnih preduzeca radi povecanja zaposlenosti, a preduzeca koja su u opste nacionalnoj sluzbi moraju biti drzavno vlasnistvo. Domacem preduzetnistvu treba omoguciti povoljne uslove ulaganja u sopstvenu zemlju, a strani investitori ce biti pod kontrolom drzave. Krediti ce se davati bez interesne kamate". Premda ovi navodi mogu biti tumaceni kao tradicionalno-nacionalni prokapitalisticki stav u okviru jednog drzavnog kapitalizma, nedvosmisleno je rec o kapitalizmu kao drustveno-ekonomskom ureðenju drustva i drzave.

4 Zakljucno sa 20.03.2014.

5 https://www.facebook.com/pokretobraz/likes, pristupljeno 20.03.2014. Izneti podaci se oslanjaju na standardnu Facebook statistiku, koju je moguce videti kada je rec o "stranicama", ali ova statistika je neuporedivo detaljnija ukoliko joj imate pristup kao administrator (tada je moguce videti ne samo detaljnu statistiku o broju i uzrastu onih koji su "lajkovali" stranicu, nego i kada je stranica bila najposecenija, za koje "postove" je to vezano i koji su bili najpopularniji, mesto odakle dolaze oni koji "lajkuju" itd).

6 Sto i dalje nije dovoljno za iole znacajniji politicki uticaj, posebno jer meðu gledaocima uvek ima i onih koji ne podrzavaju video, no ovaj podatak pravi veliku razliku u aktivnosti u cyber prostoru izmeðu, sa jedne strane, Srbske akcije i sa druge strane Obraza i Nacionalnog stroja. https://twitter. com/SrbskaAkcija, https://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D1%81%D 0%BA%D0%B0-%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/561895973865507, https://www.youtube.com/user/SrbskaAkcija/featured, pristupljeno 20.03.2014.

7 Manifestna funkcija iskljucivanja ekstremizma iz javnog prostora jeste odbrana od sovinizma, gazenja ljudskih prava i diskriminisanja manjina, odnosno stavljanje pod kontrolu svih onih koji se protive vrednostima kao sto su sloboda, pravna drzava i jednakost pred zakonom, demokratija. Latentna funkcija drustvene zabrane radikalizma jeste jos i odbrana od tradicije jugoslovenstva i socijalizma, i normalizacija kapitalizma i ustavnim ogranicenjima ublazenog etnickog nacionalizma (v. Ilic, 2013).

8 Sve navedeno u tekstu moguce je naci na web stranici ove organizacije http://www.obraz.rs/ u odeljcima "Pokret" i "Nacela", te zarad vece preglednosti, necu nakon svakog citata referisati na ovu web stranicu.

9 MUP Srbije je 2005. godine okarakterisao Obraz kao klerofasisticku organizaciju, a samo na internet stranici Wikipedia moguce je naci hronoloski poreðane neke od aktivnosti clanova ove organizacije koje su ugrozavale bezbednost graðana Srbije (http://sh.wikipedia.org/wiki/ Ota%C4%8Dastveni_pokret_Obraz, pristupljeno 7.02.2014).

10 Jedna posebna karakteristika pravoslavlja u Srbiji je imaginarni i u novijoj istoriji konstruisan koncept Svetosavlja, koji je postao ideologija srpskih teologa i Crkve, pa onda i nacionalista, tek od prve polovine XX veka. To je spoj "zlatne hriscanske i srpske" proslosti, mita o Svetom Savi kao najvecem Srbinu i mita o "kosovskom zavetu". Ova religijska iskljucivost i mesijanstvo oslikavaju religijski karakter ideologije srpskog fasizma, a kod Nikolaja Velimirovica, cesto citiranog u posmatranim internet sadrzajima, prelazi u religijski rasizam ili barem tradicionalni hriscanski antijudaizam (Kuljic, 1974: 258; Vukomanovic, 2005).

