SEDMI KRUG VASKA POPE

Abstract

Knjiga pesarna Vucja so (1975) do sada je, s pravorn, Gitana uz dovodenje u vezu sa srpskom/slovenskom mitoloskom i usmenoknjizevnom tradicijom. Medutim, tokom ovih istrazivanja, nametnule su nam se i pretpostavke da bismo pojedine pesme ove knjige mogli tumaCiti i uz pomoc alhemijske tradicije. Na prvom mestu, ree je o krugu pesama Ognjena vuCica. NaCin na koji su formulisani stihovi Citavog ovog ciklusa neodoljivo nas podseca na tekstove alhemijske kabale, na Cije smo citate nailazili u literaturi koja se bavi Velikirn delorn. Svaki od njili pisan je tako da odbije od sebe i zbuni neozbil:fne pojedince koji bi se iz pogresnih razloga uputili u potragu za Kamenom mudrosti, a jasni su istinskim pregaocima i adeptima, koji su pronikli u sustinu alhemijskih traganja. Necemo ovom prilikom optereCivati tekst citatima koji bi to i potvrdili, ali dovoljno je pogledati sarno Fulkanelijeva Alhemifska boravista iliMisterije katedrala, pa da narn bude jasno koliko je ovaj krug pesarna kabalisticki blizak tekstovima velikih Umetnika. Naravno, nije jedino naCin pisanja pesama ovog kruga ono sto se moze dovesti u vezu sa alhemijom. No, da podemo redom. U prvoj pesrni ovoga kruga, oGito je da VuGica predstavlja Majku zernlju, tj. zenski princip stvaranja. To potvrduje i stili da ona leii u podnotju neba, dakle, ispod neba, koje je muski princip u procesu stvaranja svega zivog. Njeno tela je od ieravice, doduse obraslo travom, ali pokriveno suncevim prahom. Vee ovi stihovi upucuju na to da bi moglo biti reCi 0 alhemijskim motivima, jer je vatra jedna od najvaznijih energija u stvaralaekim procesima, a Sunce, odnosno njegov sjaj, doprinosi prirodnom stvaranju zlata u zemlji. [Osim] reka i jezera, koje su krv i °Ci VuCice, pominju se i planine, a zna se da se »izvori, rudnici i spilje poistovecuju s maternicom Zemlje - Majke« (ELIJADE 1983: 42), tako da verujerno da srno u pravu kada kazerno da su ovde vidljivi brojni simboli vezani za alhemijsku tradiciju. Takode se zna da u toj materici minerali iive, poput embriona, i svi imaju mogucnost da, ako se ispostuje prirodno vreme, postanu vrhunski metal. [Smatramo] da se naredni stihovi odnose upravo na tu Cinjenicu: »U njenom nepremer-srcul Rude se tope od ljubavil Na sedmostrukom ognju«. Dalje se u pesmi kaze da se na ledima VuCice, kao i u njenoj biljurnoj utrobi, igraju vukovi. Ako zelimo da dosledno Citamo ove pesme u zadatom kljueu, reci cemo da se u nekim alhemijskim tekstovima antimonova ruda predstavlja kao vuk (RABINOVIC 1989:84), a sam antimon (0 eemu ce vise reCi biti kasnije) ima znaeajnu ulogu u ostvarenju Veledela. U narednih pet pesama ovog kruga imamo slike muee nja VuCice i njenog oslobadanja. Tacno je da se u vecini tekstova 0 ostvarenju cilja alhernicara Citav proces sirnbolicki prikazuje kao rnucenje, usrnrCivanje i uskrsnuce rnaterije, ali srnatrarno da ovde nije ree 0 tome. Pre ce biti da su u liku rnuCitelja VuCice - Zernlje, oni koji bi nasilno da ostvare Citav pIoces iz sasvirn pogreS:nih narnera, a ne pravi adepti. [Dakle], alhern icarski proces, koji je svakako donekle, uslovno receno, nasilan prerna embrionima zemlje, ovde je doveden do rnonstruQznosti, a njegove su narnere iskljuCivo rnaterijalne prirode i rusilacke. VuCicu rnuCitelji zatvaraju u podzemni oganJ~ koji bi mozda bio neka vIsta atanora, i sile je da stvori ono sto zele. Ponovo irnarno °Cite alhernijske motive - iari iivino mleko. Zar bi bio potrebna vatra za odvijanje procesa, a ziva je, pored surnpora i soli, jedan od glavnih elernenata u dobijanju Karnena. (Doduse, postoje dye vrste zive, u zavisnosti od koraka u procesu, ali za ovu priliku narn to nije od velike vaznosti.) VuCicu »Gone da se pari/ Sa usijanirn zaraCirna/ I zardalirn svrdlirna«, dakle, gvozdern, a laicka definicija alhernije je upravo ta da se od gvozda stvara zlato. Iako se VuCica otirna, iznovaje hvataju, ovoga puta u celicne zarnke i »Skidaju joj sa njuske zlatnu obrazinu«. Nije potrebno posebno naglasavati znacenje ovog stiha. Dalje, VuCicu nastavljaju da rnuce, ne bi li dosli do svog necasnog cilja. Ona zahvata »Zivu vodu iz celjusti obiakall sebe ponovo sastavlja «. Pored tradicionalnog verovanja u dejstva iive vode, ovde bi ona rnogla biti i u vezi sa rudorn zive, iIi, rnozda, sa vodorn kojaje takode veorna vazna u alhern ij skim procesirna. PrateCi nas kljuc, u pesrni 4. vidirno oslobodenu VuCicu, koja se kupa u plaveti, da bi se °Cistila od skrnavitelja, u celjustirna joj danju Mesec skriva sekiru, a Sunce noeu nozeve. Osirn toga sto ovde vidirno dnevni ciklus i odbranu zernlje, zapazarno i sirnboliku Mesec - ziva, Sunce - surnpor, koji su po Herrnesu roditelji Kamena (FULKANELI 2007: 109). Vucica ima bakarno srce, sto je jos jedan prilog nasoj tezi daje ovde VuCica J\![ajka zernlja, predstavljena, izrnedu ostalog, i sa nanosirna alhernijske tradicije. Otuda nisu slucajni ni rnotivi u poslednjoj pesrni ciklusa, gde se kaze kako se oslobodena VuCica dize u podnozje neba (dakle, ka prirodnom muskom principu) sa vukovirna skarnenjenirn u utrobi (opet vidirno rnotiv karnen - ruda - zivot - Kamen). Dize se izrnedu podneva i ponoei, u vrerne sirnbolicki pogodno za ostvarenje Veledela, sa slanirn urlikorn (so kao jedan od tri najvaznija elernenta vee smo pominjali) i krece prema pojilu repalih zvezda.

Headnote

U radu je posvecena paznja dosada ne rnnogo istraiivanoj terni - vezi poezije Vaska Pope i alhernije. Datje osvrt na dosadasnja razrnatranja 0 ovoj terni, kao i pokusaj dovodenja u vezu alhernijskih rnotiva kod Vaska Pope sa tekstovirna A. Bretona, M. Elijade, K. G. hlllga, Fulkanelija i njegovog ucenika Ezena Kanzelija. Analizirana su znarnenja knjiga poezije Nep°Cinpolje i Kuca nasred druma, U datorn kontekstu; pesrna Srce belutka u knjizi Nep°Cin-polje, zatirn krug pesarna Ognjena vuCica i 4. i 6. pesrna kruga VuCje kopile iz knjige pesarna VuCja so, kao i pesrnaRaspra 0 rosi iz knjigeRez.

Kljucne reci: alhernija, Kamen rnudrosti, Uroboros, Veledelo, Zernlja majka, antirnon, cvet cvetova

The paper focuses on the previously understudied topic of the connection between Vasko Popa's poetry and alchemy. It provides an overview of the previous treatment of the topic and attempts to establish a connection between the alchemical motifs of Vasko Popa's poetry and those in the texts by A. Breton, M. Eliade, C. G. Jung, Fulkanelli, and his student Eugene Kanzelli. Within a given context, it analyzes symbols in the collections of poems No-Rest Field and Home in the Middle of the Road; the poem A Heart of a Pebble Stone from the collection No-Rest Field; the cycle of poems Fiery Wolf the fourth and the sixth poems of the cycle Wolf's Bastard from the collection Wolf's Salt; and the poem Discussion on Dew from the collection The Cut.

Key words: alchemy, philosopher's stone, Uroboros, masterpiece, Mother Earth, antimony, flower of all flowers

Onaj ko zeli da u potpunosti (ako je to uopste i moguce uCiniti) pronikne u sve znacenjske slojeve poetike Vaska Pope nema nimalo lak zadatak Iako se zagonetke ovoga pesnika reS:avaju vee decenijama, moze se reei da ritual traje i dalje. Popa se potrudio da Gin Gitanja njegove poezije podseea na skidanje slojeva palimpsesta ili na turnacenje nekakvog vesta kodiranog jezika, za koji ni danas nismo sigurni da imamo sve sifre. Pa tako imamo nanose nadrealisticke poezije, usmene i srednjovekovne knjizevnosti, mitoloske, religijske ... U skladu sa svakim odnjih, naravno, i adekvatne jezicke kodove. Medutim, postoji jos jedan, koji, reklo bi se, nije u potpunosti istrazen. Razlog je mozda i taj sto je izucavaocima knjiZevnosti pomalo strana oblast sa Gijeg je izvora ovaj nas pesnik zivu vodu zahvatio, a malo se i zazire od te cudnovate nauke, koja se neretko vezuje za nesto mracno, poput tamnog vilajeta, jer nikad se ne zna ishodiste za onoga ko nije upucen. Rec je 0 onome sto se, mozda pogresno, smatralo pretecom hemije, a sto Fulkaneli naziva Umetnoscu, dakle - alhemija.

Za ovu priliku pomenueemo nekoliko bitnijih tekstova, Giji autori govore 0 motivima vezanim za alhemijsko iskustvo u poeziji Vaska Pope. Prvi od njihjeste tekst Ivana V Lalica. Na mestu, gde se prvi put pominje alhemija, koja je, po Lalicu, znacajna za tumacenje knjige Sparedna neba (1968), kaie se:

Vasko Popa je u Sporedno nebo ugradio jednu znatnu sirnbolosku erudiciju; sirnboli koje on upotrebljava javljaju se u slikarna i u rnehanici drevnih rnitova, u rnedijevalnoj ezoterici, u iskustvu alhernicara - kao i u savrernenirn, rnonografskirn i kornparativnirn delirna koja se bave sirnbologijorn. (Posebno je karakteristicno prisustvo nekih slika i sirnbola iz slovenskog folklornog mita) (LAW' 1980: llS).

Autor dalje u tekstu potkrepljuje svoju tezu na prirnerirna pesarna:

U pesrnarna Ponocno sunce i Podrazavanje sunca opet smo suoceni sa dramorn; llllUtrasnji sjaj »ponocnog Sllllca« (koje je isto sto i »podzernno Sllllce« alhernicara, ono koje svetli kao sjaj spasenje na dnu duse - svejedno da Ii ga shvatamo kao spasenje u smislu reIigioznog verovanja, iIi onog tananog hlllgOVOg pojma »procesa individualizacije«) kameni se u staticnu svoju slavu, zlatnu i neplodnu, dok srce koje hoce da »izgreje nasred zgarista neba« urnesto sunca odlazi »za cadavi zrenik« i ne vraca se »sa mladim jabukonoscem I iIi bar sa dvanaest ognjenih grana« (LAue 1980: 118).