11 Jezgro idelogije srpskog fasizma analogno je nemackoj fasistickoj paroli "Ein Volk, ein Reich, ein Führer" (Kuljic, 1974: 252).

12 U evidenciji ne postoji puno objavljenih tekstova ni o Ljoticu i Nedicu, a ono sto se moze naci uglavnom je na sajtu SA (postoji samo jedna tema na forumu NS u kojoj se pominje Milan Nedic). Svake godine se obelezavaju roðenje i smrt Dimitrija Ljotica u kratkim tekstovima u kojima se bez ikakvih argumenata i pozivanja na istoriografske cinjenice on predstavlja na martiroloski nacin, "kao nepravedno oklevetani velikan iz proslovekovne stradalne istorije srbskog roda". Ljotic se vidi i kao misleci covek organicisticke misli, koji veruje u srpski seljacki paternalizam i hriscansku etiku. Na temelju njegovih ideja, srbijanski neonacisti zalazu se za srpsko selo, "taj jedinstveni izvor nase rasne snage i svih duhovnih, idejnih i slobodarskih pregnuca naseg naroda, mora biti osnova buduceg nacionalnog preporoda". Iz svega navedenog moglo bi se zakljuciti da je Nedic, a pre svega Ljotic, politicar cija se idejna a pre svega prakticna delatnost temeljila iskljucivo na apologiji srpskog nacionalizma, velicanju srpskog seljaka i borbi protiv komunista. To je tacan, ali ne i celovit prikaz Ljoticevog lika i dela, sto bi za savremene fasisticke ideologe trebalo biti nedopustivo, pre svega iz razloga pozivanja na Ljoticev teorijski i intelektualni autoritet. Ljotic je itekako govorio o staleskoj drzavi, kapitalizmu, demokratiji (v. Ljotic u Subotic, 2001).

13 Politicko-ekonomski program Srbske akcije, dostupan na: http://www.srb-akcija.org/ izdvajamo/841/program/#more-841.

14 Ova organizacija nije bila upisana ni u registar udruzenja, niti u registar politickih stranaka. Zakon o udruzenjima dozvoljava neformalna udruzenja, ali sva programska dokumenta Nacionalnog stroja su propisivala da se od javnosti sakrije svaki podatak na osnovu kojeg bi moglo da se identifikuje gde je sediste organizacije, ko su njeni aktivisti, kao i na koji nacin organizuju svoje delatnosti.

15 Samo neki od najekstremnijih clanova Programa pokazuju ekstremni i neprikriveni nacionalizam i rasizam - Clan 2: Zahtevamo ujedinjenje svih srpskih zemalja, u ujedinjenu srpsku nacionalnu drzavu, koja osigurava postojanje i preporod srpske nacije u velicini slovenskog arijevskog nasleða, pretezno dinarskog podrasnog tipa; Clan 4: Boricemo se beskompromisno da srpsko Kosovo i Metohija ostanu srpski po svaku cenu; Clan 7: Puno graðansko pravo (...) mogu imati samo lojalni drzavljani nase zemlje, koji su pripadnici bele arijevske rase (...); Clan 10: Zalagacemo se za sprovoðenje eugenskog programa kao napretka ljudske vrste i zabraniti svaki oblik rasnog mesanja. Ocuvanje sopstvene rase i nasleða ne znaci porobljavanje ili unistavanje drugih, vec prirodno pravo na sopstveni rasni identitet. Program i statut NS vise nisu dostupni na Internetu, ali moguce ih je pronaci u Davidovicevoj knjizi Slucaj Nacionalni stroj (Davidovic, 2006: 183-188).

16 Podaci o registraciji dostupni su na sajtu Agencije za privredne registre: http://pretraga.apr. gov.rs/AssociationWebSearch/AssociationBusinessData.aspx?beid=3378998&rnd=C655D93 F4FE5EF0EF7560CA4056A805EDA80805B, pristupljeno 15.03.2014.