Motive iz alhemijske tradicije prepoznaje i u pesmi Je!Jan dim (POPA 198Gb: 53), pa kaie:

U istoj pesmi Popa kreira simbole gornjeg i donjeg kotla, originalnu adaptaciju prasIike suprotstavljenih planova realnosti, i drevnog principa sto ga formulise legendarna Tabula Smaragdina: »ono sto je gore jeste kao ono sto je dole«. (Gete je istu misao precizirao u parafrazi: Ono sto je iznutra je isto tako i spolja - odnosno, ideja i obIik su identicni) (LAm' 1980: 119).

SledeCi tekst, koji direktno analizira alhemijske motive jeste Tearija ablaka Jovice ACina, gde autor govori 0 Popinoj pesmi Raspra a rasi (POPA 1981: 23). Iako je pesma ispevana tako da direktno upucuje na svoje veze sa alhemijom, onaj ko nije makar informativno upucen u njene tajne, ne moze je u potpunosti razurneti. Osim pojasnjavanja pojedinih motiva i pojmova, Acin otvara i perspektivu iz koje se vidi koliko su zapravo pesnik i alhemicar bliski u svojim poslovima: »Tako se u nalicju alhemicarevog casa« pokazuje »izvodenje casa iz pesnistva« (AcIN 1982: 4). Pesnik i njegovo delovanje na jezik u procesu stvaranja pesme poistovecuje se sa radom alhemicara na dobijanju Veledela, tako da i pesnik, poput alhemicara, doiivljava proces sopstvenog preobrazavanja: »U trenutku izvrSenja Veledela odigrava se transmutacija samog alhemicara. I zapravo je to i bio istinski cilj alhemijskih istrazivanja. Sa Veledelom smo, prema alhemicarima, na putu prema apsolutnom, sa pesmom na putu reintegracije coveka u njegovom prvobitnom dostojanstvu, putu koji uprkos svemu, zna da bude staza koja nikuda ne vodi« (AcIN 1982: 5). Dalje se u tekstu tum ace znacenja motiva rose, oblaka, saputanja etc., kao i (ne)mogucnost potpunog tumacenja poezije, tako da se dolazi do finalnog stava: »Citati pesmu, dakle, vodi uvek do tacke na kojoj postaje jasno da se jedna pesma ne moze do kraja pr°Citati. Ono sto Citamo u toj pesmi, mozda je njena neCitljivost. TransmutujuCi materiju jezika, menjajuCi coveka i uslove njegovog razumevanja, pesnistvo je zapravo velika nauka (Gaya Seienca, 0 kojoj govore rasprave 0 alhemiji, jezik bozanski). Sa pesnickim, cudenje i znatiie1ja nam se neprekidno oporav 1jaju: da li su ob1aci p1anete« (AcIN 1982: 6). Vidimo, dakle, da je autor ovoga teksta pr°Citao pesmuRaspra 0 rosi do one granice do koje se u tom trenutku da1o.

Neizostavno je, ovom prilikom, pomenuti i tekstove Vlade Urosevica. U tekstu Atanor Vaska Pope (UROSEVIC 1981: 34-35) autor analizira nekoliko motiva u a1hemijskom k1jucu u pesmama Belutak (POPA 1980a: 57), Srce belutka (POPA 1980a: 58) i Ponocno sunce (POPA 1980b: 47). Stay koji praistice iz ovih analiza jeste da Popa koristeCi motive iz alhemije, kao sto su kamen, zmija, jaje i crno sunce, zeli da pokaze posledice pogresno izvedenog alhemijskog procesa, jer su sami izvoaaCi u proces posli sa losim namerama, te, govoreci 0 pesmi Ponocno sunce, Urosevic kaze:

Dogodila se, ocigledno greska: jedan pogresno voden alhemijski proces odveo je na stranputicu i istrazivace i njihovo delo; urnesto jednog viseg oblika postojanja dobijen je nakazni, preokrenuti lik ideala: ponocno Sllllce. Iz jednog zlokobnog i besmislenog atanora rodilo se usijano, razarajuce jezgro, koje svojim bleskom unistava sve llVO ... (UROSEVIC 1981: 34).

U tekstu Na temeljima drevnih znamenja govori se nesto vise (i nesto pozitivnije) 0 alhemijskim motivima u Popinoj knjizi pesama Sporedno nebo. I ovde autor, promisljajuci 0 kruguPodraiavanje sunca, podvlaei svoj stay da je ree 0 procesu dobijanja Kamena mudrosti °Cigledno nedovedenog do uspesnog kraja, jer »alhemiear Vaska Pope, mada na prvom planu ne dolazi do zeljenog cilja, uspeva - na drugom p1anu - da pranade put koji vodi ka jednom drugaCijem postizanju tog ci1ja: okrenuvsi se sopstvenim dubinama on u njima pronalazi ljudsku meru smisla« (UROSEVIC 1983: 40), i, na kraju, posmatrajuci u10gu Zvezdoznanca, kaie: »Pos1e jednog neuspeha (koga po redu u nepreg1ednom nizu 1judskih poduhvata?) sledi novi pokusaj: trazenje savrsenstva produzava, igra traje« (UROSEVIC 1983: 41).

Od m1adih autora pomenucemo tekst Alhemija u poeziji Vaska Pope Nemanje Radu10vica (RADULOVIC 2011: 531-39). I ovaj autor je svoja istraiivanja bazirao, prvenstveno, na Popinoj knjizi Sporedno nebo, kao i pojedinim pesmama u njoj, razmatrajuCi funkciju simbolike boja (pesme Smrt suneevog oca, Sukob u zenitu, Ponocno sunce), znacenja motiva kotlova i ku1e (Uiaren polfubac), te re1acije gornje/donje (krug pesama Lipa nasred srca). Radulovic takode iznosi stavove i 0 posthumno objavljenim Popinim pesmama Zelena ploea iRaspra 0 rosi. Iako ovaj tekst svakako donosi nove poglede na odnose Popine poezije i alhemijske tradicije, on se i dalje dr.zi sigurnih staza kojima su kr°Cili i autori pre njega, ali ono sto je veoma znaeajno za potonje istrazivaee jeste otkrivanje moguCih izvora koji su nasem pesniku posluzili kao smernice kada je 0 ovom krugu motiva ree, kao i otvaranje jedne nove poetske dimenzije, tj. ug1a gledanja na poetiku Vaska Pope.

Nasa ideja jeste da ovom prilikom pokazemo do eega smo dosli u sopstvenom Citalaekom iskustvu kadaje ree 0 nekim od alhemijskih motiva u pesmama Vaska Pope. Zanim1jivo bi bi10 zapitati se kojim putemje Vasko Popa stigao do ovihmotiva. Izvesno je da je postojalo vise tih puteva. Smatramo da je prvi od njih bio zasnovan na tekovinama nadrealizma, taenije u Drugom manifestu nadrealizma, A. Bretona. Izmedu ostalog, Breton u ovom manifestu dovodi u vezu nadrealistieka stremljenja i alhemiju, pominjuCi neke od poznatijih Umetnika Veledela i njihova dostignuca i stavove:

Ja trazirn da se dobro uoci da nadrealisticka istrazivanja predstavljaju, sa alhernijskirn istraiivanjirna, jednu znacajnu analogiju cilja: karnen rnudrosti nije nista drugo nego ono 5tO bi ornogucilo covekovoj uobrazilji da iZVfSi nad svirn stvarirna jednu blistavu odrnazdu i nas sve ponovo, posle vekovnog pripitornljavanja duha i ludog odricanja, da pokusa da oslobodi definitivno rnastu torn »dugom, ogromnom, pametnom neobuzdanoscu svih cula« i ostalo. Mi smo mozda tek pIed skrornnirn ukrasavanjern zidova naseg stanista razurna, koje narn se najpre cinilo lepo, po ugledu na Flamela, pre nego 5tO je nasao svoju prvu dejstvujucu silu, svoju »Materiju«, svoju »pec« (BRETON 1979: 99-100).

Takode jos jedan navod bi nas naveo na to da je Popa pojedine svoje pesnieke iskaze formirao u skladu sa ovim manifestom: »Sve ide k tome da se veruje da postoji izvesna taeka duha gde zivot i smrt, stvarno i zamisljeno, proslost i buduenost, saopstljivost i nesaopstljivost, ono sto je gore i ono sto je dole prestaju da budu protivureeno videni« (BRETON 1979: 57).

Osim ovog teksta postoje jos neki koje, mozda suvise smelo, mozemo dovesti u vezu sa pojedinim motivima kod Vaska Pope. Smatramo da su na Popu od presudnog znaeaja, kada je 0 alhemiji ree, imali uticaja Mirea Elijade, Karl Gustav Jung, a docnije, mozda, eak i Fulkaneli, pa i njegov ueenik Ezen Kanzelije, preko kojih se nas pesnik posredno upoznao sa procesom i ciljevima Velikog dela.

Vee u Popinoj knjizi pesama Nep°Cin-polje prepoznajemo niti alhemijskog tkanja. Govorilo se ranije 0 Uroborosu koji je jedan od °Citih simbola ove knjige. On se nalazi i u samom znamenju u kombinaciji sa poljem i okom. Zmija Uroboros, koja grize sopstveni rep, ima u simbologiji vise znaeenja, ali ono sto je nama sada vazno jeste veza Uroborosa sa alhemijom. Onje eest simbol na umetniekim prikazima vezanim za alhemiju.

Obratieemo paznjuna pesmu Srce be/utka (POPA 1980a: 58). U pesmi se kaze kako su se (neimenovani) igraCi igrali belutkom. To da se belutak imenuje kao kamen asocira nas na kamen mudrosti, krajnji cilj Umetnika Velikog dela (UROSEVIC 1981:34). Tako mozemo pretpostaviti da su igraCi nekakvi adepti ili bar oni koji bi zeleli to da budu, koji pokusavaju da ostvare Veliko delo. L juti zbog neuspelog Gina, oni razbijaju kamen pronalazeCi u njemu srce. Po ideji daje i kamenje zivo, ne eudi nas sto u njemu pronalaze srce. Unutar srca spava zmija. Dakle, ona bi bila moguenost ostvarenja Dela, do koga se ovom prilikom doslo nasilno. Poznato je da bi svaki kamen da ostane dovoljno dugo u zemlji sazreo i postao savrsen, odnosno zlato, ada eovek ima moguenost da pomoeu alhemije taj proces ubrza. Dakle, otkrivena zmija se vinula uvis i obavila se oko vidika, »Ko jaje ga progutala«. Na osnovu ovih motiva vidimo da je ree ne 0 obienoj zmiji, vee 0 samom Uroborosu, koji predstavlja sveobuhvatnost. Jos jedan detalj nas navodi na to da je u ovoj pesmi prisutno alhemijsko naslede. Zmija je vidik progutala kao jaje, a postoji pojam jaje mudrosti: »Jaje mudrosti, jedan od osnovnih alhemiearskih simbola, predstavlja Vasionu koja se javlja kao Vasiona za sve, sveopsti svemir« (RABINOVIC 1989: 385). Nakon ovog dogadaja, koji je, reklo bi se, slueajan ishod u ostvarivanju Veledela, akteri se vraeaju i ne pronalaze nikakve tragove: »Nigde zmije ni trave ni pareadi belutka / Nigde nieeg daleko u krugu«. Poslenici su se zgledali, osmehnuli i namignuli jedni drugima. Dakle, shvativsi da je cilj postignut, otkrivsi tajnu Veledela, oni, ne progovarajuei (kako to Adeptima i dolikuje), odlucuju da 0 tajni cute, narnigujuCi jedni drugirna, seretski, kao oni koji znaju. Na ovom mestu zelimo da istaknemo jos jedan navod koji bi mogao da bude u vezi sa pesmom Srce belutka, a odnosi se bas na sarno srce. Nairne, K. G. Jung, razmatrajuCi neke od elemenata alhemije kaze sledece:

Sve te predodzbe najstarije su opee dobro alkemije. Zosim koji je zivio u 13. stoljeeu navodi u svojem spisu »0 urnijeeu i njegovu turnacenju« jedan od najstarijih alkemijskih autoriteta: to jest, Ostana koji Zivi na granici povijesnoga razdoblja, a poznat je vee i Pliniju. Ostanova veza s jednim od najstarijih alkemistickih pisaca Demokritom, vjerojatno potjece iz prvog stoljeea prije Krista. Taj je Ostan navodno rekao sljedeee: Otidi do voda Nila i tamo ees naei kamenkoji posjeduje duh (nvc:uJ..ta) Uzrni ga, razdjeli, posegni rukom u njegovu nutrinu i izvuci mu srce; jer njegova je dusa (\lfUX~) u njegovom srcu (lUNG 1984: 305).

Knjiga pesarna Vucja so (1975) do sada je, s pravorn, Gitana uz dovodenje u vezu sa srpskom/slovenskom mitoloskom i usmenoknjizevnom tradicijom. Medutim, tokom ovih istrazivanja, nametnule su nam se i pretpostavke da bismo pojedine pesme ove knjige mogli tumaCiti i uz pomoc alhemijske tradicije. Na prvom mestu, ree je o krugu pesama Ognjena vuCica. NaCin na koji su formulisani stihovi Citavog ovog ciklusa neodoljivo nas podseca na tekstove alhemijske kabale, na Cije smo citate nailazili u literaturi koja se bavi Velikirn delorn. Svaki od njili pisan je tako da odbije od sebe i zbuni neozbil:fne pojedince koji bi se iz pogresnih razloga uputili u potragu za Kamenom mudrosti, a jasni su istinskim pregaocima i adeptima, koji su pronikli u sustinu alhemijskih traganja. Necemo ovom prilikom optereCivati tekst citatima koji bi to i potvrdili, ali dovoljno je pogledati sarno Fulkanelijeva Alhemifska boravista iliMisterije katedrala, pa da narn bude jasno koliko je ovaj krug pesarna kabalisticki blizak tekstovima velikih Umetnika. Naravno, nije jedino naCin pisanja pesama ovog kruga ono sto se moze dovesti u vezu sa alhemijom. No, da podemo redom. U prvoj pesrni ovoga kruga, oGito je da VuGica predstavlja Majku zernlju, tj. zenski princip stvaranja. To potvrduje i stili da ona leii u podnotju neba, dakle, ispod neba, koje je muski princip u procesu stvaranja svega zivog. Njeno tela je od ieravice, doduse obraslo travom, ali pokriveno suncevim prahom. Vee ovi stihovi upucuju na to da bi moglo biti reCi 0 alhemijskim motivima, jer je vatra jedna od najvaznijih energija u stvaralaekim procesima, a Sunce, odnosno njegov sjaj, doprinosi prirodnom stvaranju zlata u zemlji. Osim reka i jezera, koje su krv i °Ci VuCice, pominju se i planine, a zna se da se »izvori, rudnici i spilje poistovecuju s maternicom Zemlje - Majke« (ELIJADE 1983: 42), tako da verujerno da srno u pravu kada kazerno da su ovde vidljivi brojni simboli vezani za alhemijsku tradiciju. Takode se zna da u toj materici minerali iive, poput embriona, i svi imaju mogucnost da, ako se ispostuje prirodno vreme, postanu vrhunski metal. Smatramo da se naredni stihovi odnose upravo na tu Cinjenicu: »U njenom nepremer-srcul Rude se tope od ljubavil Na sedmostrukom ognju«. Dalje se u pesmi kaze da se na ledima VuCice, kao i u njenoj biljurnoj utrobi, igraju vukovi. Ako zelimo da dosledno Citamo ove pesme u zadatom kljueu, reci cemo da se u nekim alhemijskim tekstovima antimonova ruda predstavlja kao vuk (RABINOVIC 1989:84), a sam antimon (0 eemu ce vise reCi biti kasnije) ima znaeajnu ulogu u ostvarenju Veledela. U narednih pet pesama ovog kruga imamo slike muee nja VuCice i njenog oslobadanja. Tacno je da se u vecini tekstova 0 ostvarenju cilja alhernicara Citav proces sirnbolicki prikazuje kao rnucenje, usrnrCivanje i uskrsnuce rnaterije, ali srnatrarno da ovde nije ree 0 tome. Pre ce biti da su u liku rnuCitelja VuCice - Zernlje, oni koji bi nasilno da ostvare Citav pIoces iz sasvirn pogreS:nih narnera, a ne pravi adepti. Dakle, alhern icarski proces, koji je svakako donekle, uslovno receno, nasilan prerna embrionima zemlje, ovde je doveden do rnonstruQznosti, a njegove su narnere iskljuCivo rnaterijalne prirode i rusilacke. VuCicu rnuCitelji zatvaraju u podzemni oganJ~ koji bi mozda bio neka vIsta atanora, i sile je da stvori ono sto zele. Ponovo irnarno °Cite alhernijske motive - iari iivino mleko. Zar bi bio potrebna vatra za odvijanje procesa, a ziva je, pored surnpora i soli, jedan od glavnih elernenata u dobijanju Karnena. (Doduse, postoje dye vrste zive, u zavisnosti od koraka u procesu, ali za ovu priliku narn to nije od velike vaznosti.) VuCicu »Gone da se pari/ Sa usijanirn zaraCirna/ I zardalirn svrdlirna«, dakle, gvozdern, a laicka definicija alhernije je upravo ta da se od gvozda stvara zlato. Iako se VuCica otirna, iznovaje hvataju, ovoga puta u celicne zarnke i »Skidaju joj sa njuske zlatnu obrazinu«. Nije potrebno posebno naglasavati znacenje ovog stiha. Dalje, VuCicu nastavljaju da rnuce, ne bi li dosli do svog necasnog cilja. Ona zahvata »Zivu vodu iz celjusti obiakall sebe ponovo sastavlja «. Pored tradicionalnog verovanja u dejstva iive vode, ovde bi ona rnogla biti i u vezi sa rudorn zive, iIi, rnozda, sa vodorn kojaje takode veorna vazna u alhern ij skim procesirna. PrateCi nas kljuc, u pesrni 4. vidirno oslobodenu VuCicu, koja se kupa u plaveti, da bi se °Cistila od skrnavitelja, u celjustirna joj danju Mesec skriva sekiru, a Sunce noeu nozeve. Osirn toga sto ovde vidirno dnevni ciklus i odbranu zernlje, zapazarno i sirnboliku Mesec - ziva, Sunce - surnpor, koji su po Herrnesu roditelji Kamena (FULKANELI 2007: 109). Vucica ima bakarno srce, sto je jos jedan prilog nasoj tezi daje ovde VuCica J\![ajka zernlja, predstavljena, izrnedu ostalog, i sa nanosirna alhernijske tradicije. Otuda nisu slucajni ni rnotivi u poslednjoj pesrni ciklusa, gde se kaze kako se oslobodena VuCica dize u podnozje neba (dakle, ka prirodnom muskom principu) sa vukovirna skarnenjenirn u utrobi (opet vidirno rnotiv karnen - ruda - zivot - Kamen). Dize se izrnedu podneva i ponoei, u vrerne sirnbolicki pogodno za ostvarenje Veledela, sa slanirn urlikorn (so kao jedan od tri najvaznija elernenta vee smo pominjali) i krece prema pojilu repalih zvezda.