17 http://nsfront.org/forum/, a uocljivo je i da web adresa sajta predstavlja skracenicu od prethodnog Nacionalnog stroja.

18 "Naravno brate!!! Ne smemo dozvoliti sujeti da nas razjedini! Nacional-Socijalisti se ne smeju deliti na pravoslavne, rodovere itd... Naravno, u religijskom smislu musliman ne moze biti Nacional-Socijalista jer je sam po sebi primitivan, sto se suprostavlja svim NS nacelima!!!! Ziveo Nacionalni Srpski Front i neka svi pravi Nacional-Socijalisti razmisle gde ce da se stacioniraju, jer ukoliko se religija stavlja iznad rase, to nije Nacional-Socijalizam (...) Rasni Pozdrav!", tema: Nacional-Socijalna Obnova Srbije (http://www.nsfront.org/forum). Iako iz navoda vidimo da se primat daje rasi i da je rasa kljucna, dok je religija tek jedan od njenih pokazatelja, ne treba zaboraviti da ova struja unutar posmatranih organizacija, stavljajuci rasu na pijedestal, religiju posmatra kao drugorazrednu vrednost, te nijednu religiju ne stavlja iznad rase sto znaci odbacivanje i hriscanskih ekstremista koji se mogu zalagati za jednakost ljudi.

19 Prilikom iscitavanja celokupnog Programa i pokusavajuci da zamisli citavo predstavljeno drustveno ureðenje i organizaciju, autorki ostaje nejasno ko sacinjava Vladu. Vlada i Sabor se pominju kao dva odvojena tela, ali ako Vladu formiraju ministri i predstavnici Sabora, onda sustinska razlika izmeðu ova dva predstavnicka tela, zapravo, i ne postoji.

20 Opste dobro naseg naroda je ispred licnog interesa pojedinca i to ce nam biti vodeci princip u obracunu sa korupcijom i kriminalom. Princip opsteg dobra donece socijalnu pravdu i sigurnost nasem narodu.

21 Zahtevamo uvoðenje centralne vlasti kao nacionalne sluzbe, time, sto bi najcasniji i najsposobniji u narodu bili birani i vladali u korist narodne zajednice, po principu voðstva i odgovornosti.

22 "U korist jedinstvene funkcije srpskog nacionalnog tela, rasna i nacionalna svest mora ugasiti borbu meðu klasama i strukama u jedinstvu, od radnika i seljaka do intelektualaca, da svako vrsi svoju funkciju u organskoj narodnoj zajednici". Naglasavanje strukovnih korporacija seljastva karakteristicno je i za Srbsku akciju.

23 Reakcionarnost ideologije ogleda se upravo u viziji pozeljnog drustva sa staleskim ureðenjem. Stalezi odgovaraju feudalnom, a ne kapitalistickom drustvu, no kritika i prevazilazenje kapitalistickog poretka mogu biti kako u nastojanjima da se on prevaziðe i da se preðe na novu drustveno-ekonomsku formaciju, tako i u teznji ka vracanju na neki stariji, pretkapitalisticki oblik drustvenog organizovanja.

24 U odeljku "Srbski radnici i nacionalna revolucija", navode se dva bitna preduslova za revoluciju i promenu sistema - probuðivanje svesti o nuznosti borbe i individualna borba za strukovni identitet i ugled u radnoj sredini.