Jos u dverna pesrnarna knjige Vucja so prepoznali srno neke od rnotiva koje bisrno rnogli dovesti u vezu sa alhern ij om. Rec je 0 cetvrtoj i sestoj pesrni kruga Vucje kopile. U cetvrtoj pesrni vidirno sliku vucjeg kopileta koje je vezano za nakovanj. Ono, rekli bisrno, izvodi odredene kovacke poslove - kuje staro gvoide i otpatke meseCine. Dakle, radi sa rnetalorn, ali u sadejstvu sa Mesecorn, poput kovaca, ali i alhernicara. Njegova zelja je da pronade kovinu od koje rnu je lanac sazdan, ne bi li se tako oslobodilo. Ne cudi nas to sto je predstavljeno poput kovaca, niti rnotiv koji se vezuje za davola, koji je po legendi vezan i trudi se da prekine lanac. Nairne, kovaCi su u drevnirn tradicijarna u bliskoj vezi sa sarnanirna, herojirna i rnitskirn kraljevirna, a njihovo delovanje na rnetale i kroeenje vatre ute svrhe, rnoze se povezati i sa tradicijorn alhernicara kasnije. Povezivanje kovaca sa davolorn je sarno hriseanski nanos na ta verovanja: »Vlast nad vatrorn, zajednicka rnagu, sarnanu i kovacu, u krSeanskorn se folkloru smatrala vrazjim poslom« (ELIJADE 1983: 114). Takode, kovac je smatran pornagacern vrhovnog bozanstva u borbi protiv zla, a irnajuCi u vidu da je Vucje ko pile u ovoj knjizi pesama potomak vrhovnog bozanstva Slovena (verovatno solarnog karaktera), ne cudi nas ovakav njegov prikaz u ovoj pesmi. Za nasa razmatranja 0 vezama sa alhemijom interesantna je nar°Cito i druga strofa cetvrte pesme: »Rosa mi obliva nakovanj / Crna ujutro zelena u podne / Crvena uvece«. Rosa je materija znacajna za izvodenje Velikog dela, ani njena odredenost bojama u ovoj strofinije slucajna. Sami procesi u radu na dobijanju Kamena mudrosti oznacavani su bojama koje bi trebalo da se pojave ako se sve odvija kako treba. Tacno je da eemo u veeini literature pronaCi da je rec 0 redosledu crna - bela - crvena, ali kod Junga navodi se kratak istarijatpracesa po bojama, pa se tako kaze da je Heraklit pominjao sled crno - bela - zuto - crveno, potom u 15. iIi 16. veku broj boja smanjio se na tri (zuta iscezava), ali se iza erne javlja zelena, koja doduse nikada nije stekla glavno znacenje, dok u poslednje vreme postoje sarno tri boje (odnosno stepena pracesa) crno - bela - crveno (JUNG 1984: 240). Nije li onda 06to da se u ovoj pesmi preplice niz elemenata vezanih za tradiciju Umetnika Velikog dela? U sestoj pesmi kruga Vueje kapile pronasli smo takode vazan detalj za nasa razmatranja. Oslobodeni potomak ciji je zadatak da na neki naCin ozivi svoga oca, kaze da se vratio na zelene visove i da kopa sebi grab u najdubljaj misli vuejeg pastira. Dolazi do zaboravljene dubine, gde je bezbedan. Cetvrta strofa donosi vezu potomka sa ciklusom Ognjena vuCiea: »Sazreva tamo u miru / Sivi skriljac narecen antimon / Od kojeg sam sazdan«. Videli smo, razmatrajuCi pomenuti ciklus, verovanje u J\![ajku zemlju i zivot kamena - embriona. Dakle, Vucje kopile je, kao jedno od dece zemlje i neba, nastalo iz kamena - rude nosene u majCinoj utrobi. Pominjali smo vee da se u nekim tekstovima antimonova ruda imenovala i kao vuk, a sada eemo sarno navesti da su alhemiji poznati termini: antimon mudraea - suncev konj, antimon - evet evetova - evet svih metala, iz cega je °Cito da je imao veliki znacaj u dolasku do konacnog cilja u Umetnosti stvaranja Kamena mudrosti. Dalje se u pesmi kaze kako iz antimona prvo po redu nice vucje evece, a kasnije sve ostalo po svetom zelenom redu. Dakle, iz njega se rada zivot, tj. nastavlja se vucja loza.

Zeleli bismo sada da obratimo paznju na pesmu Raspra a rasi (POPA 1981: 23), objavljenu u knjizi pesama Rez (1981). Ova pesma je i jedina u kojoj se eksplicitno govori 0 alhemiji, pa se tako pominju i Fulkanelijev ucenik, alhemicarska pee atanor, rosa potrebna za spravljanje Veledela. Jovica ACinje u vee pominjanom tekstu dosta detaljno analizirao ovu pesmu u zadatom kljucu, ami bismo se sarno zadrzali na poslednjoj strati pesme, tacnije na njenom prvom stihu: »Trube da je voda H20«. Rekli smo vee na pocetku da smatramo da je vise autora imalo uticaja na alhemijske motive kod Vaska Pope. U ovom slucaju, prilicno sigurno mozemo ustvrditi prisutnost direktnog uticaj samog Fulkanelija, odnosno njegovog ucenika Ezena Kanzelija, s kojim je postojala moguenost da se Popa i susreo. Kao potvrdu ovoj pretpostavci navescemo odlomak iz Fulkanelijevog delaAlhemijska baravista:

Reci, na primer, da dye merne jedinice vodonika spojene s jednom mernom jedinicom kiseonika daju vodu, znaci izneti banalnu hemijsku cinjenicu. A ipak, ko ce nas nauciti tome zasto ishod te kombinacije pokazuje, u posebnom stanju, svojstva koja gas iz kojeg je voda nastala ne poseduje? Sta je, dakle, agens koji torn spoju namece nova svojstva i dovodi vodu do toga da se, kada na hladnoci pre de u cvrsto stanje, uvek kristalizuje prema istom sistemu? S druge strane, aka je to neosporna Cinjenica, strogo utvrdena, otkuda to da ne materna daje reprodukujemo naprosto Citaju6i formulu koja treba da objasni njen mehanizam? U formuli Hp nedostaje su~tinski agens kadar da izazove tesno spajanje gasnih elemenata, a to je vatra. Nairne, upucujemo izazov najve~tijem hemicaru da sinteticki stvori vodu me~aju6i kiseonik i vodonik u naznacenim razmerama: ova dva gasa nikad se nece spojiti. Kako bi ogled bio uspesan, neophodno je ucesce vatre, bila U obliku varnice, bila nekog zapaljenog tela iii tela kadrog da bude dovedeno do usijanja (platinski sunder). Taka se mora priznati, i nasoj tezi se ne maze suprotstaviti ni najrnanje ozbiljan argument, da je hemijska formula vade, aka ne pogre~na, a ana bar nepotpuna i krnja (FULKANELI 2009: 60).

Namerno smo naveli Citav ovaj obimni odlomak, jer on, osim sto pojasnjava navedeni stih pesme Raspra 0 rosi, ide takode u prilog i razmatranju Jovice ACina u cemu je zapravo smisao ove pesme. A mi bismo sarno dodali da je Popa uvodenjem elemenata poznatih alhemijskoj tradiciji izrekao i svojevrstan autopoetski stay, dovodeCi proces alhemije, Adepte koji se njime bave, jezik kojim se sluze, kao i krajnji cilj - Kamen mudrosti, u vezu sa poezijom kao vrhllllskom wnetnoscu, njenim nastankom, jezikom, pesnikom i krajnjim ciljem. Nijedna ni druga wnetnost ne mogu se do kraja rasclaniti niti predstaviti u oblikuformule.

Na samom kraju nasih razmatranja obraticemo paznju na jos jedan detalj za koji smatramo da je u vezi sa alhemijom. Rec je 0 znamenju za knjigu pesama Kuca nasred druma (1975), koje je »po pesnikovoj zamisli nacrtao Milan Blanusa 1975«. (Slika 1). Znamenje je imenovano kao cvet cvetova. U samoj knjizi nismo zapazili nijedan detalj koji bi nas uputio na alhemijsku tradiciju, ali ovo mamenje zasigurno ima veze sa njom. Kao ilustraciju dacemo reprodukciju koju smo pronasli u pomenutoj Jungovoj knjizi, na slrani 88. (Slika 2).