25 Autori Programa SA ne poznaju dovoljno dobro fenomen radnickih zadruga u Argentini. Naime, fenomen zaposlenih koji preuzimaju svoja radna mesta poceo je 2000. godine, a intenzivirao se tokom ekonomske krize sa kojom se Argentina suocavala tokom 2001. godine. Pokret je nazvan Movimiento Nacional de Fábricas Recuperadas, sto bi znacilo Nacionalni pokret za oporavak fabrika. Do 2005. godine veliki broj argentinskih fabrika presao je na ovaj model upravljanja. Meðutim, postoje dva problema koja SA previða: sa ovim fabrikama "klasicna" kapitalisticka preduzeca ne zele saradnju, a kako se svi nalaze na jednom trzistu, neprofitabilnost na kraju vodi zatvaranju; radnicke organizacije sirom Latinske Amerike formirale su koaliciju radnickih organizacija Movimento Intersindical Clasista (Pokret koalicije sindikata za klasnu borbu), sa ciljem organizovanja neke vrste radnickog samoupravljanja i podrustvljenja drzavne imovine, a radnici koji ucestvuju u ovoj koaliciji definisu sebe kao klasno zasnovane, suprotstavljene i kriticke prema sindikalnoj birokratiji (http://www.vestinet.rs/pogledi/argentinski-model-oslobadanja-od-ropstva-i-kolonijalizma, pristupljeno 25.05.2014).

26 http://www.obraz.rs/sta-je-eu-donela-letoniji/, pristupljeno 7.04.2014.

27 Generalno, (neo)marksisti nisu viðeni kao primarni politicki neprijatelj (izuzev SA kod koje oni stoje rame uz rame sa politickim strankama koje su na vlasti). Najveci politicki neprijatelj ostaje vladajuca garnitura u Srbiji, koja je prodala Kosovo i izdala srpski narod. Odbrana kapitalizma uz pomoc kritike marksistickih stavova o nacionalizmu i kapitalizmu je neuspesna. Ovakva kritika gotovo da ne postoji, a ukoliko je i ima, ona se svodi na stereotipne fraze postsocijalistickog antikomunizma. Objasnjenje za vecu zainteresovanost SA za srpsku levicu moze se kriti u sledecem: na osnovu objavljenih postova ove organizacije i slabosti levice, te realne neopasnosti od uspostavljanja socijalistickog rezima, zainteresovanost SA za bavljenje marksistickim krugovima u Srbiji, a posebno na osnovu broja objavljenih postova za vreme studentskih protesta iz 2011. godine, moze se pretpostaviti da su aktivisti i tekstopisci SA pripadnici studentske populacije drustvenih nauka upoznati sa studentskom populacijom drustvenih fakulteta koja pokusava nastaviti levicarsku tradiciju.

28 http://www.srb-akcija.org/aktivnosti/6334/za-zdravu-srbiju-bez-gmo/#more-6334, pristupljeno 25.05.2014.

29 Homogenizovanje levicara i liberala kao jedinstvenog neprijatelja karakteristicno je za fasizam.

30 Bilten SA u Krusevcu, dostupno na: http://www.srb-akcija.org/izdavastvo/4149/novi-broj-biltena-steg/, pristupljeno 25.05.2014. SA ima i bilten Buðenje. Jedna od ljoticevskih publikacija u Srbiji pre Drugog svetskog rata nosila je upravo ovaj naziv (Kuljic, 1974).

31 http://www.nsfront.org/forum/showthread.php?5127-%26%231053%3B%26%231057%3B-%26%231060%3B%26%231088%3B%26%231086%3B%26%231085%3B%26%231090%3B-%26%231056%3B%26%231077%3B%26%231087%3B%26%231091%3B%26%231073%3B%26%231083 %3B%26%231080%3B%26%231082%3B%26%231077%3B-%26%231057%3B%26%231088%3B%26%23 1087%3B%26%231089%3B%26%231082%3B%26%231077%3B&highlight=%26%231076%3B%26%2310 77%3B%26%231094%3B%26%231077%3B%26%231085%3B%26%231090%3B%26%231088%3B%26%2 31072%3B%26%231083%3B%26%231080%3B%26%231079%3B%26%231072%3B%26%231094%3B%2 6%231080%3B%26%231112%3B%26%231072%3B, pristupljeno 25.05.2014.

32 "Musolini je isto tako dobro kao i Marks i Lenjin shvatao znacaj propagande meðu seljacima. Trijalisticki sistem koji je vladao u gornjoj Italiji i delio po nejednakom principu rad i dobit, veleposednika, napolicara i nadnicara predstavljao je povoljno tlo za propagandu. Time sto se Musolini bezrezervno zalagao za nadnicare i svojim sledecim ciljem proglasio potpuno ukidanje napolicarstva, pretvorio je oblast Emiliju u uporiste socijalizma i potisnuo je u defanzivu republikance, koji su do tada ovde vladali" (Nolte, 1990: 164).

33 Autorka nije imala pristup sadrzajima na prethodnoj web stranici Otacastvenog pokreta Obraza, pa se izneti zakljucci odnose samo na dostupne sadrzaje na novootvorenoj internet stranici Srbskog Obraza.

References

Literatura

Bakic, Jovo. 2006. Teorijsko-istrazivacki pristupi etnickoj vezanosti (ethnicity), nacionalizmu i naciji. Sociologija, Vol. XLVIII, No. 3, str. 250-260.

Bakic, Jovo. 2007. Radikalne ideolosko-politicke krajnosti savremene Srbije. Hereticus, Vol. V, No. 2, str. 31-66.

Bakic, Jovo. 2015. Levica i desnica: pokusaj teorijskog odreðenja i iskustvene primene na slucaju Srbije (1990-2014). Sociologija, Vol. LVII, No. 1, str. 46-71.

Byford, Jovan. 2002. Christian right-wing organizations and the spreading of Anti-Semitic prejudice in post-Milosevic Serbia: The case of the dignity patriotic movement. East European Jewish Affairs, 32:2, 43-60.

Colovic, Ivan. 2008. Nije Nemanjin, ali je Nemanjicki. Dnevni list Danas: http://www.danas.rs/dodaci/vikend/nije_nemanjin_ali_je_nemanjicki.26. html?news_id=144760.

Davidovic, Goran. 2006. Slucaj Nacionalni stroj. Zrenjanin: Art-Projekt.

Dvornikovic, Vladimir. 2000. Karakterologija Jugoslovena. Beograd: Prosveta. Dostupno na: http://www.scribd.com/doc/79107476/Vladimir-Dvornikovic-Karakterologija-Jugoslovena.

Ðorðevic, Mirko. 2004. Sabornost - regeneracija totalitarizma. Republika, br. 334-335. Dostupno na: http://www.republika.co.rs/334-335/15.html.

Ðuric, Mihailo. 1964. Sociologija Maksa Vebera .Zagreb: Matica Hrvatska.

Fiser, Fric. 1985. Savez elita. Beograd: Nolit.

Ilic, Vladimir. 2003. Komunisticki trag. u: (ur) Perovic L. et al. Tacka razlaza:povodom polemike voðene na stranicama lista Vreme od 1. avgusta do 21. novembra 2002. Beograd: Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji.

Ilic, Vladimir. 2013. Viðenje pozeljnog nacina organizacije politickog zivota. u: (ur.) Ilic S, Jelincic JPoliticki ekstremizam u cyber prostoru Srbije. Zrenjanin: Centar za razvoj civilnog drustva.

Jaksic, Bozidar. 2011. Nacionalisticke kritike Praxisa. Filozofija i drustvo 22 (2), str. 77-104.

Jovanovic, Ðokica. 2012. Prilagoðavanje: Srbija i moderna: od strepnje do sumnje. Nis: Institut za socioloska istrazivanja, Sven.

Kuljic, Todor. 1974. Srpski fasizam i sociologija. Sociologija, Vol. 16 (2), str. 237-268.

Kuljic, Todor. 1987. Fasizam: sociolosko-istorijska studija. Beograd: Nolit.

Kuljic, Todor. 1999. O fasizmu, desnom ekstremizmu i teorijama o fasizmu krajem 20. veka. Sociologija, 41(4), str. 415-448.

Kuljic, Todor. 2002. Prevladavanje proslosti - uzroci i pravci promene slike istorije krajem XX veka. Beograd: Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji.