Centralni motiv na reprodukciji jeste »crveno-bela ruza, zlatni cvet, kao rodno mesto sina mudraca«. Ovakav cvet ima simbolosko znacenje u alhemijskom procesu, gde se sam proces dobijanja Kamena mudrosti omacava kao Kraljevska svadba (belo i crveno su kralj i kraljica), a novo radanje, odnosno uskrsnuce, ciji je plod sam Kamen, prikazanje upravo crveno-belom ruzom (RABINOVIC 1989:b87, JUNG 2001: 50-51, Zmija i zmaj 1985: 53, 243). Nije potrebno bili posebno domisljat pa da se uoci slienost ove ilustracije sa znamenjem Popine knjige pesama. Naravno, na znamenju cvet je okrenut za sto osamdeset stepeni, ali nije li to sarno jedan od naCina da se poznat motiv umetnieki transponuje, kako je to Popa vee Ginio, s torn razlikom sto ovde nije ree 0 govornom mediju vee vizuelnom. Znaeenje ovoga znamenja pokusao je da odgonetne i Nikola Grdinic u tekstu Znamenja Vaska Pope: emblemi, logograji, simboli, ali rekli bismo pomalo nategnuto: »Naziv »cvet cvetova« upotrebljen je figurativno za nesto sto je najvrednije ili najvaznije, a odnosi se na najvazniji deo na vrSalici u kome se odvaja zrno od pleve i slame (nem. Schagleistendreschmaschine), koji kada se posmatra u popreenom preseku, uz malo maste, liGi na otvoren cvet. Slika izdvajanja zrna iz slame ima siroko upuCivaeko znaeenje, te se moze reei da je simbol u uzem smislu« (GRDINle 1997: 153). Na prvi pogled Cini se da je evet kao znamenje, verovatno, u asocijativnoj vezi sa prvim krugom pesama Cuvarkuca, jer je jedno od znaeenja te imenice upravo biljka - cvet. Medutim, ono sto je mnogo verovatnije u vezi je sa izvornim modelom crteza ovoga znamenja. Nairne, pominjani cvet nosi simboliku uspesnog zavrSetka alhemijskog procesa, tj. dobijanje Kamena mudrosti, a po prvobitnom pesnikovom planu njegovo pesnieko veledelo trebalo je da sadr.zi sedam knjiga (kao sto i proces sadr.zi sedam stupnjeva). S obzirom na to da crveno-bela ruza predstavlja mesto ili simbol rodenja Kamena mudraca, nakon sedrnog stupnja uspesno izvrsenog procesa, nije li simbolika modifikovanog Popinog cveta trebalo da predstavi i zavrsni step en procesa stvaranja njegovog Veledela?

Ovde bi se nasa razmatranja iscrpla, sto ne znaGi da je i tema time zatvorena. Smatram 0 da smo koliko-toliko odSkrinuli vrata u jedno podrueje, koje je veoma znaeajno, da bismo za jos koji korak bili blize u odgonetanju pesnicke kabale Vaska Pope.

Sidebar

SUMMARY

It seems that the least studied subtext in Vasko Popa's poetry has been the one that establishes a connection between some of Pop a's poems and cycles of poems and alchemical tradition. In the collection of poems No-Rest Field, several connections of this type have been recognized. First of all, the symbols of the book whose main motif is Uroboros have an important place in alchemical symbology. Furthermore, in the poem A Heart of a Pebble Stone, there are noticeable connections with certain alchemical texts related to Uroboros and the life of the stone that has a heart, that is, a soul. Alchemical traces have been found in the collection Wolf's Salt. The cycle of poems Fiery Wolf seems to be entirely based on motifs from alchemical tradition. The Wolf is Mother Earth and the sky is the male principle. In the earth, the processes that convert rock and ore into valuable materials occur with wolves-stones as em bryos. This cycle also includes the motifs of fire, mercury, salt, iron, and gold, which are all related to alchemy. In the same collection, in the cycle of poems Wolf's Bastard, the fourth and the sixth poems exhibit the relationships that illustrate ancient beliefs of craftsmen-again, in accordance with the alchem ical tradition. The author also notices and interprets the meaning of antimony and the motif of dew, which has influenced the obtaining of the philosopher's stone and the colors characterizing the stages in the process of obtaining it. The poem Discussion on Dew from the collection The Cut refers to alchemy explicitly. In its conclusion, the paper examines the sym bolism of the collection of poems Home in the Middle of the Road, contained in the image ofthejlower of alljlowers-the goldenjlower, the birthplace of the son of the sage; it suggests the possible meaning of this symbol, located in the seventh, and, according to the poet's initial plan, last book of poems. The analysis of the aforementioned works by Vasko Popa has revealed the likely impact of the authors who had dealt with alchemy in their works.

References

IZVORI I LITERA TURA

Joviea AeIN, 1982: Teorija oblaka. Knjizevne navine 34/642. 4-6.

Andre BRETON, 1979: Tri manifesta nadrealizma. Krusevae: Bagdala.

Mircea ELIADE, 1983: KovaCi i alkemicari. Zagreb: Grafieki zavod Hrvatske.

FULKANELI, 2007: Misterija katedrala: Ezotericko tumacenje hermetickih simbola Veledela. Beograd: Rad.

_____, 2009: Alhemifska boravista i hermeticka simbolika u svetoj umetnosti i ezoteriji Veledela 1-2. Beograd: Rad.

Nikola GRDINle, 1997: Znamenja Vaska Pope: Emblemi, logografi, simboli. Poezija Vaska Pope. Ur. N. Petkovie. Beograd: Institut za knjizevnost i umetnost, Vrsac: Drustvo Vrsac lepa yaros.

Carl Gustav JUNG, 1984: Psihologija i alkemija. Zagreb: Naprijed.

_____, 2001: Mysterium coniunctionis 2. Beograd: KD ATOS.

Ivan V LALIe, 1980: 0 poeziji Vaska Pope. Dvanaest pesnika. Beograd: Slovo ljubve.

Vasko POPA, 1980a: Nepocin-po/je. Beograd: Nolit

_____, 1980b: Vasko Popa, Vucja so. Beograd: Noli!.

_____, 1980c: Vasko Popa, Kuca nasred druma. Beograd: Noli!.

_____, 1981: Vasko Popa, Rez. Beograd: Noli!.

Vadim RABINOVIC, 1989:Alhem!ja kao fenomen srednjovekovne kulture. Beograd: Prosveta.

Nernanja RADULOVIC, 2011: Alhernija u poeziji Vaska Pope. Naucni sastanak slavista u Vukove dane, Beograd, 8-11. IX 2010. Beograd: Filoloski fakultet, Medunarodrri slavisticki centar.

Vlada UROSEVIC, 1981: Atanor Vaska Pope. Knjizevne novine XXXIII/618. 34-35.

_____, 1983: Na temeljima drevnih znamenja: Numeroloska simbolika u kompoziciji dela nekih savrernenihjugoslovenskih pesnika. Gradina, Knjiievnost, umetnost, kultura XVIII17.

Zmija i zmaj: Uvod u istoriju alhemije, 1985. Ur. D Dordevic Mileusnic.Beograd: Prosveta.