Kuljic, Todor. 2004. Tito - sociolosko-istorijska studija. Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka Zarko Zrenjanin.

Kuljic, Todor. 2007. u: (ur.) Bogdanovic M, Mimica A. Socioloski recnik. Beograd: Zavod za udzbenike.

Kuljic, Todor. 2008. Poslesocijalisticki antikomunizam. Teme, 32 (2), str. 415-423.

Lazic, Mladen. 2011. Cekajuci kapitalizam. Beograd: Sluzbeni glasnik.

Markovic, Aleksandra. 2013. Viðenje obrazovnog sistema i razlicita upotreba kulturnih sadrzaja desnih i levih ekstremista u cyber prostoru Srbije. u: (ur.) Ilic S, Jelincic J: Politicki ekstremizam u cyber prostoru Srbije, Zrenjanin: Centar za razvoj civilnog drustva.

Matic, Milan. 1998. .Miti politika: rasprava o osnovama politicke kulture. Beograd: Cigoja stampa.

Milic, Vojin. 1970. Burzoaski konzervatizam u savremenoj socioloskoj teoriji. Filozofija, Vol. XIV, No. 2-3.

Milosavljevic, Olivera. 2010. Savremenici fasizma 1. Percepcija fasizma u beogradskoj javnosti 1933-1941. Beograd: Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji.

Mussolini, Benito. 1935. Fascist government publication Fascism Doctrine and Institutions. Rome: Ardita Publishers, 7-42, srpski prevod dostupan na: http://pulse.rs/benito-musolini-doktrina-fasizma/

Nikolic, Marija. 2008. Filozofsko-teoloski izvori antievropskog i antizapadnog diskursa u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Beograd: Filozofski fakultet, diplomski rad dostupan na: http://sr.scribd.com/doc/3492554/Filozofskoteoloki-izvori-antievropskog-i-antizapadnog-diskursa-u-SPC

Nolte, Ernest. 1990. Fasizam u svojoj epohi. Beograd: Prosveta Beograd.

Subotic, Dragan. (ur.) 2001. Sabrana dela Dimitrija V. Ljotica: Knjiga 2, 1934- 1935. Beograd: Novo videlo.

Van Dijk, Teun. 1992. Discourse and the denial of racism. Discourse & Society, No. 3, 87-118.

Van Dijk, Teun. 1993. Elite discourse and racism. London: SAGE.

Vukomanovic, Milan. 2005. O cemu crkva ne moze da se pita -SPC, drzava i drustvo u Srbiji (2000-2005). Beograd: Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji. Dostupno na: http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Studija-Vukomanovic.pdf.

Internet izvori

http://www.obraz.rs/

https://twitter.com/pokretobraz

https://www.facebook.com/pokretobraz

http://www.stormfront.org/forum/f43/

http://www.pecat.co.rs/2011/07/mile-medic-gde-odzvanja-nasa-rec-nasa-je-i-drzava/

http://www.srb-akcija.org/

https://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D1%81%D0%B A%D0%B0-%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/561895 973865507https://twitter.com/SrbskaAkcija

https://www.youtube.com/user/SrbskaAkcija

http://srb-akcija.blogspot.com/

http://www.nsfront.org/forum/forum.php

http://nsfront.org/srpska/

http://nsobnovasrbije.blogspot.com/

http://sh.wikipedia.org/wiki/Ota%C4%8Dastveni_pokret_Obraz

http://pescanik.net/2012/04/pescanik-20-04-2012/

http://it.scribd.com/doc/14340925/Adolf-HitlerMoja-Borba

http://www.pecat.co.rs/2011/07/mile-medic-gde-odzvanja-nasa-rec-nasa-je-i-drzava/

http://www.britannica.com

http://www.apr.gov.rs/

http://www.vestinet.rs/pogledi/argentinski-model-oslobadanja-od-ropstva-ikolonijalizma

http://www.frikom.rs